Инфо

Берза

  • aero 900 ▲ 1,93%
  • fint 590 ▲ 0,85%
  • impl 3.500 ⚫ 0,00%
  • kmbn 3.170 ▼ -0,91%
  • kmbnpb 1.100 ▼ -1,79%
  • kopb 6.931 ▲ 0,45%
  • lsta 688 ▼ -1,29%
  • niis 728 ⚫ 0,00%
  • tlkb 10.504 ⚫ 0,00%
(17. октобар 2019.)
ФК МАЧВА – 100 ГОДИНА ПОСТОЈАЊА

РАТНЕ ИГРЕ И ИГРИЦЕ

РАТНЕ ИГРЕ И ИГРИЦЕ
„Стара дама“ основана је неколико месеци после ужасног Великог рата, МАЧВА (односно ХАЈДУК) настали су у граду који је још био у рушевинама, а у веку трајања, живела је Мачва на територији где су вођена два рата (1941-1944) и (март-јун 1999), док је Грађански рат (1991-1995) „палио“ и рушио ван Шапца, но реперкусије је носила и Мачва.

Нацисти зауставили поход ка елити
Шабачка МАЧВА је имала моћан тим у сезони 1940/41. У то злослутно пролеће 1941. МАЧВА је цветала појачана велемајсторима Хилковецом, Феријем, Штајнером, играчима пристиглим у „Кладовском транспорту“. Победили су у Новом Саду (НАК), играли нерешено против Грађанског у Митровици, победили Железниар у Инђији 3:2 (23. марта 1941.) и сигурно да би стигли до титуле и највишег ранга, али је уследио 6. април, а потом и 17. април и окупација нацистичке Немачке, Краљевина Југославија је нестала. Стало је све, стао је фудбал. „Швабе“ су прекинули снове, између осталих: Гркчевића, Синђелића, Поповића, Стајчића, Саве Стефановића, Анђелића Фаркаша, Богићевића, Станковића Пенде, Радошевића Лођина, Генца и других...
Тек наредне, 1942. године оживљавају утакмице, најпре кроз пријатељске окршаје у окупираној Србији. У првој је побеђено Јединство из Београда, а лигашка такмичења стартују 1943. Мачва игра за првака Ваљевског лоптачког подсавеза. Побеђује Трговачки (Обреновац) у две утакмице (2:1, 2:2), али у мечу за највиши ранг територије Србије губио од Јасенице из Смедеревске Паланке.
У лето 1943. године МАЧВА у двомечима је боља од Србадије (Лозница) и Трговачког из Ваљева чиме осваја титулу првака Окружног начелства. Екипа у сезони 1943/44. наступа у новом првенству ВЛП против екипа „Србадије“, Трговачког (оба Лозница) и Зорке (Шабац). Много више пријатељских, него такмичарских мечева Шапчани играју у овом периоду. Ривали су и познати бреоградски клубови. Последњи меч у окупацији МАЧВА је изгубила од великог БСК-а 3:1 (20.08.1944). Истакао се у гостујућој екипи Рајко Митић.

„Горки“ случај Бугојна
У осмом. колу Друге савезне у сезони 1991/92. МАЧВА је требало да гостује екипи „Искре“ у Бугојну. Из овог клуба су у Шабац неколико дана раније пристигла два телекса и телеграм у коме је наведено да утакмице неће бити и да представницима Шапца не може бити гарантована безбедност. Као разлог за одлагање босански клуб је навео „узнемиреност средине због присуства резервног састава ЈНА на овом подручју“. Ипак, у консултацији ФСЈ-а са МУП Босне и Херцеговине, констатовано је да нема разлога за одлагање и да МУП ове чланице СФР Југославије гарантује безбедност Мачви. Тим је кренуо на пут, преноћио у Доњем Вакуфу и стигао пред стадион у Бугојну, а тамо...
„Шапчани су на стадион дошли два сата пре почетка утакмице, у 13 часова. Затекли су само фудбалере „Искре“ и групицу знатижељних навијача. Већ тада „мачвансци“ су обавештени да од утакмице неће бити ништа. Стадион је закључан ланцима, а само је економат био отворен. Игралиште није било обележено, нити су мреже постављене. Непосредно затим су стигла службена лица ФСЈ. Око 14 часова пристигао је председник клуба Никола Крижанац (иначе и председник странке ХДЗ за Бугојно) који присутне обавештава да утакмице неће бити, а исто саопштава и после кратког састанка са играчима, без образложења. Преостало је да званичници ФСЈ само сачине записник, међутим једва су измолили од економа неку просторију из које су уклоњени машина, папир, па чак и легитимације фудбалера „Искре“. Све је обављено на обичном папиру и хемијском оловком...“- пише „Глас Подриња“ поводом овог меча. Богољуб Арнаутовић, наш покојни колега, био је са екипом на овом, не баш лепом, гостовању.
Бранко Калајџић, председник „Мачве“ изјавио је пред делегатом да клуб жели да се одигра утакмицу и да уколико изгубе неће улагати било какву жалбу због (не)услова. Предлог је поздрвљен од навијача и играча домаћина, међутим меча није било, јер су млађи фудбалери „Искре“, видно уплашени, напустили стадион. Један од њих у пролазу, чак, добаци: „Нисам луд да играм, па да ме неко сутра упуца“.
Претпоставка је да је Крижанац деловао по налогу ондашњег председника ХДЗ Фрање Туђмана, а све у циљу доказивања како ни у Босни нема нема услова за такмичење на нивоу Југославије.
„Најтужније од свега што се догађало у Бугојну, био је плач ветерана ФК „Искре“, некадашњег дугогодишњег голмана Мирсада Бегановића, који је сузама показао бол због свега што се догађало. Рече, најтеже му је што осећа тотални распад клуба коме је младост подарио...
-Тринаест година носим дрес Искре, а ово никада нисам доживео. Не могу да схватим да један човек, наш председник, може сам да доноси овакве одлуке. Захваљујем се, у име играча, екипи Мачве која је била спремна на све компромисе – изјавио је капитен „Искре“ Слободан Трифуновић“
Иако је тог 28. септембра 1991. године саопштено да ће меч бити регистрован резултатом 3:0 у корист Мачве, уз силно згражавање руководства ФСЈ због понашања домаћна, те уверавање да ће Искра бити кажњена, епилог је био другачији. ФСЈ је донео одлуку да се меч мора одиграти, 9. новембра. Домаћин је славио 2:0. Други пут у Бугојно су путовали и тамо играли: Марјановић, Петровић, Алексић, Поповић, Копривица (Станковић), Крстић, Живановић, Аћимовић, Ајдаревић, Костић (Јосиповић), Катић.

Збогом „Југо“
Сезона 1990/91 је последња у којој су тимови из Хрватске играли у јединственој Другој лиги. На крају је НК Загреб освојио и титулу, пласирао се у највиши ранг, но већ крајем лиге је Хрватска прогласила независност, те ефекта није имао ни тај пехар за Загрепчане, као ни испадање дубровачког ГОШК Југа, односно опстанак Шибеника. ЗАГРЕБ је био и последњи хрватски такмичарски ривал Мачве у СФРЈ. Маја 1991. Загреб је у Шапцу боље изводио пенале (према ондашњим пропозицијама, после ремија следили су пенали) 5:3. Меч је, у регуларном току завршен без голова, 0:0.
Рат у Босни није прекинуо шампионат 1991/92. али су после зимске паузе лигу напустили: Искра (Бугојно), Челик (Зеница), Рудар (Какањ), а услова за утакмице није било ни у Приједору, односно Требињу. Већ онда је упитан био и наступ Балкана из Скопља, али су они ипак завршили лигу. Како је у фебруару '92 проглашена СР Југославија, сезона 1992/93 обухватале је клубове само из новостворене државе.

Лига под бомбама
НАТО агресија на СР Југославију, од 24. марта до 9. јуна 1999. године прекинула је све шампионате сезоне 98/99. У последњем мечу пред прекид, Мачва је изгубила у Бањи Ковиљачи, од „Гучева“ 2:0. Интересантно је да су 27. марта дерби Срспке лиге „Дунав“ требали да одиграју шабачки ривали „Мачва“ и Раднички Зорка, меч је отказан због ратног стања. Ипак, ова два тима, уз: Борац (Шабац), Мајур, Карађорђе (Мишар) и Металопластику оформили Ратну лигу. Нажалост, ни Лига осмишљена тако да резултат није примаран је „окрњена“, јер је због инцидента на утакмици Борац – Карађорђе, односно наступа нерегистрованих играча за Мишарце на неким утакмицама, Карађорђе искључен из лиге. Лигу је освојио РАДНИЧКИ , а Мачва је имала јако слаб учинак од једне победе и три пораза. Савладали су само Металопластику 4:1, а поражени од Борца 4:3, Мајура 1:0 и Радничког 1:0. Градски дерби је затворио „Ратну лигу“, а за Мачву су играли: Филиповић, Михаиловић, Гаврић, Пантелић (Мијатовић), Вуковић, Станић, Лукић, Зејић, Илић (Павловић), Поповић (Крсманић), Василић.

Родило се као идеја, вероватно са првом фуТбалском лоптом, како су онда говорили. „Лоптање“ има неку посебну магију, чак и тамо где о њој ништа не знају, чим се појави „ухвати очи“ неке дечурлије, младића, чак и старијих. У тим шутевима акцијама аутоматски се пројектују разбибрига, здравље, али и снови, чежње.... први пут када се проба, више се, углавном не напушта, партије и утакмице се окончају, али размишљање о њима не. После година патње, разних ужаса, нестанка становништа, Шапчанима је требала нада, сан, још се опорављао град од Великог рата, када се закотрљала лопта. Беше мај 1919. године када се родила МАЧВА. Ипак, четири месеца касније, почиње историја, тамо где се формирао сан, на пољани, у диму прашине, крај „крпењаче“. Мачва је баш 21. септембра 1919. године одиграла први меч, започевиши дуг, дуг пут. О највећим успесима клуба, сезонама у највишим ранговима, највећим победама, већ је писано, трудићемо се да до краја ове календарске године представимо неке занимљивости из историје „црвено-црних“, некоме познате, некоме не.

Најновији број

5. децембар 2019.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa