Инфо

21. новембар 2019.21. нов 2019.
Нада српске голготе
Срби на Корзици - свежањ пун снова о повратку

Нада српске голготе


„Када се будемо вратили на наша огњишта и наше мајке затекнемо још у животу, оне ће нас дочекати и питати: Како сте се осећали у Француској?Ми ћемо им одговорити: Било нам је добро! Ако су наше жене и наше сестре још у животу, оне ће нас дочекати и питати: Како сте се осећали у Француској? Ми ћемо им одговорити: Било нам је добро! Ако су наша деца сазнала за највећа искушења овог света, још у животу, она ће нас загрлити такође, али њихова уста неће умети да нам поставе то питање, само ће нас просто питати: Где је та Француска? Уместо одговора, ми ћемо ставити руку на срце и рећи ћемо им: Ево, Француска је овде, и наша деца ће нас разумети“ Владислав Петковић Дис
До тада највећи сукоб у историји човечанства, Велики рат, сломио је моћна царства, прекројио мапу Европе, а обичном, малом човеку, иако је одузео готово све, оставио је танки трачак наде и уверење да је то последњи оружани конфликт миленијума. Србија, земља победница, али само номинално, своје жртве никада није избројала, а ни сународнике расуте по свету. Албанска голгота остала је дубоко утиснута у колективну свест као симбол великог страдања, пораза, али и надљудске истрајности. Живи сведоци одавно су отпловили небеским лађама, али записи на пожутелим хартијама и даље казују приче.
-Приближисмо се граници. Људи из колоне истрчавају на њиву поред пута, чепркају ногом снег и узимају по комадић стврднуте земље, своје српске земље. Када то видех, обузе ме још већа туга. Сироти људи, мисле ваљда да никад више неће видети своју Отаџбину ни своју кућу. Несвесно се и сам сагох, те узех комадић земље, као камен тврде -Љубиша С. Милошевић, V разред ( Радовановић Зоран, Срби на Корзици, Нови Сад 2014.стр 83.)
Вишемесечна повлачења преко неприступачних, непрегледних поља албанских снежних планина довела су поражену српску војску, праћену женама и децом до уточишта на грчкој обали. Ипак, топле струје древне Хеладе нису биле трајно решење за све, јер одисеја изискује лутања. Неколицина, тачније 5.000 душа пронашло је спас на малом француском острву, Корзици. Дочекани као пријатељи, савезници, победници Цера и Колубаре, али с скривеним сном о слободној земљи и коначном повратку. Подељени између потребе за опстанком, носталгије за отаџбином градили су посебан свет, помало налик оном остављеном у завичају. У новом окружењу, под патронатом Француске, опоравак је започео.
-Увек се радо сећам последњег стиска очеве руке и завета који ми даде:“Родили смо те да нас замениш, стварали смо те да сачуваш и умножиш, сада са благословом и топлом молитвом Свевишњему шаљемо те да до краја извршиш свој дуг према отаџбини.“ Исто тако се сећам и топлих материних пољубаца и њених врелих суза просутих на моје груди, које се силно стезаху, да ми не одаду слабост - Станиша Д. Павловић, матурант Учитељске школе. ( Радовановић Зоран, Срби на Корзици, Нови Сад 2014.стр 83.)
Међу избеглицама био је протојереј-ставрофор Јаков Чупић, парох дреновачки, а потоњи старешина Српске православне избегличке цркве у Бастији током Првог светског рата. Прикупљао је дневнике, писма, забелешке сународника, и тако интимне исповести сачувао од заборава. Уз исцрпне записе водио је евиденцију рођених, венчаних и преминулих Срба од 1916. до 1918. године на Корзици. Потпорни фонд, болница шкотских жена, школе за ученике које су основане по доласку на острво део су богатог опуса извора који је уврштен у књигу. Испреплетане судбине Срба и Француза преточене су у драгоцене историјске документе, аутентична сведочења о прошлости. Братство по оружју, идеалима, али и својеврстан култ савезника негован је годинама потом.
Дреновачки учитељ и историчар Зоран Радовановић постепено је окривао драгоцене списе и поводом стогодишњице Првог светског рата објавио је књигу „Срби на Корзици“ као део едиције „Србија 1914-1918“. Захваљујући преданом раду, као плод темељног истраживачког ангажовања недавно је објављено дело „Les Serbes en Corse 14-18" у издању Издавачке куће „Scudo" из Ајачија. Залагање и посвећеност аутора теми су препознали бројни и компетентни француски и српски критичари, угледни историчари, универзитетски професори, научни сарадници са историјских и других сродних института, књижевници и остали значајни стручњаци највишег ранга из ове области. На иницијативу Француза, уз допуне, преведена је за француско говорно подручје. Предговор за дело написао је Фредерик Мондолони, некадашњи амбасадор Француске у Београду, пореклом Корзиканац.
-Наш народ има једну добру изреку „Држи се старог пријатеља и новог пута.“, мислим да то ова књига и доказује. Уз помоћ и подршку пријатеља са Корзике издање је доступно и код њих. Волео бих да пријатељство које постоји између Француза и Срба буде још снажније. Уносити светлост научне истине у догађаје прошлости, значи служити садашњости, рекао је велики Андрић, а додао бих и будућности - истакао је Зоран Радовановић.

Век савезништва и пријатељства
-На нашем острву још увек постоје трагови који сведоче да је српски народ био присутан. Сматрам да је то обелжило Корзику. Наш народ је био дирнут страдањем људи који су пре више од једног века долазили са Источног фронта, али и њиховом топлином- појаснио је Жак Казамарта у члан асоцијације "PER A PACE" поводом француског превода дела „Les Serbes en Corse 14-18" и додао да је научно-истраживачки рад значајан како би се сачувала сећања, али и потенцијални проблеми решавали уз дијалог, на миран начин.
М. Ж.

Најновији број

26. новембар 2020.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa