Инфо

10. октобар 2019.10. окт 2019.
Село стари и нестаје
ПОЈАВЕ

Село стари и нестаје

Током десет година у 14 села општине Богатић, нестало 2.560 људи. Ништа боља слика није ни у целом Мачванском округу. Школе остају без ђака. Да ли је спасоносно решење за сеоске месне заједнице у оживљавању рада старих и формирању нових земљорадничких задруга?
Разваљена дрвена ограда и врата кроз која се улазило у широко двориште. По средини истог старинска кућа из чијег димњака се одавно не виори плавичасти дим. Много “окапалих” помоћних објеката око куће. Кажу да цело двориште, топлих и кишних дана обузме густа и висока трава. Види се да ту годинама није крочила људска нога. Таквих кућа је у малом мачванском селу много. Напуштено је доста у 14 села општине Богатић, а није боља слика ни у целом Мачванском округу. Статистичари су израчунали да је у Србији доста старих људи. Школе остају без ђака, села се “гасе”.
Недавно су саопштени подаци да од 4.600 села у Србији 200 нема становнике. Истовремено 200 села је без житеља млађих од 25 година. На обесхрабрујуће чињенице у циљу опстанка младих на селу указују готово сви. Шефови месних канцеларија у мачванским селима, истичући да мало мушког становништва, приспелог за женидбу склапа бракове и остаје да живи на селу. Напротив ова популација људи одлази са села “трбухом за крухом”. Остају вишевековна огњишта празна.
Свештеници у сеоским црквама се жале да имају много више опела него крштења, а у скупштинама општина широм Србије све је више захтева за проширење гробаља. Поменимо и податак саопштен приликом недавног пописа становништва у општини Богатић, где је током протеклих десет година “нестало” 2.560 људи.
Педантни статистичари су израчунали да је у селима Србије 50.000 напуштених кућа, а на још 145.000 њих пише “привремено ненастањене”.
Будућност села није ружичаста. Подсећајући на то све присутније су идеје о реализацији идеја за опстанак младих на селу и стварање што бољих услова за то. Миомир Филиповић из Удружења културних стваралаца “Завичај” у Сремској Митровици каже да би на селу требало финансирати отварање мањих привредних капацитета, а у културном и спортском погледу стварати услове за привлачење превасходно младих. Он истиче да је актуелна српска влада схватила о каквим је проблемима на селу реч и жели да их решава. У последње време уочено је доста добрих потеза, а међу њима Филиповић посебно истиче активност министра Милана Кркобабића и његових сарадника. Рехабилитација задружног система, управо је један од путева драгоценог привредног напретка села. То је слажу се и у одељењу за село Српске академије наука, веома значај пут “оздрављења” села и само на тај начин може се зауставити његов пад и омогућити опстанак.
Чињеница о којој говори министар Кркобабић о формирању преко 500 задруга у Србији и повећана издвајања Владе за село, нејбоље говоре да залагање за живот села нису само празне приче.
Љ.Ђ.

Најновији број

26. новембар 2020.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa