ВЕКОВНА ВЕЗА МАЧВАНА И СРЕМАЦА, ОСТВАРИВАНА ЧАМЦИМА, СКЕЛАМА И МОСТОВИМА НА САВИ
Отворен, кад је затворен
Чекајући да пређу на другу обалу Саве, код Сремске Митровице путници користили прилику за дружење и разоноду уз коју чашицу ракије. Нови мост из 1977. године, укинуо муке око превоза, а догодовштине из периода кад се река прелазила чамцем или понтонским мостом остале
Према запису педантног хроничара, архитекте у пензији Милорада-Лале Достанића из Салаша Ноћајског први мост изграђен на источној страни Сремске Митровице, пуштен је у саобраћај 1977. године. До тада су Мачвани на сремску обалу Саве, код овог места прелазили на разне друге начине и много ризичније. Али тврде они старији и који више памте, било је у том превозу и доста несвакидашњих дружења и разоноде.
Историјски је познато да је још у доба Римљана северни део Мачве административно припадао Срему. Тадашњи центар Источног дела римске империје Сирмијум, данашњу Сремску Митровицу са Мачвом су спајала два камена моста. Векови су прошли, мостови “нестали”. Веза Мачве са Сремом није прекинута. У различита времена, остваривана је на различите начине, баш на поменутом месту, преко Саве.
У историјским записима стоји да су Турци у 15 веку, а Аустријанци 1914 и 1915. овде имали понтонске мостове.
Стварањем Југославије 1919. године постављени понтонски мост, донет је из Петроварадина и ту остао све до 1944, када су га Немци приликом повлачења уништили.
- Памтим да су шездесетих година изграђени армирано бетонски прилази реци у три нивоа. Последњи понтонски мост био је у употреби до 1977. Био је једносмеран и тако правио велике проблеме у саобраћају јер се приликом сусретања, једно возило морало враћати у рикверц. Наравно, када је реком требало да прође неки брод понтонски мост је растављан и био затворен за друмски саобраћај. Домаћи корисници би тада обично говорили да је мост отворен. Другима, опет није било јасно, како то али све у свему преко Саве се није могло те су многи “скраћивали” време у оближњим кафанама уз коју љуту и чашицу разговора, каже Достанић.
Љубитељи “сатљика” време чекања на прелазак нису сматрали изгубљеним. Појединци би пропустили неколико отварања и затварања понтонског моста, да би на крају заборавили где су кренули и зашто, додаје наш саговорник.
Пешаци су, прича он, раније Саву прелазили чамцима или скелом. Ова превозна средства често су била алтернатива понтонском мосту. Најпознатије чамџије били су: Љубиша Тодоровић, Радосав Ерцеговац, Драган Нектаријевић са “Врапцем”, Драгојло Граовац са “Гусаном”, те неки Попадић.
Као што рекосмо на почетку ове приче први мост изграђен на овом месту преко Саве пуштен је у саобраћај 1977. године. Сунце је “обасјало” пешаке 1993. године, пуштањем у рад пешачког моста, који повезује две стране, центре Мачванске и Сремске Митровице.
Тако данас између две Митровице функционишу транзитни мост у источном делу града и пешачки у зони центра. Мачва и Срем су тако чврсто повезани али су заувек остале да се приповедају догодовштине приликом преласка реке на овом месту, понтонским мостовима, скелама или чамцима.
Историјски је познато да је још у доба Римљана северни део Мачве административно припадао Срему. Тадашњи центар Источног дела римске империје Сирмијум, данашњу Сремску Митровицу са Мачвом су спајала два камена моста. Векови су прошли, мостови “нестали”. Веза Мачве са Сремом није прекинута. У различита времена, остваривана је на различите начине, баш на поменутом месту, преко Саве.
У историјским записима стоји да су Турци у 15 веку, а Аустријанци 1914 и 1915. овде имали понтонске мостове.
Стварањем Југославије 1919. године постављени понтонски мост, донет је из Петроварадина и ту остао све до 1944, када су га Немци приликом повлачења уништили.
- Памтим да су шездесетих година изграђени армирано бетонски прилази реци у три нивоа. Последњи понтонски мост био је у употреби до 1977. Био је једносмеран и тако правио велике проблеме у саобраћају јер се приликом сусретања, једно возило морало враћати у рикверц. Наравно, када је реком требало да прође неки брод понтонски мост је растављан и био затворен за друмски саобраћај. Домаћи корисници би тада обично говорили да је мост отворен. Другима, опет није било јасно, како то али све у свему преко Саве се није могло те су многи “скраћивали” време у оближњим кафанама уз коју љуту и чашицу разговора, каже Достанић.
Љубитељи “сатљика” време чекања на прелазак нису сматрали изгубљеним. Појединци би пропустили неколико отварања и затварања понтонског моста, да би на крају заборавили где су кренули и зашто, додаје наш саговорник.
Пешаци су, прича он, раније Саву прелазили чамцима или скелом. Ова превозна средства често су била алтернатива понтонском мосту. Најпознатије чамџије били су: Љубиша Тодоровић, Радосав Ерцеговац, Драган Нектаријевић са “Врапцем”, Драгојло Граовац са “Гусаном”, те неки Попадић.
Као што рекосмо на почетку ове приче први мост изграђен на овом месту преко Саве пуштен је у саобраћај 1977. године. Сунце је “обасјало” пешаке 1993. године, пуштањем у рад пешачког моста, који повезује две стране, центре Мачванске и Сремске Митровице.
Тако данас између две Митровице функционишу транзитни мост у источном делу града и пешачки у зони центра. Мачва и Срем су тако чврсто повезани али су заувек остале да се приповедају догодовштине приликом преласка реке на овом месту, понтонским мостовима, скелама или чамцима.
Љ.Ђ.
Најновији број
25. април 2024.
