До завршетка календарске 2020. преостало је нешто мање од 24 сата. Уколико бисмо покушали да у једној речи резимирамо годину чији крај сви жељно, али бојажљиво ишчекујемо, несумњиво би то била борба. Неочекивана, тешка борба са унутрашњим бићем, светом, (не)вољеним особама, околностима, приликама и (не)приликама које само живот зна да креира. У дисхармонији универзума ипак је остала нада као мали запис сакривен у колективном сећању да оно што следи мора бити боље. Вера у бољу будућност одувек је свету давала крила и подстицај да се након краха свега познатог и сигурног поново изгради. У природи човека је да се прилагођава, истраје и превазилази препреке. Пред необичним изазовима током 2020. године нашле су се и установе културе у Шапцу. Уз садржајне промене неке су имале и кадровске измене на челним позицијама. Традиционално у новогодишњем издању преносимо вам део планова установа културе у граду са жељом да осмеси стваралаштва још блиставије сијају у својим матичним домовима, чак и испод маски, али у друштву публике.
Библиотека шабачка: директорка Јелена Подгорац Јовановић -У години изазова, највећи изазов је да будемо Људи - година када су људи још интензивније требали да пруже руке једни другима, година када се треба сетити свих својих победа, и славити их, зато што нико не зна шта је све било потребно да их постигнемо. Живот је стална борба и победа - постоје неке ствари које само у олуји научимо, да треба мање желети, а више саосећати и помагати.
Библиотека шабачка, узорна установа културе је годинама на добром путу сарадње са институцијама, неформалним организацијама, удружењима, цивилним сектором, а све у циљу да са читаоцима, чије смо право и искрено сабиралиште, учимо живот. А где би боље могли учити него у Библиотеци, чувару колективног памћења предодређеног за вечност, или, скромније речено, за време додељено људском роду. Човек је Човек само ако је правећи мир у самом себи научио да прихвати падове и слабости, научио како да савлада понос, како да воли без потребе да влада.
Најтежи период за библиотекаре је био део године када нисмо радили са читаоцима, и с нестрпљењем смо чекали да им поново пружимо руку и дамо изабрану књигу. Већ у првим минутима рада, читаоци су били стрпљиви на импровизованим пултовима на три прозора у позајмним одељењима за одрасле и децу, и поштујући све мере опреза сачекали да коначно узму духовни лек из нашег храма знања, језика и слова.
Испод маски, сијали су осмеси библиотекара, срећних што су поново са читаоцима, библиотекара који чврсто верују да, иако се изгубимо у књигама, у њима се и проналазимо зато што су књиге ту да сперу прашину свакодневног живота са наших душа.
Са осмехом на лицу, озарен што може да поразговара са својим библиотерапеутима, наш стални читалац рече: “Парадоксално, али у овом реду сам срећан. Неће ми бити тешко ни да сваки дан долазим, макар по једно слово, сада када поново ради моје лечилиште и бања моје душе.”
И како рече Душко Радовић: “ Књиге не дирамо и не читамо. Понекад, из очајања узмемо понеку књигу и кад се изненада суочимо са њеном лепотом и памећу, то нас дотуче. Боље је да је нисмо ни узимали. Не бисмо знали како је празно и пусто живети без књига.”
У наредној години планирамо здравље, да наставимо да нижемо успехе, да будемо добри Људи. Доброта се не може вратити јер се и не даје. Добри људи су добри због себе, а не због других. И мали чин доброчинства, када га учини много људи, може да промени свет. Не треба давати да бисмо добили већ да бисмо друге инспирисали да дају. И како рече Ана Франк, никада нико није осиромашио давањем, зато што мера живота, након свега, није његово трајање, већ колико смо давали.
Свим нашим читаоцима желимо да не иду туђим стопама него да буду довољно храбри да оставе свој траг, није важно дати највише, већ дати све од себе, јер добри дани не долазе случајно, сами их стварамо.
И послушајмо сви савет мудре књиге: Ако нечији пут могу обасјати већ и једним јединим зраком светла, ако некој души могу помоћи да јасније сагледа живот и дужности, ако са једног образа могу обрисати сузу, мој живот неће бити узалудан. Ако човека који је застранио могу довести до истине, његово срце изнутра надахнути осећањем дужности, ако му у душу могу усадити осећај за правду, љубав према истини и лепоти, ако и једног човека могу поучити да је живот вредан, мој живот неће бити узалудан.
Ако из мисли истиснем сумњу и страх и ако ми живот буде усклађен с љубављу и добротом, успем ли ширити светло, наду и радост, будем ли доносила нову радост, нову наду, мање боли, овај мој живот неће бити узалудан и знаћу да сам победила.
владимир василић
Шабачко позориште: в.д. директора Владимир Василић -Читава 2020. година нам је свима донела велике промене, нов начин живота, рада, нове приоритете и нове навике. Сви смо се сналазили мање или више успешно. Ми у позоришном свету смо прилично осетили ове промене. Немогућност играња, па играње у смањеном обиму, додатне мере опреза, оставиле су минимални простор да нашу публику угостимо. Планови великим делом нису могли да се реализују на начин на који смо желели.
Ова година је била јубиларна за Шабачко позориште - 180 година позоришног живота у Шапцу. Мало је позоришта у Србији која могу да се похвале оваквим јубилејом. Како не желимо да пропустимо обележавање овог важног датума неке од планираних активности реализоваћемо у наредној години. Једна од њих је и изложба настала на основу истраживања архивске грађе свих установа културе у Шапцу коју је припремио наш историчар Иван Досковић. На несвакидашњи начин, уметнички преобликовани документи биће постављени у фоајеу позоришта као сведочење нераскидивог односа позоришта, градског живота и културе.
Сада већ традиционално „Позоришно пролеће“, као такмичарски фестивал најбољих нових позоришних продукција, такође је био један од изазова за организацију у 2020. Очекујемо да у 2021. фестивал реализујемо у пуној форми, приказујући публици најбоља нова остварења из целе Србије.
Ових дана користимо затишје и вредно радимо иза сцене. Настојимо да отклонимо све техничке и инфраструктурне недостатке од којих су неки критични за функционисање сцене. Декоратерски цугови којих има 16 и који „лебде“ над сценом, измењују сценографију, подижу и спуштају објекте током представе, тренутно су ван функције и неопходан им је захтеван и скуп ремонт.
Паралелно припремамо и нови репертоар. Вечерња сцена биће богатија за неколико нових комада. Такође, планирамо поновно играње неких представа које су евергрин нашег позоришта. Октобар је резервисан за „Позоришну ревију“ када ћемо угостити представе из других продукција.
Дечја сцена ће свакако бити у фокусу у 2021. Томе се посебно сви радујемо, али ћемо детаље сачувати као изненађење.
Припремамо се, увежбавамо текстове, поправљамо технику и с нестрпљењем очекујемо ублажавање епидемиолошких мера, повратак публике и поновни излазак на сцену. У име свих запослених у Шабачком позоришту, желим вам здраву, безбрижну и срећну 2021. Видимо се у позоришту!
Народни музеј Шабац: в.д. директора Јована Стојанац -Иако нас је као друштво ова 2020. суочила са заједничким проблемом, свакоме од нас донела је и различите изазове проистекле из тога. Доживели смо и проживели ове дане, и настављамо то да радимо, свако на свој начин, почевши од појединца па до институција, града, државе.
Народни музеј морао је да скоро у потпуности затвори своја врата за посетиоце и да добро напне своје мишиће не би ли се прилагодио захтевима новонастале ситуације, новим правилима и прописима, и највише од свега умањеној комуникацији са нашим суграђанима. У таквој неизвесности постало је извесно да програм планиран за ову годину неће бити реализован у потпуности. Успело се у приређивању одређених догађаја попут изложбе античког пољопривредног алата Подриња, али активности као што је образовање сталне поставке у Музеју шабачких Јевреја и одржавање Октобарског салона остале су да чекају неки други моменат.
Крај године сачињен је од мноштва различитих утисака који су се сплели као вртлог у помало учмале и суморне дане и продрмали их новом, стваралачком енергијом. На том таласу остварена је неколико пута одложена а опет дуго очекивана изложба “О једној младости” која приповеда причу о времену и људима које је обележила наша “Зорка”, а што је препознато не само на градском нивоу већ и у републичким круговима, те смо имали ту част да нам догађај, поред градоначелника др Александра Пајића, увелича и свечано отвори министарка културе и информисања госпођа Маја Гојковић.
Ово нам је улило снагу и дало мотивацију да у следећој години још више запнемо, будемо још флексибилнији у погледу планираних програма, отворенији за алтернативне видове и начине комуникације, да још свесније ослушкујемо и тражимо начине да позитивно утичемо на културну сцену овог града кроз људима традиционално добро знане и вољене манифестације и програме, да посветимо пажњу обнови и рестаурацији културних добара, али најпре, и испред свега, да будемо ту и отворени за наше људе јер смо ми, на концу, Народни музеј.
Жеља нам је да предстојеће новогодишње и божићне празнике дочекамо и проведемо у духу бриге једних о другима, и свесности о значају тог најтоплијег што у нама пребива. Остајте здраво, ваш Музеј!
светлана станковић
Културни центар: в.д. директора Светлана Станковић Од класичног концепта књижевног конкурса до јасно профилисаног и надограђеног књижевног програма Лазина кућа за писце (ЛКЗП) обједињен је концепт књижевне награде и резиденцијалног програма, односно боравка писца у локалној средини у којој делује и ствара. Тако је Културни центар из Шапца прошле године добио свој први књижевни резиденцијални програм и тиме постао важан пункт савремене књижевности и културе у нашој земљи. Своју прву, или како је ми зовемо нулту годину током које је један застарели концепт књижевног конкурса замењен савременом организационом праксом уз пуно непознаница и ad hoc решења ипак је успешно реализован. Тематизовањем заједничких идеја, питања и проблема који су блиски овим народима и одабиром гостију створен је јединствен тематски оквир за период од пет година. Овај петогодишњи концепт претпоставља књижевнице из региона средње и млађе генерације које би из угла „балканског патријархата“ сагледале улогу жене у друштву, мотивисане стваралаштвом Лазе К. Лазаревића али и балканским наслеђем региона као и нарастајућим насиљем над женама и потреби за активнијим приступом у промовисању идеја феминизма. Изазови са којима смо се суочили на самом почетку 2020. године, када смо започели други организациони циклус, спадају у ред оних који се не решавају лако или индивидуално, и не само за институцију као што је наша већ за глобалну културну сцену готово сигурно представљају суштинску прекретницу у раду. Тако се многи наши програми измештају у дигиталну сферу и по свему судећи и наредне године многи наши продукцијски и презентацијски облици културних садржаја биће управо представљени на платформама и широм друштвених мрежа на којима је Културни центар већ годинама присутан. Током 2020. продукција ЛКЗП пре свега је редизајнирала свој визуелни идентитет а врло брзо је избацила и своју прву штампану публикацију Фанзин 01, а за неколико дана очекује се и Фанзин 02, који прати дешавања током резиденције као и награђене и приповетке гостујућих ауторки. Фанзин је доступан као flip book на сајту Културног центра а овај одељак на сајту недавно је посебно кодиран управо за дигитална издања на којима Културни центар тренутно ради, као и на постављању постојећих штампаних издања од каталога па до свих других публикација доступних за дигитализацију. Такође, први пут од када се додељује награда снимили смо и експериментални филм по мотивима награђене приче, ове године то је приповетка Амбис, а у припреми је и филм инспирисан причом Јабуке, овогодишње гошће Оље Савичевић Иванчевић. Иако се тренутно договарамо са књижевницом из Северне Македоније Руменом Бужаровском, веома популарном у читавом региону, остаје да се види под којим условима ће овакав програм моћи да се реализује. Што се тиче књижевно-трибинских програма наставићемо да их организујемо онолико и онако како нам ситуација буде налагала. За сада приређујемо зборник у част десетогодишњице Песничког маратона, јединственог регионалног фестивала поезије. С обзиром на то да смо у протеклој години били онемогућени да организујемо програме који подразумевају масовније учешће публике тако и наша култна манифестација УРМ ове године није одржана. Иако смо имали у плану веома интересантан програм са великим бројем сарадника и новим организационим концептом одлучили смо да се и у овом случају пребацимо на дигитални план. У току је рад на сценарију за документарно-играни филм о двадесет година Ускршњег рок маратона који ће бити снимљен у наредној години. Овај филм који је видео документ и представља историју не само наше институције већ и урбане историје града, за оне који раде на њему представља изазов јер је то покушај да се повеже микроплан, а то је наш локални ниво, са макропланом, тј. ширим друштвеноисторијским контекстом и да се на тај начи дође до одговора на нека важна питања и расветле поједини културолошки па и социолошки феномени у нашем друштву. Такође, радимо и на промо филму о тридестој годишњици изложбе малог формата колико се ова тематска изложба, једна од најквалитетнијих и најпопуларнијих у излагачком програму Културног центра, организује.
Још један важан пројекат Културни центар наставља се и у 2021. години. Превазиђени и трансформисани концепт ликовне колоније Мишар, 2014/15. год. реализован је као Радионица скулптуре на којој је учествовало пет младих вајара из Шапца. Пројекат је успешно реализован а град је добио пет уметнички различитих скулптура у јавном простору. Наредне године концепт се профилисао у Резиденцијални програм скулптуре Културног центра. Циљ овог програма је да сваке године у одређеном периоду у граду борави један референтан визуелни уметник из земље или иностранства, и да током свог боравка изведе рад који ће бити намењен неком јавном градском простору. До сада смо извели три репрезентативне скулптуре а у току су радови на постављању скулптуре Марка Вукше која ће током наредне године бити постављена на простору Савске авеније. Оба наша резиденцијална програма ове године су финансирана од стране Министарства културе и информисања РС.
Сектор турзизма такође је осетио промене и суочио се са бројним проблемима у периоду који је иза нас. Манифестације и догађаји услед пандемије су отказани, мењали формат, али нада у реализацију планираног остаје и у овој области као водиља.
нађа глигорић
Туристичка организација Града Шапца: в. д. директора Нађа Глигорић -2020. година била је пуна изазова и непредвиђених околности које су утицале како на функционисање читавог друштва, тако и на одржавање манифестација које су планиране за ову годину у организацији Туристичке организације града Шапца. Услед пандемије вируса Kовид-19 многе манифестације су нажалост отказане док је неколико одржано у периоду када су мере то дозволиле.
Крајем маја месеца одржан је 2. по реду Фестивал јагода у Цуљковићу, почетком јуна традиционалне коњичке трке, затим 20. јубиларна Бубијада, 26. фестивал „Руже Липолиста“, Вече куповине и добре забаве и 52. Чивијада, а све пропратне садржаје јавност је могла да прати онлине, путем портала. Важно је напоменути да смо и у оваквим условима успели да сачувамо традицију коју ове манифестације баштине и својим суграђанима приредимо програм прилагођен противпандемијским мерама а у исто време сличан изворном облику одржавања.
Пажљивим избором манифестација, квалитетним, културним и едукативним садржајима, план је да промовишемо највеће потенцијале, афирмативне вредности догађаја и на тај начин позиционирамо Шабац на туристичкој мапи Србије, а све то у нади да ће 2021. година са собом донети многобројне могућности за наставак овог тренда.
Иако сада не можемо са сигурношћу да тврдимо реализација којих манифестација ће бити изводљива, оно што можемо да кажемо јесте да су у припреми телевизијски преноси или онлине садржаји који прате манифестације које нам по утврђеном календару најпре долазе. Такође, чим прилике буду повољније, манифестације које се одржавају на отвореном реализоваћемо уз поштовање свих прописаних мера јер здравље наших суграђана мора нам бити приоритет.
Свим нашим суграђанкама и суграђанима пожелела бих да 2021. годину дочекају у лепотама скромности и блискости у најужем кругу породице у нади да ћемо у што скоријем периоду надокнадити све тренутке засењене негативним догађајима.
владимир василић
светлана станковић
нађа глигорић
