Инфо

20. август 2020.20. авг 2020.
Жртве злостављаче носе у џепу
НАСИЉЕ НА ИНТЕРНЕТУ ТРЕБА СХВАТИТИ ОЗБИЉНО

Жртве злостављаче носе у џепу

Катарина Јонев Ћираковић, стручњак за безбедност деце на интернету, наводи да се често бруталност у виртуелном свету пребаци и у физички. “Осећај срамоте, беспомоћности, безизлазне ситуације, доводе до тога да се млади не обраћају за помоћ, или то ураде прекасно. Насилник често добија за своје понашање подршку, што се огледа у виду лајкова и коментара. Деци треба одредити у ком периоду и колико дуго могу током дана да користе мобилни телефон, рачунар и да играју видео игре” каже Јонев Ћирјаковић за “Глас Подриња”
Превише времена проведеног на интернету и раније је био чест проблем, пре свега, деце и младих. Од почетка пандемије коронавируса, школовање и рад од куће, ова појава је постала још израженија.
Пре или касније највише корисника друштвених мрежа буде жртва интернет насиља. То је проблем о ком се често прича, али му се у пракси не придаје довољно значаја док га неко лично не доживи, или неко њему близак. Чак се неретко дешава да људи уколико чују да неко доживљава непријатност у виртуелном свету дају савете да се на то не обраћа пажња. Међутим, дигитално узнемиравање и насиље може оставити трајне последице, поготову на неког младог, недовољно формираног као личност.

Није дечја шала
Катарина Јонев Ћираковић, аналитичар за сајбер тероризам, јавности познатија као стручњак за безбедност деце на интернету, наводи да се често бруталност у виртуелном свету пребаци и у физички.
-Са правом се може рећи да је данас дигитално насиље најраспрострањенији вид насиља међу младима. Забрињава чињеница да оно још увек није препознато као озбиљан проблем и да одређени број просветних радника, па чак и родитеља, сматра да је у питању ,,само дечија шала’’. Међутим, ова врста насиља носи са собом трајне негативне (пре свега психичке) последице по жртву и утиче на њено нормално функционисање и далеко је од шале! Насилницима је сајбер простор омогућио анонимност што додатно жртву угрожава. Скривање правог идентитета коју пружа Интернет и лакоћа креирања лажних налога на друштвеним мрежама често охрабрује насилнике. Путем друштвених мрежа они могу приступити жртви у било које време и са било ког места. Нелагодност и несигурност код жртве изазива и чињеница да је на мети 24 сата седам дана у недељи, објашњава Катарина Јонев Ћираковић.
Електронски вид насиља укључује слање смс порука, мејлова, порука на друштвеним мрежама које су претеће, узнемиравање, омаловажавање, застрашивање, неовлашћени упад у туђ профил, лажно представљање, објављивање нетачних информација и лажи о некој особи, писање увредљивих коментара, постављање слика након промена у програмима за фотомонтажу, слање непожељних мејлова (спам порука), слање порнографског садржаја.

Насилници све млађи
Наша саговорница наводи да су дигитални насилници све млађи и да су ученици основних школа много више погођени него пре неколико година.
-Деца могу бити жртве и због верске, расне, сексуалне, економске различитости, због љубоморе, па чак и због навијања за противнички фудбалски клуб. Осећај срамоте, беспомоћности, безизлазне ситуације, доводе до тога да се млади не обраћају за помоћ, или то ураде прекасно. Када дете које је жртва обрише свој профил на друштвеној мрежи иста је ситуација. Штетан материјал наставља да се шири. Ужасни коментари могу остати на мрежи, присиљавајућ́и жртву да изнова и изнова доживљава бол и нелагоду када поново укључи рачунар или узме телефон у руке. Жртве сајбер малтретирања практично немају где да побегну. Оне фактички носе своје злостављаче у џепу, каже Јонев Ћираковић.
Поред насилника који имају за циљ да добију конкретну финансијску добит, па жртве уцењују да ће уколико не добију одређену количину новца за њу нежељени садржај објавити јавности, постоје и они који нису свесни да неког повређују. Наша саговорница каже да све већа присутност агресија и насиља на друштвеним мрежама чине да млади развију равнодушност, мањак емпатије и спремност да помогну жртви
-Када бисте питали дете аутора ружних и погрдних коментара зашто пише такве ствари, одговорило би да је то због забаве, јер то сви други раде или због досаде, или зато што му се жртва не допада. Насилник често добија за своје понашање подршку, што се огледа у виду лајкова и коментара. Лајкови подстичу насилника да настави, чиме његова моћ и утицај расту. Вршњаци ће му се дивити, али ће га се истовремено и плашити. Други ће га опонашати чиме се ланац малтретирања наставља, каже Јонев Ћираковић.

Важна улога родитеља
Као једно од решења је ограничавање времена које деца проводе на интернету. Катарина Јонев Ћираковић каже да се јасно морају да поставе јасна правила када су у питању коришћење интернета и телефона у питању.
-Са децом треба радити! Треба их усмеравати! Треба са њима проводити време и упознати их, а сада је прилика за то, поготово јер велики број родитеља остаје код куће и ради од куће. Деци треба одредити у ком периоду и колико дуго могу током дана да користе мобилни телефон, рачунар и да играју видео игре. Будите спремни да ће се деца љутити, али знајте да виком и забранама нећете постићи велики ефекат, чак ћете ову довољно тешку ситуацију учинити још тежом. Правилном комуникацијом са пуно пажње и разумевања треба објаснити детету зашто није добро да буде нон стоп испред екрана. Сарађујте са својим дететом и будите му узор у понашању – као што ћете ограничити дете, ограничите и себе и своје време са телефоном. Пред спавање и током породичног оброка дете не треба да користи мобилни телефон, и док не заврши са својим школским обавезама и домаћим задацима, истиче Катарина Јонев Ћираковић.
Саветује родитеље да поведу рачуна какав садржај њихова деца прате на интернету, пре свега, на јутјубу, али и да обрате пажњу на њихове активности на друштвеним мрежама.
-Деци треба поново објаснити да не треба да комуницирају са људима које не познају, да обрате пажњу какве вести читају јер су у време ванредне ситуације друштвене мреже епицентар лажних вести. У порасту је и број видео игрица које имају крајњи циљ самоповређивање деце и одузимање сопственог живота. ТикТок апликација је постала изузетно популарна међу младима али и изазови који се снимају и постављају на ову друштвену мрежу. Деци машта ради (али и доколица) када су у затвореном простору и не чуди што су се у кратком року појавили разни изазови од којих неки могу да доведу до повреда, каже наша саговорница.
Деца не треба да ћуте и крију уколико доживе насиље. Важно је да се одмах обрате родитељима или наставницима и психологу у школи. Уколико неко одрастао добија претње по живот или му је повређен углед треба све да пријави полицији.

Катарина Јонев Ћираковић се од 2016. године активно бави едукацијом деце, младих и родитеља о опасностима на интернету и друштвеним мрежама. До сада је одржала више од 200 самосталних предавања у више од 20 градова у Србији.
Аутор је књиге Безбедност деце на интернету и друштвеним мрежама. Циљ књиге је промовисање сигурне употребе интернета и друштвених мрежа међу децом и младима као и пружање смерница родитељима да лакше разумеју и укажу да потенцијалне опасности које вребају из виртуелног простора.
Књига је доступна за наручивање на сајту www.katarinajonev.com као и на инстаграм профилу ауторке @katarinajonev где се могу пронаћи информативни и едукативни текстови о безбедности на интернету.


Савет родитељима
-Обришите прашину са кутија старих предигиталних играчака попут друштвених игара ,,Не љути се човече’’, ,,Монопол’’, игре стратегије, па чак и таблић није лоша идеја када се игра породично. Ређајте Лего коцке или слагалице или играјте занимљиву географију или пантомиме. Одгледајте заједно неки цртани филм или породични филм. Ово је и одлична прилика да усмерите дете да развије креативност попут цртања, сликања, писања. Препоручите му лектиру или неку интересантну књигу коју сте ви читали у њиховим годинама и причајте о књизи. Заједно обављајте кућне послове или радите вежбе макар пола сата дневно. дајте добар пример! Када сте са дететом, искористите време на најбољи могући начин. Не очекујте да деца сама знају када је доста! То морате сами да им кажете и објасните зашто не треба да претерују. Желела бих да истакнем још једну чињеницу - деца копирају понашање одраслих. Ако не желите да ваше дете нон стоп проводи време испред монитора онда се и ви суздржите од претеране употребе мобилног телефона и компјутера (сем ако је у питању посао) и дајте добар пример.


Солидарност са насилницима
Јавност је за велики број случајева вршњачког насиља (Крагујевац, Панчево, Београд, Краљево, Нови Сад…) сазнала тек након што су се снимци туча појавили на Интернету. Ти видео снимци суштински изгледају овако: један или више насилника брутално туче и удара жртву, наставља да шутира ако падне на под, не престаје ако жртва моли, док се друга група ученика смеје и снима мобилним телефоном немиле сцене малтретирања. Снимак из учионице једне школе у Аранђеловцу који је подигао јавност на ноге изгледа овако: неколико девојчица окружује једну и шамара је, наређујући јој да се не брани и спусти руке. Остали гледају и навијају, смеју се и то све снимају уместо да пријаве насиље и тучу, отрче до школског полицајца или наставника, да се умешају и покушају да раставе завађене стране, већина стоји по страни и својим телефонима снима и фотографише сцене млаћења и притом добацује, навија, смеје се и поставља на друштвене мреже. Видео снимци у кратком року постају вирални, односно види их велики број људи. Тиме се жртви наноси још већи бол.




М. Мијаиловић

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa