Инфо

11. јул 2019.11. јул 2019.
ПЕТРОВДАНСКЕ ЛИЛЕ У МАЧВАНСКОМ БЕЛОТИЋУ

Фантазија, сан и машта

Најчешће крстасте, богато “накинђурене”, највећим делом од нове сламе, сведоче о некадашњем животу мачванског села које стално мења свој лик
Манифестацију “Петровданске лиле” у Мачванском Белотићу установио је испред своје Радован куле, коју је посветио оцу, почивши велики сликар Милић од Мачве, који је у овом селу и рођен. Основна одлика његових платана и чланова Мачванске сликарске школе коју је установио заједно са Миливојем Мартиновићем је фантазија, сан и машта. Том путањом се до краја живота кретао, те и не чуди што су, својевремено испред старинске грађевине у селу коју је изградио с намером да окупља мачванске сликаре следбенике његове мисли, својевремено засјале лиле, својеврсна обележја и траг о животу Мачвана увече Петровдана.
У шаренилу понуђених креација, доминира слама од новог жита. Лиле најчешће имају крстаст облик и украшене су сувом кором од трешње, сунцокретима и цвећем. Доминирају јарке боје, као на сликама чувеног уметника, који је свом имену додао оно “од Мачве” и тако овековечио велику српску равницу за сва времена. Изнад свега може се уочити тежачки рад који никад није штедео људе овог краја.
- Несумњиво да овде живи богата машта. Уочили су то давно, првенствено овдашњи сликари. Они то боље виде, једноставно Бог их је тиме обдарио. Наше је да чувамо, негујемо и обогаћујемо ту традицију. У Белотићу тако нешто и чине и треба им одати захвалност. Организујући “Петровданску лилу”, на најбољи начин чувају вредне обичаје и културу живљења на селу, каже новинар Миомир Филиповић.
Белотињци у поменутом стилу за Петровдан испред Милићеве “Радован куле”, лиле пале годинама. Овог лета централни програм, трајао је практично два дана. Првог (јуче) глумац Александар Дунић, говорио је монодраму Милована Витезовића “Јанко Катић”. Сутрадан су следиле лиле. Оне као да имају магијску моћ. Идеја признатог сликара, родом из овог краја је нема сумње прихваћена и стално се обогаћује новим садржајима. Постала је то централна манифестација села или како би хроничари рекли “траг о животу”, који под “најездом” новог времена стално мења свој лик. Фантазија, сан и машта, остају за будућа нека поколења.
Љ.Ђ.

Најновији број

18. април 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa