Инфо

23. јануар 2020.23. јан 2020.
Први архиепископ и српски просветитељ
У СУСРЕТ САВИНДАНУ

Први архиепископ и српски просветитељ

14. јануара по старом, а 27. јануара по новом календару, Православна црква слави Светог Саву, првог архиепископа и просветитеља српског
Растко Немањић, најмлађи син великог српског жупана Стефана Немање и Ане, рођен је око 1174. године. Заједно са старијом браћом, Стефаном и Вуканом, на двору у Расу, добио је изванредно образовање. Од ране младости показивао је љубав према књизи. На његов духовни развој највише су утицала житија јужнословенских пустињака, светог Јована Рилског, Јована Осоговског, Гаврила Лесновског и Прохора Пчињског. Ипак, мали Растко се највише одушевљавао житијем светог и равноапостолног Кирила, просветитеља Словена, које је често читано на Немањином двору.
Већ у петнаестој години отац му је дао Хумску област на управљање, између Неретве и Дубровника. Као владар био је кротак, благ и љубазан према свима. Помагао је сиротињи, посебно поштовао монахе.
Тражећи одговоре на суштинска питања, млади Растко је напустио родитељски дом и отишао на Свету Гору. У осамнаестој години примио је монашки чин и добио име Сава. Стефан Немања, који је монаху Сави слао богату материјалну помоћ за светогорске манастире, такође се замонашио, када је предао престо сину Стефану. Kао монах Симеон, придружиo се најмлађем сину у манастиру Ватопед.
Обновили су напуштени и опустошени манастир Хиландар, који је византијски цар Алексије III предао Србима у власништво. После четрнаест година, тачније, 1207. године, са моштима Светог Симеона Мироточивог, Сава се, у чину архимандрита, вратио у Србију и у манастиру Студеница, очевој задужбини, мирио око власти завађену браћу, Стефана и Вукана. Радио је на верском и културном просвећењу српског народа, говорио је о хришћанском моралу, љубави и милосрђу, радио на организацији цркве, оснивајући епархије.
На празник Успења Пресвете Богородице, 15. августа 1219. године, у Никеји, патријарх Манојло Сарантен, уз сагласност цара Теодора I Ласкариса, хиротонисао је Саву за првог српског архиепископа. Од тада је Српска православна црква аутокефална. Исте године, на сабору у манастиру Жича, који је постао седиште самосталне Српске цркве, Сава је од својих најбољих ученика изабрао и посветио неколико епископа и послао их у епархије широм отачаства. У Србији је подигао многе цркве, манастире и школе.
Године 1234. Свети Сава је кренуо на своје друго путовање у Свету Земљу. Пре поласка, на престо Српске архиепископије поставио је свог оданог ученика Арсенија Сремца, човека христоликог живота. Знао је да од личности наследника умногоме зависи даља судбина српске цркве и државе.
Приликом повратка са поклоничког путовања, упокојио се у Бугарској, у Трнову, на Богојављење, 14. јануара 1235. године. Краљ Владислав је, 1237. године, уз највише црквено-државне почасти пренео мошти светитеља Саве у манастир Милешева.
Године 1594. на Врачару у Београду, Синан паша је на ломачи спалиo Савине свете мошти. Предање каже да су дим и пепео са те ломаче развејали огањ благодати Христове не само у све српске земље, него и у све српске душе. Због тога су му Срби, широм света, подигли многе свете храмове. На месту где су спаљене његове свете мошти, саграђен је величанствени Спомен-храм.

Најновији број

26. новембар 2020.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa