EMPATIJA KAO LEK

Tokom niza tekstova koji su proteklih meseci izlazili u “Glasu Podrinja” u okviru projekta “Stop kriminalitetu mladih”, imali smo prilike da se upoznamo sa razmišljanjima brojnih stručnjaka zaduženih za rad sa decom. Psiholozi, pedagozi, socijalni radnici i drugi istraživači čiji je materijal u ovom ciklusu upotrebljen, slažu se da je za razvoj zdravog deteta od presudnog značaja kvalitet međusobnih veza članova porodice. Potom, ukoliko naše mlade naraštaje naučimo da žive poštujući sebe i one sa kojima dele sredinu, teško da će doći do skretanja sa pravog puta.
Redovi i redovi stručnih objašnjenja mogli bi se grubo pojednostaviti na recept preventive kriminaliteta mladih u dva sastojka: porodična ljubav i empatija.
Ukoliko na ljubav roditelja prema detetetu gledamo kao na neotuđivo pravo, na podrazumevajuću, a ne zahtevajuću činjenicu, čak i u najtežim uslovima, sledeće redove posvetili bi smo temi empatije.
Da li se sa njom rađamo, ili se empatija uči
Empatija je sposobnost razumevanja emocija druguh ljudi i reagovanja na te emocije. Ona je ključ zdravog emotivnog i moralnog razvoja, i olakšava povezivanje sa drugima. Samim tim i deca koja imaju jače razvijen osećaj za osećanja i potrebe drugih bivaju mnogo uspešnija u socijalnim situacijama, lakše sklapaju i održavaju prijateljske veze. Na drugoj strani skale su ona deca koja nemaju razvijen osećaj za potrebe drugih, deca usmerena samo na sopstvena osećanja, odrastaju u hladne i distancirane odrasle.
Uočljiva je razlika u stepenu empatičnosti muške i ženske dece. Posledice tradicionalnog vaspitanja dečaka koji se uče da ne pokazuju emocije, jer “dečaci ne plaču”, dovode do toga da su devojčice, od najranijeg detinjstva usmerene na emocije, kasnije znatno osetljivije od dečaka.
Takođe, za razliku od dece koja imaju braću i sestre i kojima poštovanje i razumevanje tuđih potreba i osećanja dolazi prirodno, jedinci, naučeni na nepodeljenu ljubav odraslih iz svoje sredine, imaju češće kasnije problem sa empatijom.
Vežbajte sa detetom saosećanje
Iako veoma bitan segment u socijalizaciji kako u periodu odrastanja, tako i u odraslom dobu, sa empatijom se ne ređamo. Reč je o veštini koja se razvija tek od treće godine, i na nju je moguće uticati..
Dobro okruženje za razvoj saosećanja kod dece je vrtić. U svetu vršnjaka vaši mališani imaju više šanse da se nađu u situacijama u kojima prilikom zadovoljavanja svojih, treba da ispoštuju i potrebe drugih.
Pokažite detetu da saosećate sa njim. Mala deca (baš kao i mi veliki), vole da osete da neko saoseća sa njima. Istraživanja pokazuju da roditeljstvo sa uključenom empatijom i brigom podstiče zdrav emocionalni razvoj.
Budite dobar primer. Deca su najbolji imitatori, i vrlo verovatno će se odnositi prema ljudima iz svoje okoline na način na koji vi to radite.
Kada primetite prve znakove empatije, pohvalite vaše dete. Oni jasno pokazuju da vaše dete uči kako da saoseća i kako da se brine o drugim ljudima. Kada vaše dete ustupi igračku mlađem bratu ili sestri koja plače, jasno pokažite da cenite njegov postupak.
Dajte jednostavna i jasna objašnjenja o tome kako se drugi ljudi osećaju kada su tužni ili povređeni. Ovo je posebno važno ako je vaše dete prouzrokovalo takva osećanja kod druge dece (npr. kada uzme igračku drugom detetu). Kada se ovako nešto dogodi budite odlučni i pojasnite kako se drugo dete oseća. Takođe, recite detetu da mu može pomoći da se oseća bolje ako mu vrati igračku.
Ne očekujte da u svakoj situaciji vidite saosećanje kod vašeg deteta. Mala deca još uvek uče šta su emocije i kako ljudi funkcionišu zajedno. Podstaknite empatiju, ali ne očekujte savršenstvo.

Emocionalne osobine maloletnih delinkvenata
Po mišljenju mnogih psihologa, emocionalni problemi su glavni uzrok nastanka maloletnika problematičnog ponašanja. Po pitanju fizičkih, intelektualnih i socijalnih osobina delinkvenata mišljenja stručnjaka su podeljena, ali kada je reč o emocionalnim osobinama najveći broj zastupa i ističe mišljenje da su maloletni prestupnici emocionalno nezrele osobe bez mogućnosti kontrolisanja emocija u odnosu na socijalne zahteve na društveno prihvatljive načine.
To su deca koja žele sve i odmah i kako nisu u stanju da odlože ili na pravi način kanališu svoje želje svojim ponašanjem dovode do sukoba potreba i zadovoljenja iz čega se kao zaključak nameće da jeprva karakteristika maloletnih delinkvenata burno reagovanje u frustacionim situacijama.
Takođe, nešto što karakteriše vaspitno zapuštenu decu jeste poremećen sistem vrednosti. Posledica poslednje dve karakteristike jesu česti seksualni prestupi ili veliki broj kratkotrajnih emotivnih veza sa različitim partnerima koje ne zahtevaju nikakvu dozu odgovornosti.
Često bivaju u situaciji da zbog novca ili dokazivanja u društvu budu primorani na laži i krađe. Istraživanja su pokazala da pri izvršenju krivičnih dela, ova deca osećaju konstantan strah i napetost koji za posledicu daju prisilnu neurozu. Uz često puto ponovljenu prisiljenu neurozu, neskladan razvoj ličnosti i neprilagođen odnos sa okolinom često nastaju teži i lakši oblici duševnih poremećaja zbog čega je rad sa delinkventima izuzetno težak, rezultati neretko slabi, gotovo nikakvi.