СТОП КРИМИНАЛИТЕТУ МЛАДИХ (3)
Слово закона
Према подацима добијеним од Центра за социјални рад број деце у сукобу са законом у Шапцу је у сталном порасту. У складу са том чињеницом циљ пројекта “СТОП криминалитету младих”је повећати степен знања и информисаности о значају и начину превенције друштвено неприхватљивог понашања деце и младих у циљу смањења криминалитета. Реализацију Пројекта финансијски је подржало Министарство културе и информисања Републике Србије
За малолетне учиниоце кривичних дела карактеристична је склоност ка удруживању у групе (тј. неформално територијално организовање) као и одвојен насилни модел комуникације. Већина насилних деликата младих је ситуационог типа (смањен праг толеранције на фрустрације и слабљење снаге самоконтроле).
Последњих година приметан је пораст кривичних дела у вези опојних дрога, односно малолетници су углавном корисници наркотика, а мање починиоци ових дела (радње “држања дроге”). Такође, евидентиран је и пораст тзв. “електронског насиља” и злоупотреба малолетних лица од стране пунолетних починиоца кривичних дела.
Према малолетним учиниоцима кривичних дела примењују се одредбе Закона о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити мал. лица (ступио на снагу 1. јануара 2006. године). Ове одредбе примењују се такође и на пунолетна лица ако су кривична дела учинила као млађи пунолетници.
Према овом Закону малолетник је лице које је у време извршења кривичног дела навршило 14 а није навршило 18 година. Млађи малолетник је лице које је у време извршења кривичног дела навршило 14, а није навршило 16 година. Старији малолетник је лице које је у време извршења кривичног дела навршило 16, а није навршило 18 година. Млађе пунолетно лице је лице које је у време извршења кривичног дела навршило 18, а у време суђења није навршило 21 годину.
Према малолетнику који није напунио 14 година, а учинио је кривично дело, не могу се изрећи кривичне санкције које предвиђа Закон о малолетним учиниоцима кривичних дела.
У овом случају Више јавно тужилаштво обавештава Центар за социјални рад, који у оквиру својих овлашћења обавља саветодавни разговор са малолетником и његовим родитељима.
Сви поступци везани за кривично-правну заштиту малолетника су у надлежности Вишег суда, односно Вишег јавног тужилаштва.
Законом о малолетним учиниоцима кривичних дела гарантована су и права малолетника. Малолетник мора имати браниоца приликом првог саслушања, као и током целог поступка. Уколико малолетник и његова породица нису у могућности да обезбеде адвоката, суд мора доделити браниоца по службеној дужности а трошкови падају на терет државе. Адвокат малолетника може бити само онај адвокат који је посебно обучен за рад са младима и који је стекао посебна знања из области права детета и преступништва младих. Док траје поступак према малолетнику јавност је обавезно искључена. Малолетнику се не може судити у одсуству.
Малолетник може бити позван у својству грађанина и осумњиченог током предкривичног поступка. Према малолетнику се могу примењивати следећа законска овлашћења: прикупљање обавештења, саслушање у својству осумњиченог, принудно довођење ако се малолетник не одазове на позив, лишење слободе, расписивање потраге, подношење кривичних и прекршајних пријава. Малолетник може бити подвргнут полиграфском испитивању, али само уколико сам на то пристане и уз сагласност и присуство родитеља/старатеља. О прикупљеним обавештењима се сачињава службена белешка или записник, који потписује овлашћено службено лице, малолетник, родитељ/старатељ.
Током саслушања, према малолетном лицу мора се поступати пажљиво, водећи рачуна о зрелости малолетника и другим личним особинама како је то предвиђено Упутством о поступању полицијских службеника према малолетницима и млађим пунолетним лицима. Приватност малолетника мора бити заштићена, а према малолетнику се не смеју примењивати средства принуде, осим ако непоследно угрожава сопствени живот, живот овлашћеног службеног лица или другог лица. Од стране полиције малолетник може бити задржан најдуже осам сати.
Припремни поступак према малолетнику покреће се на захтев јавног тужиоца за малолетнике, који такође мора бити посебно обучен за рад са малолетним учиниоцима кривичног дела. Његов циљ је да се утврде све чињенице које се односе на кривично дело, али и да се оцени зрелост малолетника, прилике у којима живи малолетник као и друге околности које се тичу личности малолетника. Овај поступак се води у суду. Том приликом се саслушава малолетник, родитељи а обавезно се мора прибавити и мишљење органа старатељства, који по добијању захтева Вишег јавног тужилаштва, односно Вишег суда, врши опсервацију малолетника и његове породице, њихов социо-економски статус и процену психофизичког као и васпитно-образовног статуса малолетника.
Саслушању малолетника у припремном поступку морају присуствовати јавни тужилац, бранилац за малолетнике и родитељ, усвојилац, односно старатељ.
Малолетним лицима суди Веће за малолетнике које чине један судија за малолетнике и двоје судија поротника. Када прими предлог Јавног тужиоца за малолетнике за изрицање кривичне санкције, судија за малолетнике заказује седницу Већа или главни претрес. Седници већа обавезно прируствује малолетно лице и његови родителји као његови законски заступници, Јавни тужилац за малолетнике, бранилац и представник органа старатељства. Када се поступак заврши Веће за малолетника изриче кривичну санкцију или обуставља поступак. Против сваке одлуке суда малолетник има право жалбе коју подноси у року од осам дана.
Према малолетном учиниоцу кривичног дела могу се применити један или више васпитних налога за кривично дело за које је прописана новчана казна или казна затвора до пет година. У овом случају тужилац одустаје од покретања кривичног поступка.
Услови за примену васпитног налога су: признање кривичног дела од стране малолетника и његов однос према кривичном делу и оштећеном. Сврха васпитних налога је да се не покреће кривични поступак према малолетнику, већ да се утиче на правилан развој малолетника како више не би чинио кривична дела.
Васпитни налог може да траје најдуже шест месеци. Избор и примењивање васпитног налога врши се у сарадњи са родитељима, усвојиоцем или стараоцем малолетника и надлежним органом старатељства. Уколико малолетник не изврши налог како је договорено Јавни тужилац за малолетнике може тражити да се, ипак, покрене кривични поступак.
Малолетницима за учињена кривична дела могу се изрећи васпитне мере, казна малолетничког затвора и мере безбедности предвиђене чланом 79. Кривичног закона.
Млађим малолетницима могу се изрећи само васпитне мере а старијим малолетницима могу се изрећи васпитне мере, а изузтно може се изрећи казна малолетничког затвора.
При избору васпитне мере суд ће посебно узети у обзир узраст и зрелост малолетника, друга својства његове личности и степен поремећаја у друштвеном понашању, тежину дела, побуде из којих је учинио, средину и прилике у којима је живео, понашање после учињеног кривичног дела, а посебно да ли је спречио или покушао да спречи наступање штетне последице, накнадио или покушао да накнади причињену штету, да ли је према малолетнику раније била изречена кривична или прекршајна санкција, као и све друге околности које могу бити од утицаја за изрицање оне мере којом ће се најбоље постићи сврха васпитних мера.
Судски укор се изриче ако се из односа малолетника према учињеном кривичном делу и његове спремности да убудуће не чини кривична дела може закључити да је довољно само га прекорити.
Уколико је према малолетнику изречена посебна обавеза да надокнади штету коју је изазвао, суд ће одредити висину и начин накнаде штете радом малолетника и то највише 60 часова у периоду од три месеца. Уколико је изречена мера посебне обавезе која подразумева рад у хуманитарној организацији, малолетник може радити највише 120 часова у периоду од шест месеци.
Мере појачаног надзора од стране родитеља, усвојиоца или стараоца суд ће изрећи ако су они пропустили да врше потребну бригу и надзор над малолетником, а су могућности да оваку бригу и надзор изврше.
Ако родитељ, усвојилац односно старалац малолетника нису у могућности да над њим врше надзор, малолетник ће се сместити у другу породицу која је вољна да га прими и која има могућност да над њим врши надзор.
Ако родитељ, усвојилац или старалац малолетника нису у могућности да врше појачан надзор, малолетник ће се ставити под надзор органа старатељства. Појачан надзор у овом случају врши стручни радник Центра за социјални рад који се брине о школовању маолетника, његовом запослењу, одвајању из средине која на њега штетно утиче, потребном лечењу и сређивању прилика у којима живи.
Центар за социјални рад редовно обавештава Виши суд о начину и току реализације васпитне мере појачаног надзора и уколко су створени законски услови, педлаже обуставу истих.
Меру појачаног надзора уз обавезу дневног боравка у установи за васпитање и образовање малолетника суд ће изрећи ако је уз неку од одговарајућих васпитних мера појачаног надзора потребно и ангажовање стручних лица у посебној установи која се бави васпитавањем и образовањем малолетника.
Мере појачаног надзора трају од шест месеци до две године а суд накнадно у сарадњи са надлежним Центром, одлучује о њеном престанку.
Суд ће изрећи меру упућивања у васпитну установу кад малолетника треба издвојити из дотадашње средине и обезбедити му помоћ и стални надзор од стране стручних лица. Малолетник у васпитној установи може остати најмање шест месеци и највише две године.
Меру упућивања у васпитно поправни дом суд ће изрећи према малолетнику према коме поред издвајања из дотадашње средине треба применити појачане мере надзора и посебне стручне програме васпитања. Малолетник у васпитно-поправном дому може остати најмање шест месеци а највише четири године.
Према малолетнику ометеном у психофизичком развоју или са психичким поремећајима суд може изрећи меру упућивања у посебну установу за лечење и оспособљавање.
Старијем малолетнику који је учинио кривично дело за које је законом прописана казна затвора од пет година, може се изрећи казна малолетничког затвора ако збор високог степена кривице, природе и тежине кривичног дела не би било оправдано изрећи васпитну меру. Малолетнички затвор не може бити краћи од шест месеци ни дужи од пет година. За кривично дело за које је прописана казна затвора 20 година или тежа казна, или у случају стицања најмање два кривична дела за које је прописана казна затвора тежа од 10 година, малолетнички затвор може се изрећи у трајању од 10 година.
Ако се после доношења одлуке о изрицању посебне обавезе, мере појачаног надзора или заводске мере појаве околности којих није било у време доношења одлуке или се за њих није знало, а које би значајно утицале на извор васпитне мере, или ако се одлуке не може извршити услед одбијања малолетника или његових родитеља да поступе по изреченој васпитној мери, суд може обуставити извршење или изречену меру заменити другом мером.
Последњих година приметан је пораст кривичних дела у вези опојних дрога, односно малолетници су углавном корисници наркотика, а мање починиоци ових дела (радње “држања дроге”). Такође, евидентиран је и пораст тзв. “електронског насиља” и злоупотреба малолетних лица од стране пунолетних починиоца кривичних дела.
Према малолетним учиниоцима кривичних дела примењују се одредбе Закона о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити мал. лица (ступио на снагу 1. јануара 2006. године). Ове одредбе примењују се такође и на пунолетна лица ако су кривична дела учинила као млађи пунолетници.
Према овом Закону малолетник је лице које је у време извршења кривичног дела навршило 14 а није навршило 18 година. Млађи малолетник је лице које је у време извршења кривичног дела навршило 14, а није навршило 16 година. Старији малолетник је лице које је у време извршења кривичног дела навршило 16, а није навршило 18 година. Млађе пунолетно лице је лице које је у време извршења кривичног дела навршило 18, а у време суђења није навршило 21 годину.
Према малолетнику који није напунио 14 година, а учинио је кривично дело, не могу се изрећи кривичне санкције које предвиђа Закон о малолетним учиниоцима кривичних дела.
У овом случају Више јавно тужилаштво обавештава Центар за социјални рад, који у оквиру својих овлашћења обавља саветодавни разговор са малолетником и његовим родитељима.
Сви поступци везани за кривично-правну заштиту малолетника су у надлежности Вишег суда, односно Вишег јавног тужилаштва.
Законом о малолетним учиниоцима кривичних дела гарантована су и права малолетника. Малолетник мора имати браниоца приликом првог саслушања, као и током целог поступка. Уколико малолетник и његова породица нису у могућности да обезбеде адвоката, суд мора доделити браниоца по службеној дужности а трошкови падају на терет државе. Адвокат малолетника може бити само онај адвокат који је посебно обучен за рад са младима и који је стекао посебна знања из области права детета и преступништва младих. Док траје поступак према малолетнику јавност је обавезно искључена. Малолетнику се не може судити у одсуству.
Малолетник може бити позван у својству грађанина и осумњиченог током предкривичног поступка. Према малолетнику се могу примењивати следећа законска овлашћења: прикупљање обавештења, саслушање у својству осумњиченог, принудно довођење ако се малолетник не одазове на позив, лишење слободе, расписивање потраге, подношење кривичних и прекршајних пријава. Малолетник може бити подвргнут полиграфском испитивању, али само уколико сам на то пристане и уз сагласност и присуство родитеља/старатеља. О прикупљеним обавештењима се сачињава службена белешка или записник, који потписује овлашћено службено лице, малолетник, родитељ/старатељ.
Током саслушања, према малолетном лицу мора се поступати пажљиво, водећи рачуна о зрелости малолетника и другим личним особинама како је то предвиђено Упутством о поступању полицијских службеника према малолетницима и млађим пунолетним лицима. Приватност малолетника мора бити заштићена, а према малолетнику се не смеју примењивати средства принуде, осим ако непоследно угрожава сопствени живот, живот овлашћеног службеног лица или другог лица. Од стране полиције малолетник може бити задржан најдуже осам сати.
Припремни поступак према малолетнику покреће се на захтев јавног тужиоца за малолетнике, који такође мора бити посебно обучен за рад са малолетним учиниоцима кривичног дела. Његов циљ је да се утврде све чињенице које се односе на кривично дело, али и да се оцени зрелост малолетника, прилике у којима живи малолетник као и друге околности које се тичу личности малолетника. Овај поступак се води у суду. Том приликом се саслушава малолетник, родитељи а обавезно се мора прибавити и мишљење органа старатељства, који по добијању захтева Вишег јавног тужилаштва, односно Вишег суда, врши опсервацију малолетника и његове породице, њихов социо-економски статус и процену психофизичког као и васпитно-образовног статуса малолетника.
Саслушању малолетника у припремном поступку морају присуствовати јавни тужилац, бранилац за малолетнике и родитељ, усвојилац, односно старатељ.
Малолетним лицима суди Веће за малолетнике које чине један судија за малолетнике и двоје судија поротника. Када прими предлог Јавног тужиоца за малолетнике за изрицање кривичне санкције, судија за малолетнике заказује седницу Већа или главни претрес. Седници већа обавезно прируствује малолетно лице и његови родителји као његови законски заступници, Јавни тужилац за малолетнике, бранилац и представник органа старатељства. Када се поступак заврши Веће за малолетника изриче кривичну санкцију или обуставља поступак. Против сваке одлуке суда малолетник има право жалбе коју подноси у року од осам дана.
Према малолетном учиниоцу кривичног дела могу се применити један или више васпитних налога за кривично дело за које је прописана новчана казна или казна затвора до пет година. У овом случају тужилац одустаје од покретања кривичног поступка.
Услови за примену васпитног налога су: признање кривичног дела од стране малолетника и његов однос према кривичном делу и оштећеном. Сврха васпитних налога је да се не покреће кривични поступак према малолетнику, већ да се утиче на правилан развој малолетника како више не би чинио кривична дела.
Васпитни налог може да траје најдуже шест месеци. Избор и примењивање васпитног налога врши се у сарадњи са родитељима, усвојиоцем или стараоцем малолетника и надлежним органом старатељства. Уколико малолетник не изврши налог како је договорено Јавни тужилац за малолетнике може тражити да се, ипак, покрене кривични поступак.
Малолетницима за учињена кривична дела могу се изрећи васпитне мере, казна малолетничког затвора и мере безбедности предвиђене чланом 79. Кривичног закона.
Млађим малолетницима могу се изрећи само васпитне мере а старијим малолетницима могу се изрећи васпитне мере, а изузтно може се изрећи казна малолетничког затвора.
При избору васпитне мере суд ће посебно узети у обзир узраст и зрелост малолетника, друга својства његове личности и степен поремећаја у друштвеном понашању, тежину дела, побуде из којих је учинио, средину и прилике у којима је живео, понашање после учињеног кривичног дела, а посебно да ли је спречио или покушао да спречи наступање штетне последице, накнадио или покушао да накнади причињену штету, да ли је према малолетнику раније била изречена кривична или прекршајна санкција, као и све друге околности које могу бити од утицаја за изрицање оне мере којом ће се најбоље постићи сврха васпитних мера.
Судски укор се изриче ако се из односа малолетника према учињеном кривичном делу и његове спремности да убудуће не чини кривична дела може закључити да је довољно само га прекорити.
Уколико је према малолетнику изречена посебна обавеза да надокнади штету коју је изазвао, суд ће одредити висину и начин накнаде штете радом малолетника и то највише 60 часова у периоду од три месеца. Уколико је изречена мера посебне обавезе која подразумева рад у хуманитарној организацији, малолетник може радити највише 120 часова у периоду од шест месеци.
Мере појачаног надзора од стране родитеља, усвојиоца или стараоца суд ће изрећи ако су они пропустили да врше потребну бригу и надзор над малолетником, а су могућности да оваку бригу и надзор изврше.
Ако родитељ, усвојилац односно старалац малолетника нису у могућности да над њим врше надзор, малолетник ће се сместити у другу породицу која је вољна да га прими и која има могућност да над њим врши надзор.
Ако родитељ, усвојилац или старалац малолетника нису у могућности да врше појачан надзор, малолетник ће се ставити под надзор органа старатељства. Појачан надзор у овом случају врши стручни радник Центра за социјални рад који се брине о школовању маолетника, његовом запослењу, одвајању из средине која на њега штетно утиче, потребном лечењу и сређивању прилика у којима живи.
Центар за социјални рад редовно обавештава Виши суд о начину и току реализације васпитне мере појачаног надзора и уколко су створени законски услови, педлаже обуставу истих.
Меру појачаног надзора уз обавезу дневног боравка у установи за васпитање и образовање малолетника суд ће изрећи ако је уз неку од одговарајућих васпитних мера појачаног надзора потребно и ангажовање стручних лица у посебној установи која се бави васпитавањем и образовањем малолетника.
Мере појачаног надзора трају од шест месеци до две године а суд накнадно у сарадњи са надлежним Центром, одлучује о њеном престанку.
Суд ће изрећи меру упућивања у васпитну установу кад малолетника треба издвојити из дотадашње средине и обезбедити му помоћ и стални надзор од стране стручних лица. Малолетник у васпитној установи може остати најмање шест месеци и највише две године.
Меру упућивања у васпитно поправни дом суд ће изрећи према малолетнику према коме поред издвајања из дотадашње средине треба применити појачане мере надзора и посебне стручне програме васпитања. Малолетник у васпитно-поправном дому може остати најмање шест месеци а највише четири године.
Према малолетнику ометеном у психофизичком развоју или са психичким поремећајима суд може изрећи меру упућивања у посебну установу за лечење и оспособљавање.
Старијем малолетнику који је учинио кривично дело за које је законом прописана казна затвора од пет година, може се изрећи казна малолетничког затвора ако збор високог степена кривице, природе и тежине кривичног дела не би било оправдано изрећи васпитну меру. Малолетнички затвор не може бити краћи од шест месеци ни дужи од пет година. За кривично дело за које је прописана казна затвора 20 година или тежа казна, или у случају стицања најмање два кривична дела за које је прописана казна затвора тежа од 10 година, малолетнички затвор може се изрећи у трајању од 10 година.
Ако се после доношења одлуке о изрицању посебне обавезе, мере појачаног надзора или заводске мере појаве околности којих није било у време доношења одлуке или се за њих није знало, а које би значајно утицале на извор васпитне мере, или ако се одлуке не може извршити услед одбијања малолетника или његових родитеља да поступе по изреченој васпитној мери, суд може обуставити извршење или изречену меру заменити другом мером.
Сврха кривичних санкција је да се појачаним надзором, пружањем заштите и помоћи, као и обезбеђивањем општег и стручног оспособљавања утиче на јачање личне одговорности малолетника, на васпитање и правилан развој личности, како би се омогућило поновно укључивање у друштвену заједницу.
Према малолетнику се може изрећи притвор, само изузетно, уколико се сматра да се сврха притвора не може постићи привременим смештајем у прихватилиште, васпитну или сличну установу, стављањем под назор органа старатељства или смештајем у другу породицу. Притвор у припремном поступку може трајати најдуже месец дана али га Веће за малолетнике истог суда из оправданих разлога може продужити најдуже за још месец дана. Ако се по завршетку припремног поступка покрене поступак пред Већем за малолетнике притвор може трајати најдуже шест месеци за старије малолетнике (лица од 16-18 година), а најдуже четири месеца за млађе малолетнике (лица од 14-16 година).
Васпитни налози су:
- поравнање са оштећеним како би се надокнадом штете, извињењем, радом или на неки други начин отклониле штетне последице дела;
- редовно похађање школе или одлажење на посао;
- укључивање без накнаде, у рад хуманитарних организација или послове социјалног, локалног или еколошког садржаја;
- подвргавање одговарајућем испитивању и одвикавању од зависности изазване употребом алкохолних пића или опојних дрога;
- укључивање у појединачни или групни третман у одговарајућој установи или саветовалишту.
Суд малолетнику може изрећи једну или више посебних обавеза а то су:
- да се извини оштећеном;
- да у оквиру сопствених могућности надокнади штету коју је проузроковао;
- да редовно похађа школу или не изостаје са посла;
- да се оспособљава за занимање које одговара његовим способностима и склоностима;
- да се, без накнаде, укључи у рад хуманитарних организација или у послове социјалног, локалног или еколошког садржаја;
- да се укључи у одређене спортске активности;
- да се подвргне одговарајућем испитивању и одвикавању од зависности изазване употребом алкохолних пића или опојних дрога;
- да су укључи у појединачни или групни третман у одговарајућој здравственој установи или саветовалишту и да поступа по програмима рада који су за њега сачињени у тим установама;
- да похађа курсеве за стручно оспособљавање или да се припрема и полаже испите којима се проверава одређено знање;
- да не може да напусти место пребивалишта или боравишта, без сагласности суда и посебног одобрења органа старатељства.
Посебне обавезе могу трајати до једне године.
Васпитне мере:
- мере упозорења и усмеравања, судски укор и посебне обавезе
- мере појачаног надзора, појачан надзор од стране родитеља, успојиоца или стараоца, појачан надзор у другој породици, појачан надзор од стране органа старатељства, појачан надзор уз дневни боравак у одговарајућој установи за васпитање и образовање малолетника
- заводске мере, упћивање у васпитну установу, упућивање у васпитно-поправ ни дом, упућивање у посебну установу за лечење и оспособљавање.
Весна Брајић, педагог, породични саветник, супервизор служб е за заштиту деце и младих
Најновији број
25. април 2024.
