Мачва у срцу, срце у Мачви

Много је несрећа и беда задесило српски народ. Најопаснија је, свакако, заборав. Тих и подмукао какав јесте, прикрада се и осваја људе, објекте, догађаје, приче, успомене… Супротстављајући му се како најбоље умеју, историчари Радован Ј. Поповић и Бранислав Станковић сакупили су непознате и заборављене фотографије крајолика Мачве. Ту су и слике овдашњег становништва свих старосних група, али и породичних и јавних манифестација од краја 19. века до 1945. године. Потврду да је Мачва у срцу, а срце у Мачви дали су и историчарка Александра Вулетић и књижевни критичар Милета Аћимовић Ивков. Фото-монографију „Слика једног краја“ издала је Народна библиотека „Јанко Веселиновић“ из Богатића, а објављивање је финансијски помогло Министарство културе и информисања Републике Србије.

Аутори истичу да је примарна сврха ове књиге да се „на примеру Мачве као српске руралне области прикаже динамика промена у раздобљу нешто дужем од пола века“. Те промене су биле видљиве у грађевинама, одевању, јавним манифестацијама, али су традицијске норме и даље опстајале. Већина фотографија у књизи приказује богатију страну Мачве, док су сиромашнији остали „изван фокуса објектива“. Слике у овој књизи прикупљене су истраживачким радом у музејима, ахивима, библиотекама и радом на терену. Реч је о аутентичним фотографијама.

Радован Ј. Поповић и Бранислав Станковић су засигурно успели да прикажу динамику историјских процеса у Мачви. Саградили су трајни мост између прошлости у садашњег тренутка. Листајући књигу, коначно можемо видети сву лепоту мачванске равнице о којој је тако надахнуто писао Јанко Веселиновић. Уочићемо и ону другу, нелепу, страну историје обојену ратовима, глађу, страдањем, бедом. У оба случаја, победио је живот јер Мачвани другачије не умеју.