ЖИТЕЉИ ПЛАТИЧЕВА КАЖУ ДА СУ НАЈВЕЋИ ПРОИЗВОЂАЧИ ЛУБЕНИЦА У СРБИЈИ
Бостан на 300 хектара
У Платичеву домаћини углавном саде бостан „талисман“ и „лејди“. Некада је била чувена и „вуковарка“ и њена тежина се кретала од осам до 15 килограма
Платичево је село које произведе највише лубеница у Србији. Многе лубенице произведене у овом месту заврше на трпезама широм Србије и држава у окружењу.
Око 300 хектара њива у Платичеву је под засадом лубеница, односно око 100.000 тона бостана. Велики број кућа у Платичеву бави се узгојем бостана, а један од произвођача је и Миливој Маџаревић. Он производи лубеницу на четири хектара.
- Некада је било много више лубеница у нашем селу. Дешавало се да више од 100 приколица чека купце, а сада је то далеко мање. Данас се у Платичеву прода око десет вагона дневно - каже за Глас Подриња.
Цена лубенице се креће око 20 динара. Били смо сведоци да је један купац понудио 17 динара за четири тоне, али продавац је тврд орах и није прихватио. Те лубенице које купци пазаре у Платичеву за 20 динара на београдским пијацама се продају и до 50 динара по килограму.
- Цена је таква каква је и ми морамо да се крећемо у оквиру ње. Некада прођемо боље, некада горе, тако то иде у животу. За један хектар потребно је уложити од 1.000 до 1.500 евра. Лубеницу садимо од 20. фебруара до половине марта и потребно је да прође три месеца пре него што кренемо у бербу - истиче Маџаревић.
У Платичеву домаћини углавном саде бостан „талисман“ и „лејди“. Некада је била чувена и „вуковарка“ и њена тежина се кретала од осам до 15 килограма. Када смо већ код грамаже, Маџаревић нам је рекао да је његова највећа лубеница имала 27 килограма.
Оно што, међутим, највише занима конзументе лубенице је - како изабрати слатку.
- Најбоље се одреди по боји, то је први и прави показатељ, а затим и петељци која се стањи уколико је лубеница зрела. Правим познаваоцима је поглед голим оком довољан метод који изаберу ону праву - напомиње Маџаревић.
Ретки су они који не воле хладну лубеницу у вреле летње дане. Не само да освежава, већ је и одлична за дијету с обзиром на велику количину воде коју садржи. Од лубенице се прави и фино слатко, а део између коре и црвеног јестивог задовољства користи се и у хемијској индустрији.
У Платичеву једино нисмо могли да добијемо одговор да ли је тачна она народна да се жена и лубеница не могу изабрати, већ се добије оно што западне.
Ипак, воће
За лубеницу је везана и урбана легенда да се ради о поврћу. То, међутим, није тачно ако је веровати Википедији. Лубеница је, ипак, воће будући да се једе непрерађена. Ради се о једногодишњој зељастој биљци из породице бундева. Пореклом је из тропских области Африке. Гаји се и у другим областима због слатког, сочног, јестивог плода. Процентуално у саставу плода највише има воде и шећера. Најпознатије државе у којој се узгајају лубенице у Европи су Грчка и Македонија.
Око 300 хектара њива у Платичеву је под засадом лубеница, односно око 100.000 тона бостана. Велики број кућа у Платичеву бави се узгојем бостана, а један од произвођача је и Миливој Маџаревић. Он производи лубеницу на четири хектара.
- Некада је било много више лубеница у нашем селу. Дешавало се да више од 100 приколица чека купце, а сада је то далеко мање. Данас се у Платичеву прода око десет вагона дневно - каже за Глас Подриња.
Цена лубенице се креће око 20 динара. Били смо сведоци да је један купац понудио 17 динара за четири тоне, али продавац је тврд орах и није прихватио. Те лубенице које купци пазаре у Платичеву за 20 динара на београдским пијацама се продају и до 50 динара по килограму.
- Цена је таква каква је и ми морамо да се крећемо у оквиру ње. Некада прођемо боље, некада горе, тако то иде у животу. За један хектар потребно је уложити од 1.000 до 1.500 евра. Лубеницу садимо од 20. фебруара до половине марта и потребно је да прође три месеца пре него што кренемо у бербу - истиче Маџаревић.
У Платичеву домаћини углавном саде бостан „талисман“ и „лејди“. Некада је била чувена и „вуковарка“ и њена тежина се кретала од осам до 15 килограма. Када смо већ код грамаже, Маџаревић нам је рекао да је његова највећа лубеница имала 27 килограма.
Оно што, међутим, највише занима конзументе лубенице је - како изабрати слатку.
- Најбоље се одреди по боји, то је први и прави показатељ, а затим и петељци која се стањи уколико је лубеница зрела. Правим познаваоцима је поглед голим оком довољан метод који изаберу ону праву - напомиње Маџаревић.
Ретки су они који не воле хладну лубеницу у вреле летње дане. Не само да освежава, већ је и одлична за дијету с обзиром на велику количину воде коју садржи. Од лубенице се прави и фино слатко, а део између коре и црвеног јестивог задовољства користи се и у хемијској индустрији.
У Платичеву једино нисмо могли да добијемо одговор да ли је тачна она народна да се жена и лубеница не могу изабрати, већ се добије оно што западне.
За лубеницу је везана и урбана легенда да се ради о поврћу. То, међутим, није тачно ако је веровати Википедији. Лубеница је, ипак, воће будући да се једе непрерађена. Ради се о једногодишњој зељастој биљци из породице бундева. Пореклом је из тропских области Африке. Гаји се и у другим областима због слатког, сочног, јестивог плода. Процентуално у саставу плода највише има воде и шећера. Најпознатије државе у којој се узгајају лубенице у Европи су Грчка и Македонија.
Н. К.
Најновији број
18. април 2024.
