ЕМПАТИЈА КАО ЛЕК

Током низа текстова који су протеклих месеци излазили у “Гласу Подриња” у оквиру пројекта “Стоп криминалитету младих”, имали смо прилике да се упознамо са размишљањима бројних стручњака задужених за рад са децом. Психолози, педагози, социјални радници и други истраживачи чији је материјал у овом циклусу употребљен, слажу се да је за развој здравог детета од пресудног значаја квалитет међусобних веза чланова породице. Потом, уколико наше младе нараштаје научимо да живе поштујући себе и оне са којима деле средину, тешко да ће доћи до скретања са правог пута.
Редови и редови стручних објашњења могли би се грубо поједноставити на рецепт превентиве криминалитета младих у два састојка: породична љубав и емпатија.
Уколико на љубав родитеља према дететету гледамо као на неотуђиво право, на подразумевајућу, а не захтевајућу чињеницу, чак и у најтежим условима, следеће редове посветили би смо теми емпатије.
Да ли се са њом рађамо, или се емпатија учи
Емпатија је способност разумевања емоција другух људи и реаговања на те емоције. Она је кључ здравог емотивног и моралног развоја, и олакшава повезивање са другима. Самим тим и деца која имају јаче развијен осећај за осећања и потребе других бивају много успешнија у социјалним ситуацијама, лакше склапају и одржавају пријатељске везе. На другој страни скале су она деца која немају развијен осећај за потребе других, деца усмерена само на сопствена осећања, одрастају у хладне и дистанциране одрасле.
Уочљива је разлика у степену емпатичности мушке и женске деце. Последице традиционалног васпитања дечака који се уче да не показују емоције, јер “дечаци не плачу”, доводе до тога да су девојчице, од најранијег детињства усмерене на емоције, касније знатно осетљивије од дечака.
Такође, за разлику од деце која имају браћу и сестре и којима поштовање и разумевање туђих потреба и осећања долази природно, јединци, научени на неподељену љубав одраслих из своје средине, имају чешће касније проблем са емпатијом.
Вежбајте са дететом саосећање
Иако веома битан сегмент у социјализацији како у периоду одрастања, тако и у одраслом добу, са емпатијом се не ређамо. Реч је о вештини која се развија тек од треће године, и на њу је могуће утицати..
Добро окружење за развој саосећања код деце је вртић. У свету вршњака ваши малишани имају више шансе да се нађу у ситуацијама у којима приликом задовољавања својих, треба да испоштују и потребе других.
Покажите детету да саосећате са њим. Мала деца (баш као и ми велики), воле да осете да неко саосећа са њима. Истраживања показују да родитељство са укљученом емпатијом и бригом подстиче здрав емоционални развој.
Будите добар пример. Деца су најбољи имитатори, и врло вероватно ће се односити према људима из своје околине на начин на који ви то радите.
Када приметите прве знакове емпатије, похвалите ваше дете. Они јасно показују да ваше дете учи како да саосећа и како да се брине о другим људима. Када ваше дете уступи играчку млађем брату или сестри која плаче, јасно покажите да цените његов поступак.
Дајте једноставна и јасна објашњења о томе како се други људи осећају када су тужни или повређени. Ово је посебно важно ако је ваше дете проузроковало таква осећања код друге деце (нпр. када узме играчку другом детету). Када се овако нешто догоди будите одлучни и појасните како се друго дете осећа. Такође, реците детету да му може помоћи да се осећа боље ако му врати играчку.
Не очекујте да у свакој ситуацији видите саосећање код вашег детета. Мала деца још увек уче шта су емоције и како људи функционишу заједно. Подстакните емпатију, али не очекујте савршенство.

Емоционалне особине малолетних делинквената
По мишљењу многих психолога, емоционални проблеми су главни узрок настанка малолетника проблематичног понашања. По питању физичких, интелектуалних и социјалних особина делинквената мишљења стручњака су подељена, али када је реч о емоционалним особинама највећи број заступа и истиче мишљење да су малолетни преступници емоционално незреле особе без могућности контролисања емоција у односу на социјалне захтеве на друштвено прихватљиве начине.
То су деца која желе све и одмах и како нису у стању да одложе или на прави начин каналишу своје жеље својим понашањем доводе до сукоба потреба и задовољења из чега се као закључак намеће да јепрва карактеристика малолетних делинквената бурно реаговање у фрустационим ситуацијама.
Такође, нешто што карактерише васпитно запуштену децу јесте поремећен систем вредности. Последица последње две карактеристике јесу чести сексуални преступи или велики број краткотрајних емотивних веза са различитим партнерима које не захтевају никакву дозу одговорности.
Често бивају у ситуацији да због новца или доказивања у друштву буду приморани на лажи и крађе. Истраживања су показала да при извршењу кривичних дела, ова деца осећају константан страх и напетост који за последицу дају присилну неурозу. Уз често путо поновљену присиљену неурозу, нескладан развој личности и неприлагођен однос са околином често настају тежи и лакши облици душевних поремећаја због чега је рад са делинквентима изузетно тежак, резултати неретко слаби, готово никакви.