ИСТОРИЈА ДУГА 181 ГОДИНУ

Почетком 1839-е, на основу уредбе Устава из претходне године, у северозападној Србији формирано је Окружје шабачко са седиштем у Шапцу, а чинила су га три среза Мачвански, Поцерски и Посавско-Тамнавски, формиран административним спајањем две претходне капетаније Посавске и Тамнавске а његово прво седиште било је у селу Свилеува.
Срез Посавско-Тамнавски чиниле су 22 општине које су основане 1. маја 1839-е године у селу Месарци. Неколико тамнавских општина улазило је у састав среза попут градојевићске, како су је тада називали, а чинила су је села Градојевић, Мровска, Каона и Ћуковине. Њен први председник био је кмет Василије Петровић из Градојевића.
Такође, и црниљевска са седиштем у данашњем Доњем Црниљеву, у чији састав су улазила села Црниљево и Галовић а први човек на њеном челу био је кмет Алекса Цвејић.
У саставу среза нашла се и каменичка општина коју су чинила села Каменица, Голочело и Козарица а први председник био је кмет Илија Јовановић.
Међу општинама била је и љутичка, у чијем саставу су била села Љутице, Суботица и Мали Бошњак, а остало је забележено да је први председник ове општине био кмет Исаило Јаковљевић из Љутица.
Први председник коцељевске општине, како је написано на изворној фотографији, је био Вићентије Пауновић а ову административну јединицу чинила су села Коцељева и Бресница.
Бошњачка општина, са седиштем у тадашњем Великом Бошњаку, а данашњем Драгињу, састојала се из села Велики Бошњак и Брдарица, а њен први председник био је кмет Стеван Томић.
У историји је остало забележено да је први човек свилеувске општине, коју је чинило само село Свилеува, једно од територијално највећих у Србији, кмет Баја Лазаревић.
У то време села Баталаге, Дружетић и Зукве, које се данас налазе у саставу општине Коцељева, припадала су другим срезовима а тек се од пре шест деценија налазе у саставу ове локалне самоуправе.