Будућност је стигла

Електроенцефалографија (ЕЕГ) је метода чији је зачетник немачки научник Ханс Бергер, који је у 20. веку успео да детектује сигнале људског мозга. Овом методом региструје се мождана ативност преко електрода које се постављају на површину главе и бележи разлика потенцијала између сваке мерне и једне референтне електроде. Електрични потенцијали су последица активности нервних ћелија мозга, па се на овај начин мождана активност испитаника повезује са светом око њих, мисаоним процесима, емоцијама, неуролошким обољењима... Мана ових уређаја је што се могу користити само у лабораторијским условима, како се сигнал ЕЕГ-а не би изгубио у “шуму” околине. Ту фирма mBrain Train ступа на сцену, и то светску тржишну сцену.
Душан Недић, маркетинг менаџер фирме mBT одржао је предавање у којем је представио ову компанију.
-Mbrain Train се бави можданим истраживањима, односно, прави уређаје који мере мождане активности, популарно названо ЕЕГ, која је релативно скоро настала, основана 2012, али је једна успешна пословна прича. С тим у вези, у Шапцу сам да испричам како је наша фирма настала, чиме се бавимо и да широј публици пренесемо наша искуства, изјавио је маркетинг менаџер ове фирме и наставио.
-Постоји “капа” која бележи мождане активности, али сам уређај није та капа него један мањи уређај који се ставља близу капе и омогућава нам да меримо мождане активности у свакодневном окружењу. Тај уређај користе неуронаучници, психолози који прате мождане реакције у условима свакодневице, на радном месту, у току слушања музике итд. Продајемо наше уређаје научним институтима, тако да су наши клијенти неки од најиновативнијих светских универзитета Оксфорд, Лувен, Макс Плак и др. Нажалост, у Србији још увек нису финансијски услови такви да институти и универзитети могу то себи да приуште, каже Недић.
За савремену медицину од великог је значаја могућност посматрања мождане активности док је човек опуштен, може да се креће и заборави да је испитаник, дакле највећа предност ове опреме је мобилност. Користи се за детекцију и праћење епилепсије, аутизма, поремећаја пажње код деце и оштећења мождане структуре услед повреда или болести. Осим у медицинске сврхе, ЕЕГ користи полиција у методама детектовања лажи, али се користи и у утврђивању емотивних стања, когнитивних процеса и квантификацији стреса. Ове могућности пружају велики потенцијал и у маркетингу.
Велике компаније, попут Coca-Cole, користиле су SMARTING у својим испитивањима и анкетама. Праћењем можданих активности испитаника приликом куповине дошло се до запањујућих резултата. Прецизно се могло установити у ком правцу се највише креће поглед потрошача, какве емоције доживљава, како се развијају његове одлуке да ли ће неки артикл купити или не. На тај начин може се предвидети како размишља потенцијални купац и како би стратешки требало поставити рекламе и производе. Након ових закључака, неизбежно је питање: да ли је то етично? Није ли то известан вид манипулације потрошачке подсвести и репрограмирање свести на начин на који то одговара маркетиншким гигантима? Колико смо, заправо, као потрошачи свесни шта купујемо и да ли је то наша одлука или је суптилним сугестијама “неко тамо” већ унапред програмирао наше одлуке на подсвесном нивоу? Анкетирањем испитаника помоћу SMARTINGA произвођачи знају тачно у којој висини пада поглед потенцијалног купца, на која места и којим редоследом би требало поставити рекламе да би их потрошач подсвесно “ухватио”, какве су емоционалне реакције на производ и сл. На овај начин маркетиншке фирме могу “репрограмирати” свест потрошача и учинити је пријемчивом за идеје које су јој презентоване. Особа бива подложна сугестијама које су ненападно, али плански постављене и на крају човек купује производ, често се, дошавши кући, питајући: “Шта ће ми ово?” Дакле, подсвест као интуитивни и имагинативни део ума “покупи” успут оно што свесни део ума потрошача није ни приметио, или је видео само “крајичком ока” не опазивши га.
Маркетиншке агенције тврде да је на обострано (и продаваца и купаца) задовољство и корист да несвесне жеље постану опипљиве и да се могу квантификовати, јер ће на тај начин понуђачи бити у стању да изнесу на тржиште управо оно што је потрошашима потребно. Овај нови вид интеракције човека са околином биће у стању да предвиди шта се испитанику заиста једе, да ли је му је потребан одмор, да ли му се допада нека реклама... За сада SMARTING није доступан физичким лицима, а његови проналазачи труде се да његов изглед начине социјално прихватљивијим, те да уместо необичне “капе” која подсећа на кацигу, направе модерне слушалице назване Brawas, које мере мождане активности у току слушања музике.
Као и сваки моћан проналазак, и SMARTING може бити злоупотребљен, али остаје нам да се надамо и верујемо да ће алтруистичке побуде његових проналазача, као и до сад, бити покретач свих даљих инвестиција.