Манифестација са стилом

Долазак у Коцељеву последњег викенда у септембру, у жељи да се осети укус природе и набави храна припремљена по бакиној рецептури, постала је традиција за многе.

Од слатког, преко киселог и сланог до љутог. Од традиционалних комбинација до производа чији је садржај само на први поглед неспојив. За свачији укус и џеп. Шаренило на тезгама, квалитет у теглицама, креативност паковања. Препуни штандови, богата понуда и велика потражња. Овако организатори сумирају утиске са 11-ог Фестивала зимнице који је протеклог викенда одржан у Коцељеви.

-Утисци свих учесника су одлични. Сви су се добро забавили, провели два дивна дана. Најважније је, када су манифестације оваквог типа у питању, да није било никаквих инцидената, имајући у виду да овај догађај окупи од 20-25 хиљада људи. Сигурна сам да је свако нашао нешто по свом укусу, како када је у питању зимница и храна, тако и када је реч о садржајима и културно-уметничком програму- изјавила је председница Организационог одбора и заменица председника општине Коцељева Славица Ранковић.

За произвођаче Фестивал је само почетак и прилика да се потенцијалним купцима презентује све оно што су произвели и прерадили у својим газдинствима. Локална самоуправа настоји да кроз ову манифестацију вредним домаћицама и домаћинима обезбеди бољу продају и ново тржиште.

- Овим фестивалом покушавамо да производе који се традиционално справљају у нашем крају понудимо другима и да нашим, пре свега, вредним домаћицама, омогућимо бољу и сигурнију продају, ново тржиште. Због тога је и направљен фестивал зимнице и на тај начин он и функционише. Ефекти овог фестивала су већи кућни буџети наших прерађивача, већа економска корист, економско оснаживање жена у сеоском подручју и ширење пољопривредне базе, како повртарске тако и воћарске. Остаћемо на истом курсу. Идеја је да покушамо да произвођаче зимнице удружимо у неком наредном периоду. То су некакве амбиције. Могу да кажем да смо успели да одржимо одређени ниво овог фестивала и да не дозволимо да прерасте у вашар. Важно је да остане манифестација породичног типа и да сви могу да уживају и пријатном амбијенту, добром дружењу и још бољем расположењу. Фестивал зимнице је манифестација на коју се не долази само на сат-два већ већина посетилаца на њој остане читав дан. Има довољно садржаја, има шта да се види, дегустира и купи- сматра председник општине Коцељева Душан Илинчић.

Некадашњи председник ове локалне самоуправе а данас председник скупштине општине и народни посланик у републичком парламенту Верољуб Матић истакао је да Фестивал зимнице развија првенствено село, те да је ово манифестација са душом.

- Заслужили смо лепо време, да нам дођу излагачи са свих страна, да успешни мужеви за један дан спреме зимницу својим супругама и да им олакшају тај део посла. Ове године је 180 година постојања општине Коцељева. То није мало. За тај период општина Коцељева се развила и мислим да је у задњих 15-ак година најплодоноснији део развоја општине Коцељева, где се у оквиру развоја инфраструктуре, привреде, развила и Зимница као манифестација. Она има свој посебан шмек, контакт између људи. На крају крајева, она је и туристичка, али превасходно заступа тај економски део. Она развија првенствено село. Надам се да ће зимница бити успешна. Да они који продају робу добро продају. Да они који купују, купе квалитетну робу и да сви који су учествовали на фестивалу поново на њега дођу не зато што ћемо ми да их позовемо, већ зато што ће одавде понети лепе утиске. То је и најбоља промоција овакве манифестације. Фестивал зимнице је одскочна даска у развоју пољопривреде и туризма за мештане овог краја- оценио је Матић у свом обраћању.
Међу гостима 11. Фестивала био је министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић. Он се осврнуо на рад коцељевачких васпитно-образовних установа у чију реконструкцију и изградњу објеката је држава уложила значајна средства. Према његовим речима до сада је у основну и средњу школу у овој општини уложено преко 220 милиона динара као и око 11,5 у изградњу сале у Доњем Црниљеву.
Фантастична предшколска установа, највише оцењена и међу најбољима у Србији, а такође добар рад основне и средње школе који се стално унапређује. Ради се и дигитална учионица, обука људи, тако да деца овога краја имају све бенефите квалитетног образовања као да су на сред Теразија. То је оно што је добро. Овде је још и квалитет васпитања бољи и оно што је здрав живот и здрава средина. А ова деца, као што видите, носе фестивал добрим делом, тако да употпуњују и улепшавају све ово што вредне домаћице и домаћини раде. Много има фестивала по Србији али овај је изузетан јер се све у једном даху гледа. Човек се осећа лепо овде и, као што сам рекао, овде нема никаквог кича- изјавио је министар Шарчевић и додао да је ово једна врло уређена локална самоуправа која зна шта хоће, где живе људи који знају да произведу здраву храну и, са добрим образовањем, то је формула за срећнију будућност- поручио је Шарчевић и заједно са народним послаником најавио проширење капацитета ПУ “Полетарац” у Коцељеви.
- У ову општину је уложено пуно, од оног суштинског образовања до инфраструктуре у образовању. Почев од реконструкције средње школе, основне школе у Коцељеви, Доњем Црниљеву, Свилеуви, пре тога у Драгињу. Тренутно се ради у Каменици школа као и две фискултурне сале у Каменици и Доњем Црниљеву. Имамо намеру да уз помоћ министра и министарства, Владе и нашег председника државе урадимо и објекат који заслужују најмлађи, а то је обданиште, тако да се надам да ћемо убрзо почети изградњу обданишта са довољним капацитетом да прихвати најмлађе. Ми смо ту да подржимо све то, да урадимо оно што можемо, да оставимо младости што боље услове за бољи живот- рекао је Матић.

НЕОПХОДНА ЗАШТИТА ДОМАЋИХ ПРОИЗВОЂАЧА
Овогодишња манифестација окупили је око 250 излагача из целе Србије али и региона. Посетиоци су тако, осим уобичајених производа, имали прилику да пробају херцеговачку траварицу, сируп од цвета кадуље, мед и суви лист од ове биљке...
Све ове производе, између осталих, нудили су гости из Републике Српске који су се први пут нашли међу излагачима.
–Искрени да будемо, посећивали смо и друге сајмове, али сама организација овде нас је затекла. О најмањем детаљу брину људи и организатори. Све похвале. Ми смо први пут овде и надам се да ћемо долазити и убудуће. Овога пута смо дошли да се мало промовишемо, да видимо како то други људи раде а очекујемо да ћемо нешто и да продамо- кажу представници породичног газдинства “Шишић” из Поповог поља код Требиња и додају да пољопривредни произвођачи у њиховом крају муче исту муку као и пољопривредници у Србији. Пласман је, истичу, највећи проблем. Уз то, подстицаји касне или их нема довољно.
–Потребан је мукотрпан рад, доста посла да би се дошло до овог финалног производа, али пошто је цела породица укључена у то, некако успевамо. Када се постигне квалитетан производ, није тешко наћи купца. Ипак, мислим да би држава требала више да се позабави са заштитом домаћих произвођача јер увоз је тај који нама ствара нелојалну конкуренцију. Имате јефтину робу, непознатог порекла, а оно што се производи на нашим газдинствима, широм Српске, широм Србије, је далеко здравије и боље- поручили су гости из Републике Српске.

ПОВРЋЕ, ВОЋЕ, ФАТАЛНИ ЗАЧИНИ
Сваке године излагачи настоје да пласирају нов производ, да купцима понуде нове укусе, неретко неуобичајене комбинације, које се, најпре, стидљиво дегустирају а потом наручују у већим количинама.
У коцељевачком домаћинству “Недељковић” ове сезоне одлучили су да направе салату од тиквица, шаргарепе и лимуна, барену, са наливом и додатком ароме цимета, за који је било потребно издвојити 300 динара.
–Нови производи су увек интересантни купцима фестивала, али их купују углавном по теглицу док се не увере у њихове укусе и квалитет, а онда се тражи теглица више- кажу у овом домаћинству.
И у домаћинству “Митровић” су у понуди имали нов производ спакован у тегле. Парадајз шљивар, сечен на колутове и заливен млевеним парадајзом па пастеризован коштаo је 400 динара. Ипак, као заштитни знак свог домаћинства, поред традиционалне зимнице, Славица Митровић истиче сомборку паприку пуњену грчком фетом у екстра девичанском маслиновом уљу и мешавини медитеранских зачина. За овај несвакидашњи производ требало је издвојити 800 динара.
Цене домаће зимнице биле су углавном на прошлогодишњем нивоу те су тако купци за већу теглу ајвара од печених паприка плаћали 600 динара али било је и оних који су нудили сајамски попуст. Краставчићи су коштали од 250-300 динара, сомборка као и парадајз паприка могле су се купити за по 300 динара, док су оне пуњене купусом биле 50 динара скупље. За исти такав производ, али у већем паковању, било је потребно издвојити 600 динара. Мало паковање краставчића са паприком коштало је 250 динара док је оно веће било дупло скупље. У понуди су биле и печене паприке са луком чија се цена кретала око 350 динара. За исти износ могле су се купити и оне са реном, док је једна од најтраженијих салата, ловачка, коштала 400.
Купаца није мањкало. То потврђује већина излагача међу којима и домаћица Весна Ранковић из Коцељеве која је прерадила разно воће и поврће. За велику теглу џема направљену у њеном домаћинству купци су плаћали 350 динара док су слатка и воћни сирупи коштали 300. Ова домаћица није крила задовољство због успешне продаје, истичући да је већ средином другог дана продала готово 90 одсто својих производа.
Богата је била и понуда прерађевина од меса. Ови деликатеси мамили су са неколико штандова а један од оних прерађивача, који су излагали на овој манифестацији од 2009-е године, јесте Михаило Пауновић. Чувена “Месара код Цвеје” већ дуже од пола века снабдева мештане Коцељеве и околних места свежим месом и прерађевинама а захваљујући фестивалу, њихове производе су у прилици да пробају бројни посетиоци из разних крајева наше земље и иностранства. На овом штанду за килограм кобасице било је потребно издвојити 500 динара. 300 више од овог производа коштао је килограм сланине док се за килограм свињске пршуте плаћало 1200 динара.
Док су једнима пажњу привлачили љубавни напитци и разни други, “природни афродизијаци”, спаковани у теглице и флашице, други су се распитивали за зачине. И то не било какве, већ оне, фаталне.
–Ми гајимо од семена сировину, паприке и парадајз, и прерађујемо. Имамо у понуди све, од нељутих ствари парадајз у маслиновом уљу до екстремно љутих чили сосова. То су шкорпиони који се пакују у мале флашице од 20 милилитара. Радимо и сушену зачинску паприку, димљену, радимо халопењо, чувену мексичку паприку у маринади са медом, халопењо сос и наравно, фатални чили, фатални парадајз сос...има ту још доста производа. Ово је пета година како се бавимо овим послом а идеја је кренула тако што сам мало путовао по свету и тамо сам имао прилику да пробам егзотичне, љуте паприке којих овде није било. Решио сам да их гајим за себе и делио сам их другим људима који су ме подстакли да пробам да правим већу количину и тако смо дошли до индустрије са својим погоном за прераду. Још увек је све стидљиво али први извоз је урађен за Белгију- открива Милан Бабић, власник фирме “Фатални зачини” из села Вукићевица код Обреновца и додаје да је трећи пут у Коцељеви те да на фестивалима користе прилику да промовишу своје производе и едукују посетиоце шта је то гурмански љуто, што се углавном не зна.
За њихов широк асортиман производа било је потребно издвојити од 350 до 600 динара, у зависности од жеље купца а власник ове фирме тврди да је реч о производима веома интензивног укуса који буде сва чула.

НАЈБОЉИ ПРОИЗВОДИ
На овогодишњој манифестацији најбољи ајвар, по оцени стручног жирија, припремило је Домаћинство Данице Марић из Александровца. Другопласирани је био производ Видосаве Михаиловић из Каменице, док је трећа награда припала сеоском домаћинству “Мила” из Манђелоса.
У категорији најбоље припремљеног џема, односно мармеладе, прво место освојио је џем од кајсије који је припремила Снежана Живановић из Ваљева. Мармелада од шипурка, коју је припремила породица Грујичић из Шапца, завредила је друго место, док се на трећој позицији нашао џем од шљива из домаћинства “Илић” из Лопатања.
Награде су додељене и у категорији најбољег воћног сирупа где је победу однео сируп од вишања, власништво Драгице Мијаиловић из Крнула. Другопласирана је била домаћица из Коцељеве, Марина Дојић, која је спремила сируп од кајсије, док је сируп од малина породичном газдинству “Арсовић” из Чачка донео треће место.
–Презадовољна сам овим признањем. Добила сам награду за друго место за сируп од кајсије. Први пут сам на зимници као излагач и одмах сам добила награду. Муж ме је убедио да постанем излагач и да оно што припремим за своју породицу, понудим на овом фестивалу и другима. Каже да је моја зимница најбоља и наговорио ме да будем овде. И заиста бих погрешила да га нисам послушала- прича са усхићењем Марина и додаје да је продајом презадовољна.

НАЈБОЉИ ГУЛАШ У КОТЛИЋУ ИЗ КРУПЊА
Осим изложбено-продајног дела сајма ову манифестацију карактерише и богат пратећи садржај. Најатрактивнији, који годинама обара рекорде по броју учесника, јесте такмичење у припремању ловачког гулаша. Лепо време и добро расположење више од 280 екипа били су гаранција за одличан провод, дружење и разбрибригу. Позитиван утисак није могао да поквари ни дим који је упорно “штипао” за очи такмичаре и пролазнике. Дуж Немањине улице мамио је мирис ловачког гулаша али и меса са роштиља, печења...Екипа “Гласа Подриња” је, у жељи да подсети на део традиционалне српске трпезе, посетиоцима делила хлеб премазан машћу и посут алевом паприком.
У изузетно јакој конкуренцији најбољи гулаш спремили су гости из Крупња, екипа “Рађевица”. Одлично кулинарско умеће демонстрирали су и чланови МК “Батана” из Шапца, заузевши друго место. Ни Ваљевци се нису шалили јер је садржај у котлићу код “Шаљивџија”, по мишљењу еминентних судија Милорада Аћимовића, Јордана Настановића и Младена Перишића, завредио треће место.
Организатор је обезбедио укупно 18 награда и наградио исти број екипа.
О “мукама” на којима се и овога пута нашао стручни жири сведочио је председник Милорад Аћимовић који од првог Фестивала зимнице “дели правду” на овом такмичењу.
–Изузетно је тешко доносити одлуке јер је у питању велики број гулаша. Ова година је, чини се, доста јача него претходна. Има доста квалитетних гулаша. Квалитетан гулаш је онај у којем коцкице задрже свој облик, не распадају се, али када комад меса ставите уста он просто мора да се топи. То се постиже тако што се, рецимо, кад се месо сече додаје шећер који даје боју меса и чува да се не распадне. Други сегмент оцењивања је укус који мора да буде благо љут, благо да слади и да се , пошто је овде дивљач у питању, осећају ти зачини као што је чубар, клека, рузмарин, све оно што спада у природне зачине. Наш циљ је да едукујемо људе у којем смеру треба да иду. Поред мене, професора Јордана и професора Младена ми имамо мештане који овде, са нама заједно, дегустирају узорке. Заиста је овде све врло јасно када је оцењивање у питању и нема никакве сумње у постојање било каквих нерегуларности. Мада, ја судим на многим такмичењима у Србији и увек се дешава да се онај ко губи љути. Што се тиче овог такмичења у Коцељеви заиста је све увек било транспарентно- тврди председник жирија.
Онима који се нису нашли међу награђеним екипама остаје да истражују и уче до наредне године. Али, “нема зиме” ни за оне мање упорне који тврде да ће да “дигну руке од свега”. Уместо да спремају сами, у свом котлићу, могу да уживају у укусима гулаша, пасуља, шкембића, свадбарског купуса и других ђаконија, које у огромним количинама сваке године за посетиоце припремају организатори.