б. лагунџић: фото КСС
КАЈАК: ОЛИМПИЈСКЕ НАДЕ
Бранко на крову света
Успех каријере за младог Бранка Лагунџића. Изненадио првог фаворита трке у К1 500. Близу још једног одличја. Потенцијал још једном исказала и Дуња Сарић. Три медаље за Србију
Шабачки кајак добио је новог шампиона света! Када кажемо незваничног, то је само проблем етимолошке природе, јер такмичење не носи назив Светски шампионат, већ регата Олимпијске наде, али је иначе то најзначајније такмичење за младе кајакаше света, оно које традиционално затвара сезону у овом дивном спорту, а још значајније било је овог лета када је сезону девастирану Ковидом, окончало као једино надметање младих, замена за Светска и Европска првенства јуниора и кадета. На таквом такмичењу, приређеном у Мађарској, наш БРАНКО ЛАГУНЏИЋ засијао златним сјајем и у свој дом, свој град и клуб донео најсјајније одличје у једноседу на 500 метара.
Домаћи такмац Мика, био је први фаворит трке, али је кајакаш „Зорке“ и препрезентативац Србије одличним наступом успео да га остави за читаву дужину чамца иза себе. Чех Подраски је заслужио бронзу. Борба на пола километра била је друга за Бранка, посебно тешка, јер је остао жал за одличјем на два пута дужој деоници.
-Трка је била веома узбудљива. Од самог старта сам кренуо веома јако и тако сам и завршио у финишу. Био сам веома срећан кад сам видео да сам победио јер на хиљадарки због ветра нисам успео да се домогнем победничког постоља. Олимпијске наде као једино такмичење ове године у јуниорској конкуренцији и мени је било веома важно да освојим медаљу – рекао је Лагунџић о трци.
У поменутој трци на 1.000 метара, суочавао се са јаким ветром и таласима, био на другој позицији до пред сам крај трке, али је на крају циљ прошао као етврти. Врло близу бронзе Лагунџић се нашао и у борби једноседа на 200 метара. Између његовог проласка кроз циљ и победничког постоља временска дистанца је представљала свега 13 стотинки у финалу.
Шабачки кајак у Сегедину представљала је и ДУЊА САРИЋ. Она је била део двоседа са Елизабетом Нађ Мељкути. На пола километра младе наде су освојиле седмо место у финалу, док је на километарској деоници, медаља била ближа, али је ове године је четири минута, 15 секунди и 14 стотих делова довољно за позицију пет. Укупно, Србија је имала још једно злато (Ђорђе Антонијевић) и једну бронзу (Жељана Петровић).
Домаћи такмац Мика, био је први фаворит трке, али је кајакаш „Зорке“ и препрезентативац Србије одличним наступом успео да га остави за читаву дужину чамца иза себе. Чех Подраски је заслужио бронзу. Борба на пола километра била је друга за Бранка, посебно тешка, јер је остао жал за одличјем на два пута дужој деоници.
-Трка је била веома узбудљива. Од самог старта сам кренуо веома јако и тако сам и завршио у финишу. Био сам веома срећан кад сам видео да сам победио јер на хиљадарки због ветра нисам успео да се домогнем победничког постоља. Олимпијске наде као једино такмичење ове године у јуниорској конкуренцији и мени је било веома важно да освојим медаљу – рекао је Лагунџић о трци.
У поменутој трци на 1.000 метара, суочавао се са јаким ветром и таласима, био на другој позицији до пред сам крај трке, али је на крају циљ прошао као етврти. Врло близу бронзе Лагунџић се нашао и у борби једноседа на 200 метара. Између његовог проласка кроз циљ и победничког постоља временска дистанца је представљала свега 13 стотинки у финалу.
Шабачки кајак у Сегедину представљала је и ДУЊА САРИЋ. Она је била део двоседа са Елизабетом Нађ Мељкути. На пола километра младе наде су освојиле седмо место у финалу, док је на километарској деоници, медаља била ближа, али је ове године је четири минута, 15 секунди и 14 стотих делова довољно за позицију пет. Укупно, Србија је имала још једно злато (Ђорђе Антонијевић) и једну бронзу (Жељана Петровић).
Најновији број
25. април 2024.
