Сећање да би се сачувала будућност

Роми - народ који није стриктно везан за неку државу, о чијој прапостојбини не постоји аполутни консензус струке, као ни о правцима његове миграције, одувек је доживљаван као другачији. Та посебност коришћена је за различите нехумане мере против њих, што је довело до великих страдања, односно геноцида у највећем оружаном сукобу икада, Другом светском рату.
Однос према популацији Рома специфичан је кроз читаву историју и дешавања у нацистичкој Немачкој нису почетак дискриминаторског односа, већ наставак и заоштравање мера насталих раније. Још је трајала тзв Вајмарска република, односно Вајмарска Немачка, када су у Баварији прописане прве стриктне мере против Рома, односно „Цигана“, како су низовани у том периоду.
- Истражујући на ову тему, увидели смо да су многе државе, не само Немачка, још од претпрошлог века, кроз различите правне мере, правила, означавале и издвајале Роме у односу на друге становнике. Чак и неке земље које су данас појам толеранције, благостања. Међу бројним мерама су присилно исељавање у Британији (1912), забрана бракова између Рома, односно забрана номадског живота усвојена у Румунији, потом поништавање бракова чланова ове и других националности, правно важеће у Мађарској. У неким регионима Шпаније, Португала, Француске забрањена је употреба ромског језика и ромске одеће, а наравно, екстреми су одузимање деце у Немачкој претпрошлог века и стерилизација у Норвешкој (1930) – нагласио је др Милован Писари, историчар, аутор предавања одржаног у Музеју шабачких Јевреја поводом Међународног дана Рома (8. априла). Предавање је део циклуса „Ширимо знање“, у организацији Народног музеја.
Усвајањем расних закона у Немачкој 30-их година апсолутно су обухватили Роме, практично пооштравајући већ постојеће одредбе из средине претходне деценије. Основан је Одсек за расну хигијену. Идеја је била да се докаже генетска предодређеност Рома за криминал и различите девијантне облике понашање и чиме би се оправдали наредни потези, додао је Писари.
- Из Берлина су током Олимпијских игара 1936. истерани сви „Цигани“, како су називани у то време Роми и спроведени у посебан логор. С почетком рата све достиже још један ниво екстремности. Најважнија и најтрагичнија одлука донесена је 16. децембра 1942. године када су сви Роми, по наредби, пребачени у Аушвиц. Отворен је посебан део логора за породице, у близини лабораторије злогласног др Менгелеа.
Ратни вихор понео је Балкан на почетку пете деценије 20. века, а од тог тренутка и „олуја“ расних мера зграбила је и Роме, заједно са другим „означеним“ колективитетима. У Независној држави Хрватској определили су Јасеновац и за Роме. У Румини су исељени у Бесарабију, ненасељене крајеве, где су практично остављени да „нестану“.
-Прве мере у Србији ступиле су на снагу у мају 1941. године, најпре су интернирани у логор „Топовске шупе“, од окупатора означен као расни логор. Треба напоменути да је окупатор антиромске мере искључиво наменио Ромима номадима, односно, из свих одредби, изуезти су Роми са доказима о сталном пребивалишту. То је омогућило да се неки Роми спасу, посебно из логора „Сајмиште“ где су биле жене и деца. Претпоставка је да је „Јеврејско питање“ у Србији било примарно за снаге окупатора, а све остало секундарно.
Највеће стратиште Рома из Шапца је Засавица, масовно стрељање у октобру 1941. године.
-Стрељање је одмазда за акције устаника. Познате су мере „Сто за једног“. Када је у борбама са устаницима погинуо 21 војник Рајха, окупатори су одлучили да „квоту“ од 2.100 људи попуне из „Топовских шупа“ и Шапца.
Рат је завршен, Европа је ослобођена пошасти нацизма и фашизма, но о геноциду над Ромима се мало причало.
-Врло су варијабилне бројчане вредности када су у питању Роми који нису дочекали крај рата. Процена је да их је око 300.000 страдало током рата, а у Југославији се број креће између 26.000 и 90.000. Наравно постоје и мање и веће одреднице, те је тачно одређивање још у раној фази.
Ром, у преводу значи „човек“. У времену зла, неки моћни и зли нису се према „човеку“ односи као према човеку, већ су у сваком од њих видели колективите од рођења спреман на зло, а пуне четири деценије је морало да протекне пре него што су Немци признали геноцид над Ромима. Нови век је донео први меморијални комплекс у Берлину. У Југославији су раније настајала различита обележја стартишта Рома.
- Озбиљан помак на овом пољу направљен је тек пре десетак година, када и настају први значајни радови на тему геноцида над Ромима Обавеза нас као историчара, али и као људи је да се бавимо питањем које је у историографији занемарено. Утврђивање истине о ономе што се догодило раније је једина база из које се граде предуслови да се нешто слично никада не понови – закључио је Писари.

Дан Рома
Увек осмог дана априла на планети се обележава Дан Рома, међутим, уверена су ромска удружења, подсећање на бројне проблеме популације не сме да се сведе само на један дан.
- Кроз историју Роми и друго становништво у Србији деле и добро и зло, иза нас су векови заједничког живота. Помаци су направљени по питању статуса Рома у Србији, али још увек је то далеко од значајних резултата. Постоје акциони планови, декларације, на локалном и републичком нивоу, но углавном су то „слова на папиру“ – рекао је Драган Стојиљковић, председник Савеза удружења Рома западне Србије.

Др Милован Писари је историчар, докторирао је на Универзитету у Венецији с радом о злочинима над цивилима у Србији и Македонији током Првог светског рата. Области његовог интересовања су политике према цивилима у ратним околностима у Европи у XX веку, Холокауст, геноцид над Ромима, антифашизам у Италији и Југославији. Објавио је бројне научне чланке у Србији и иностранству. Кооснивач је Центра за примењену историју 2018. године и аутор дела „Страдање Рома у Србији за време Холокауста“