Иван Маштраповић
Жена у наследном праву Мачве из пера младог адвоката Ивана Маштраповића
Срамота не трпи “пеглање”
“Од другог светског рата Закон о наслеђивању у потпуности изједначава мушку и женску децу, и брачну и ванбрачну, тако да од тада женска деца по закону имају једнако право наслеђивања са мушком, а то значи да брат и сестра наслеђују имовину на једнаке делове”
Обичајно право је то мало другачије регулисало тако да су се, иако су по закону имали једнако право, сестре одрицале свог наследног дела у корист браће тј. нису узимале свој наследни део, коментарише млади адвокат Иван Маштраповић.
Од деведесетих година чешће се дешава да сестра узима свој наследни део из разлога што је транзицијом почела и грабеж за имовином која је нарушила прилично складне односе између браће и
сестара
Породични односи све до почетка деведесетих година су били много компактнији него што су то после деведесетих година, па и данас. Од деведесетих година чешће се дешава да сестра узима свој наследни део из разлога што је транзицијом почела и грабеж за имовином која је нарушила прилично складне односе између браће и сестара.
- Пре деведесетих година, иако то право нису имале по закону, по обичајном праву сестре су имале потпуну заштиту од своје браће и у материјалном и у сваком другом смислу и према њиховим мужевима ако су биле удате и према свим трећим лицима ако нису биле удате. Сестре су, у случају потребе, слате од браће скоро редовно сваке године и у бању а тај боравак је увек коштао. Затим, уколико су биле удате, добијале су из братове уже заједнице такозвану ‘’зимину’’, помагало им се финансијски код куповине аутомобила, зидања куће, у случају потребе лечења и бриге о деци итд. У случају развода брака сестре су увек имале право да се врате у кућу свог брата, добијале су своју засебну собу и имале потпун материјално-емотивни правилан третман, описује случајеве Маштраповић, имајући у виду конкретне ситуације.
- Дакле, у периоду до деведесетих година прошлог века у материјалном смислу, а поготово у емотивном, сестре су имале много више од вредности које су добиле узимањем свог наследног дела.
Узимање свог наследног дела од брата, и пре деведесетих година када је то било знатно ређе и после деведесетих година када је постало често, је код њихове браће изазивало контраефекат те су браћа то доживљавала као понижење од стране сестре, објашњава наш саговорник и наводи друге случајеве: “У породицама где није било браће, које су биле ређе него данас зато што су породице имале већи број деце, сестре су делиле имовину према свом договору и према потребама тако да у том делу никад није било проблема. Међутим, данас се рађају проблеми чак и у том делу због новонастале грабежи за имовину и материјална добра, а што је последица економско-својинске транзиције од деведесетих година.”
Правила живота су често боља од законских решења јер закон не може улазити у душу народа. Много је боља људска комуникација од било какве материјалне вредности
Говорећи о случају када је у питању жена као брачни друг, која се појављује као наследник, он потенцира: “Она по закону има једнак третман са својом децом али она то право данас врло ретко користи јер се свог наследног дела најучешће одриче у корист детета које остаје да живи са њом или у корист све остале деце. Овакав приступ само понекад у ексцесним ситуацијама ствара проблем јер због транзиционог губитништва долази чешће до девијација у психама деце па онда у тим ситуацијама и мајке бивају и психички и материјално злостављане од своје деце најчешће сина са којим живи у заједници. Ово је много више типично за рурална подручја а мање за урбана. “
Наслеђивање жене када нема потомака је по Закону једнако са браћом и сестрама покојног мужа и ту се најчешће јављају проблеми од стране браће и сестара покојног мужа због напред наведене грабежи за имовином те су ти спорови врло чести у судској пракси. Судски спорови између браће и сестара, као и између сестара када нема браће, су и даље ређи (али их ипак има). Маштраповић опет наводи случај из праксе: “Познат је случај из праксе да је сестра оделила од брата свој наследни део сматрајући да ће себе на тај начин материјално обезбедити. Њен брат је један од транзиционих добитника и врло је широке руке одувек био чак и пре транзиције јер је, поред породичног богатства, био фудбалер па је имао могућности да помаже другима. То је и чинио.
Одељивањем свог по закону наследног дела сестра га је много повредила јер је то био први случај у ширем окружењу у њиховом селу да је сестра оделила од брата те је између њих двоје наступио потпуни куршлус.
Обоје су интелектуалци са завршеним факултетима. Међутим, он то до данас, а од тада је прошло скоро тридесет година, не може да превазиђе јер је то доживео као велику увреду.
Сестра је типичан транзициони губитник, остала је без посла, деце нема, после кратког времена се развела од мужа и нема никаквих извора прихода сем те закупнине коју добија за три хектара земље 900 евра од које је много тешко преживети годину дана. Њен брат ни на који начин је не сматра више својом сестром и не помаже јој на било који начин а и даље је према свим другим, па и својим радницима у фирми, врло широке руке.
Пре отприлике 7-8 година она је покушала да те односе ‘’испегла’’ те да му поклони њен наследни део. Он је то одбио јер рекавши да га не интересује имовина већ да га интересује срамота која се више не може испеглати. Затим је покушала да ту имовину поклони његовом сину што је и он одбио рекавши јој да ту имовину може да поклони коме год хоће али не и њему јер због тога што је урадила брука и њега прати, сведочи адвокат Маштраповић и закључује: Живот је много комплекснији од закона. Правила живота су често боља од законских решења јер закон не може улазити у душу народа. Много је боља људска комуникација од било какве материјалне вредности. Управо људска братско-сестринска комуникација пружа много већу сигурност сваке врсте сестри од имовине коју узме.
сестара
Породични односи све до почетка деведесетих година су били много компактнији него што су то после деведесетих година, па и данас. Од деведесетих година чешће се дешава да сестра узима свој наследни део из разлога што је транзицијом почела и грабеж за имовином која је нарушила прилично складне односе између браће и сестара.
- Пре деведесетих година, иако то право нису имале по закону, по обичајном праву сестре су имале потпуну заштиту од своје браће и у материјалном и у сваком другом смислу и према њиховим мужевима ако су биле удате и према свим трећим лицима ако нису биле удате. Сестре су, у случају потребе, слате од браће скоро редовно сваке године и у бању а тај боравак је увек коштао. Затим, уколико су биле удате, добијале су из братове уже заједнице такозвану ‘’зимину’’, помагало им се финансијски код куповине аутомобила, зидања куће, у случају потребе лечења и бриге о деци итд. У случају развода брака сестре су увек имале право да се врате у кућу свог брата, добијале су своју засебну собу и имале потпун материјално-емотивни правилан третман, описује случајеве Маштраповић, имајући у виду конкретне ситуације.
- Дакле, у периоду до деведесетих година прошлог века у материјалном смислу, а поготово у емотивном, сестре су имале много више од вредности које су добиле узимањем свог наследног дела.
Узимање свог наследног дела од брата, и пре деведесетих година када је то било знатно ређе и после деведесетих година када је постало често, је код њихове браће изазивало контраефекат те су браћа то доживљавала као понижење од стране сестре, објашњава наш саговорник и наводи друге случајеве: “У породицама где није било браће, које су биле ређе него данас зато што су породице имале већи број деце, сестре су делиле имовину према свом договору и према потребама тако да у том делу никад није било проблема. Међутим, данас се рађају проблеми чак и у том делу због новонастале грабежи за имовину и материјална добра, а што је последица економско-својинске транзиције од деведесетих година.”
Говорећи о случају када је у питању жена као брачни друг, која се појављује као наследник, он потенцира: “Она по закону има једнак третман са својом децом али она то право данас врло ретко користи јер се свог наследног дела најучешће одриче у корист детета које остаје да живи са њом или у корист све остале деце. Овакав приступ само понекад у ексцесним ситуацијама ствара проблем јер због транзиционог губитништва долази чешће до девијација у психама деце па онда у тим ситуацијама и мајке бивају и психички и материјално злостављане од своје деце најчешће сина са којим живи у заједници. Ово је много више типично за рурална подручја а мање за урбана. “
Наслеђивање жене када нема потомака је по Закону једнако са браћом и сестрама покојног мужа и ту се најчешће јављају проблеми од стране браће и сестара покојног мужа због напред наведене грабежи за имовином те су ти спорови врло чести у судској пракси. Судски спорови између браће и сестара, као и између сестара када нема браће, су и даље ређи (али их ипак има). Маштраповић опет наводи случај из праксе: “Познат је случај из праксе да је сестра оделила од брата свој наследни део сматрајући да ће себе на тај начин материјално обезбедити. Њен брат је један од транзиционих добитника и врло је широке руке одувек био чак и пре транзиције јер је, поред породичног богатства, био фудбалер па је имао могућности да помаже другима. То је и чинио.
Одељивањем свог по закону наследног дела сестра га је много повредила јер је то био први случај у ширем окружењу у њиховом селу да је сестра оделила од брата те је између њих двоје наступио потпуни куршлус.
Обоје су интелектуалци са завршеним факултетима. Међутим, он то до данас, а од тада је прошло скоро тридесет година, не може да превазиђе јер је то доживео као велику увреду.
Сестра је типичан транзициони губитник, остала је без посла, деце нема, после кратког времена се развела од мужа и нема никаквих извора прихода сем те закупнине коју добија за три хектара земље 900 евра од које је много тешко преживети годину дана. Њен брат ни на који начин је не сматра више својом сестром и не помаже јој на било који начин а и даље је према свим другим, па и својим радницима у фирми, врло широке руке.
Пре отприлике 7-8 година она је покушала да те односе ‘’испегла’’ те да му поклони њен наследни део. Он је то одбио јер рекавши да га не интересује имовина већ да га интересује срамота која се више не може испеглати. Затим је покушала да ту имовину поклони његовом сину што је и он одбио рекавши јој да ту имовину може да поклони коме год хоће али не и њему јер због тога што је урадила брука и њега прати, сведочи адвокат Маштраповић и закључује: Живот је много комплекснији од закона. Правила живота су често боља од законских решења јер закон не може улазити у душу народа. Много је боља људска комуникација од било какве материјалне вредности. Управо људска братско-сестринска комуникација пружа много већу сигурност сваке врсте сестри од имовине коју узме.
Приредио: Љ.Ђ.
Најновији број
25. април 2024.
