Дуговечни морнар

Лик морнара Попаја створио је Елзи Сегар 1919. године за рекламне потребе једне фабрике спанаћа. Славни морнар се први пут појавио у стрипу 17. јануара 1929. године. Био је то „Thimble Theatre Comic“ стрип, и од првог тренутка Попај је наишао на сјајне реакције јавности. Данас овај морнар, чија снага лежи у спанаћу, има завидних 90 година. Популарност је стекао захваљујући браћи Флајшер који су креирали цртани филм. Анимирани ликови засновани су на стварним. Творац стрипа Елзи Сегар је инспирацију пронашао у свом родном граду Честеру. Једнооки Франк Роки Фигел је био познат као кавагаџија који воли дувански дим. Отуда и Попају лула. Фигел је преминуо 1947. године, а на његовом надгробном споменику је записано "човек који је био главна инспирација за Попаја". Олива је имагинарни пандан Сегаровој комшиници Дори Паскел. Била је веома висока и носила је пунђу.
У првој верзији Попаја његова снага није зависила од спанаћа, већ од магичне птице, коју би морао да помази по глави. У верзији 1930. године Попај је почео да једе спанаћ да би постао снажан.
За време Велике депресије употреба спанаћа је порасла за 33% због популарности Попаја, јер је у периоду велике економске кризе народ био жељан хране која ће им дати снагу. Мала тајна. Линија која доводи у везу спанаћ и снагу је медицински магазин из 1870, који је тврдио да у њему има 10 пута више гвожђа него што заиста има. У преводу - мало су преувеличали, тачније за 10 пута.
Пера Ждера и Баџа (у неким преводима Кврга) појавили су се 1932. године, док се Кића по неким изворима појавио 1933, односно 1936. године.