ФК МАЧВА – 100 ГОДИНА ПОСТОЈАЊА
БАРАЖИ КОЈИ ЖИВОТ ЗНАЧЕ
Родило се као идеја, вероватно са првом фуТбалском лоптом, како су онда говорили. „Лоптање“ има неку посебну магију, чак и тамо где о њој ништа не знају, чим се појави „ухвати очи“ неке дечурлије, младића, чак и старијих. У тим шутевима акцијама аутоматски се пројектују разбибрига, здравље, али и снови, чежње.... први пут када се проба, више се, углавном не напушта, партије и утакмице се окончају, али размишљање о њима не. После година патње, разних ужаса, нестанка становништа, Шапчанима је требала нада, сан, још се опорављао град од Великог рата, када се закотрљала лопта. Беше мај 1919. године када се родила МАЧВА. Ипак, четири месеца касније, почиње историја, тамо где се формирао сан, на пољани, у диму прашине, крај „крпењаче“. Мачва је баш 21. септембра 1919. године одиграла први меч, започевиши дуг, дуг пут. О највећим успесима клуба, сезонама у највишим ранговима, највећим победама, већ је писано, трудићемо се да до краја ове календарске године представимо неке занимљивости из историје „црвено-црних“, некоме познате, некоме не.
Против Спартака још боли неуспех у квалификацијама за Прву А лигу 1993. године, крах је претрпљен у баражу за Другу лигу 1999 против Ремонт Цане пака из Чачка, успешно су „прегурани“ двомечи са Омладинцем и доквалификације за Јединствену Прву лигу 2004 против Младог Радника и Миладости из Лукићева, али три бараж/квалификациона периода, односно десет утакмица и коначни успеси, можда су донели трајање од једног века. Шта би било, да је било....
МАЧВА јесте најстарији клуб у Шапцу (1919), али две године по свом настанку добила је „млађег брата“, Шабачки спортски клуб СРБИЈУ. Организационо испред Мачве, некада и играчки. По оснивањњу Новосадске жупе, представник Шапца је требало да буде победник дуела месних ривала. Био је 4. април 1925. године, утакмица којој присуствује и најуже руководство Новосадске жупе др Коста Хаџи. МАЧВА побеђује 5:2 и обезбеђује место међу шест најбољих на подручју ове жупе. Захваљујући овом успеху, организационо клуб је подигнут на много виши ниво, уследиле су редовније утакмице, против јаких тимова, убрзо се са Касарског поља прешло на нови стадион, МАЧВА је дефинитивно постала клуб број један у граду. Овај статус и све касније бенефите донели су: Василић, три Јовановића, Илић, Пантазијевић, Кесић, Сувајџић, Радојковић, Поповћ, Илић, Перић... неуспех је онда значио често и крај, да је било другачије, можда би и крај Мачве био на почетку или би фузија 1927. била под другим именом..
Прве послератне године створиле су у новој Југославији компликован и дуг систем такмичења. Ондашње ПОДРИЊЕ у Другој лиги осваја четврто место, а место у првом рангу добија кроз позивницу после расформирања земунских „Наших крила“. Ипак стицај околности и мала доза среће не би нашли Шапчане да у „баражу са више од шест полувремена“ нису изборили место у Другој лиги 1948. године.
ПОДРИЊЕ је најпре освојило другу групу Београдске зоне чиме је изборило пласман у наставак такмичења за првака НР Србије. У четвртфиналном турниру боља је од лесковачког „Косте Стаменковића“ (7:2) и суботичке „Слободе“ (3:1). Без проблема решава и двомеч против „Пролетера“ из Приштине (6:0, 0:1), а у првом мечу финала Подриње игра 1:1 у Крушевцу. Очекивао се тријумф у Шапцу и пласман у даље квалификације за Прву лигу. Ипак, „Наредак“ је у Шапцу победио 2:1, а овдашњем тиму остадоше квалификације за Другу лигу. Побеђен је шампион Црне Горе „Бокељ“ 2:1 и уследио је тромеч против Пролетера из Осјека (данас НК Осијек).
У Шапцу, у првој утакмици је великих 4:1 (2:0), голове постижу Станић, С. Стефановић, Рогић и Станковић. У Осијеку, на реваншу, крајем јула 1948. Мачва води голом Рогића, домаћи праве преокрет у два минута. Тек је 15. минут у току када Крстић повређен напушта терен, измене нису допуштене и меч Шапчани играју са десет играча. Читав меч домаћини играју грубо, у „Гласу Подриња“ остаје записано да је играч домаћих згазио Бингулца док је лежао на трави, поцепавши му дрес. Упркос свему Сава Стефановић постиже изједначујући гол на почетку другог полувремена и до 70. минута је 2:2. До краја Осијек постиже три гола, 5:2, а не баш упућени делегат, у договору са скопским судијом Мони Каријом, одлучује да се играју продужеци 2 пута по 15 минута. Где су Осијечани стали у регуларном делу, настављају у продужецима. Уз то, постижу и два гола и на крају је 7:2. Пролетер је у Другој лиги, али....
Пропозиције нису дозвољавале продужетке, већ су налагале трећи меч на неутралном терену. Савез усваја жалбу Подриња и уследио је трећи меч 8. августа у Београду. Меч на стадиону „Авала“ (месту где је данас стадион „Рајко Митић“) прати 8.000 људи. Подриње је боље, головима Саве Стефановића (3) и Воје Рогића, побеђује 4:1 (1:0). Трећи меч је упамћен по детаљу из финиша полувремена. Било је 0:0, досуђен је пенал после прекршаја над Стефановићем. Осијечани најпре покушавају да отму лопту како не би био изведен казнени ударац, а потом њихов голман Богданић, на наговор капитена Рупника, не брани једанаестерац, већ је окренут леђима лопти. Рогић постиже гол, са трибина салве звиждука за Осијечане. На крају Подриње је у Другој лиги. Одлучујући меч, којим је трасиран пут где је мала доза среће чекала, баш те једне године, играли су: Милутиновић, Д. Стефановић, Јуришић, Обрадовић, Бингулац, Рогић, Станић, Гегић, С. Стефановић.
Чудан систем реорганизације одвео је Мачву, 1952. године из Прве лиге директно у Београдски подсавез (трећи ранг). Иако је освојена прва позиција и изборен пласман у квалификације за Првенство НР Србије, а по елиминацији од „Радничког“ из Београда у доквалификације за Другу лигу, клуб је био на ивици понора. Дугови су гушили Шапчане (о томе нешто више у наредном броју), муком су сакупљена средства за те квалификације, али је против битољског „Работника“, „Напретка“ из Крушевца и „Ловћена“ остварено пет победа и један неважан пораз, те се клуб вратио у Другу лигу, уз финансијску стабилизацију.
МАЧВА јесте најстарији клуб у Шапцу (1919), али две године по свом настанку добила је „млађег брата“, Шабачки спортски клуб СРБИЈУ. Организационо испред Мачве, некада и играчки. По оснивањњу Новосадске жупе, представник Шапца је требало да буде победник дуела месних ривала. Био је 4. април 1925. године, утакмица којој присуствује и најуже руководство Новосадске жупе др Коста Хаџи. МАЧВА побеђује 5:2 и обезбеђује место међу шест најбољих на подручју ове жупе. Захваљујући овом успеху, организационо клуб је подигнут на много виши ниво, уследиле су редовније утакмице, против јаких тимова, убрзо се са Касарског поља прешло на нови стадион, МАЧВА је дефинитивно постала клуб број један у граду. Овај статус и све касније бенефите донели су: Василић, три Јовановића, Илић, Пантазијевић, Кесић, Сувајџић, Радојковић, Поповћ, Илић, Перић... неуспех је онда значио често и крај, да је било другачије, можда би и крај Мачве био на почетку или би фузија 1927. била под другим именом..
Прве послератне године створиле су у новој Југославији компликован и дуг систем такмичења. Ондашње ПОДРИЊЕ у Другој лиги осваја четврто место, а место у првом рангу добија кроз позивницу после расформирања земунских „Наших крила“. Ипак стицај околности и мала доза среће не би нашли Шапчане да у „баражу са више од шест полувремена“ нису изборили место у Другој лиги 1948. године.
ПОДРИЊЕ је најпре освојило другу групу Београдске зоне чиме је изборило пласман у наставак такмичења за првака НР Србије. У четвртфиналном турниру боља је од лесковачког „Косте Стаменковића“ (7:2) и суботичке „Слободе“ (3:1). Без проблема решава и двомеч против „Пролетера“ из Приштине (6:0, 0:1), а у првом мечу финала Подриње игра 1:1 у Крушевцу. Очекивао се тријумф у Шапцу и пласман у даље квалификације за Прву лигу. Ипак, „Наредак“ је у Шапцу победио 2:1, а овдашњем тиму остадоше квалификације за Другу лигу. Побеђен је шампион Црне Горе „Бокељ“ 2:1 и уследио је тромеч против Пролетера из Осјека (данас НК Осијек).
У Шапцу, у првој утакмици је великих 4:1 (2:0), голове постижу Станић, С. Стефановић, Рогић и Станковић. У Осијеку, на реваншу, крајем јула 1948. Мачва води голом Рогића, домаћи праве преокрет у два минута. Тек је 15. минут у току када Крстић повређен напушта терен, измене нису допуштене и меч Шапчани играју са десет играча. Читав меч домаћини играју грубо, у „Гласу Подриња“ остаје записано да је играч домаћих згазио Бингулца док је лежао на трави, поцепавши му дрес. Упркос свему Сава Стефановић постиже изједначујући гол на почетку другог полувремена и до 70. минута је 2:2. До краја Осијек постиже три гола, 5:2, а не баш упућени делегат, у договору са скопским судијом Мони Каријом, одлучује да се играју продужеци 2 пута по 15 минута. Где су Осијечани стали у регуларном делу, настављају у продужецима. Уз то, постижу и два гола и на крају је 7:2. Пролетер је у Другој лиги, али....
Пропозиције нису дозвољавале продужетке, већ су налагале трећи меч на неутралном терену. Савез усваја жалбу Подриња и уследио је трећи меч 8. августа у Београду. Меч на стадиону „Авала“ (месту где је данас стадион „Рајко Митић“) прати 8.000 људи. Подриње је боље, головима Саве Стефановића (3) и Воје Рогића, побеђује 4:1 (1:0). Трећи меч је упамћен по детаљу из финиша полувремена. Било је 0:0, досуђен је пенал после прекршаја над Стефановићем. Осијечани најпре покушавају да отму лопту како не би био изведен казнени ударац, а потом њихов голман Богданић, на наговор капитена Рупника, не брани једанаестерац, већ је окренут леђима лопти. Рогић постиже гол, са трибина салве звиждука за Осијечане. На крају Подриње је у Другој лиги. Одлучујући меч, којим је трасиран пут где је мала доза среће чекала, баш те једне године, играли су: Милутиновић, Д. Стефановић, Јуришић, Обрадовић, Бингулац, Рогић, Станић, Гегић, С. Стефановић.
Чудан систем реорганизације одвео је Мачву, 1952. године из Прве лиге директно у Београдски подсавез (трећи ранг). Иако је освојена прва позиција и изборен пласман у квалификације за Првенство НР Србије, а по елиминацији од „Радничког“ из Београда у доквалификације за Другу лигу, клуб је био на ивици понора. Дугови су гушили Шапчане (о томе нешто више у наредном броју), муком су сакупљена средства за те квалификације, али је против битољског „Работника“, „Напретка“ из Крушевца и „Ловћена“ остварено пет победа и један неважан пораз, те се клуб вратио у Другу лигу, уз финансијску стабилизацију.
Д. Благојевић
Најновији број
25. април 2024.
