Специјалне операције и замагљене границе вредности

Може ли песма која ће нас представљати на „Евровизији“ помоћи да „публика која има капацитет да разуме песму“, како је представница Србије Ана Ђурић – Констрaкта изјавила у специјалном издању Културног дневника РТС (19.марта о.г.), да разуме и стварност у којој живимо између „истина“? У популарној култури „у последњих 50 година граница између кича и онога што није кич некако се замаглила“ рекла је Ана, па даље анализирала вредносне категорије песме, спаковане поруке истине, али и незаштићености нас појединаца у овом окружењу… (rts/page/sr/Ev…). Поред тога, у разговору је речено да је „In corpore sano“ убедљиво прва песма у тренингу у региону, али и у многим другим европским земљама, која као тема у концептуалној уметности – у својој бити, третира и нека друга суштинска питања културе на глобалном нивоу.

Посматрана популарна култура, не само наша него и регионална и глобална представља део стварности у којој се више од 50 година, замагљују границе вредносних категорија, мешањем утицаја на свест људи различитим „истинама“ и њиховим путевима. Последњих неколико деценија, тим феноменима се озбиљније баве различити аналитичари од културе до геополитике. За ову прилику, издвојена су два – карактеристична.

Проблемом културе, у ширем смислу, позабавила британска историчарка, истраживачки новинар и документаристкиња Франсис Стонор Саундер у својој студији „Хладни рат у култури – ЦИА у свету уметности и књижевности“ објављеној у Нјујорку, а касније преведена и објављена у Београду. У 26 поглавља ауторка је направила, на први поглед не претерано интересантну анализу бројних, најпре финансијских докумената ЦИА из педесетих и шездесетих година прошлог века. Као и обично, прави подаци били су прекривени морем споредних. Тек њиховом пажљивијом анализом, Стонорова извлачи на површину специјалну операцију Централне обавештајне агенције Сједињених Америчких Држава, фантастичну по својим размерама, којом је у дугом периоду наметан и наметнут систем вредности који су САД желеле. Поред тога, она открива велике износе тајних фондова, имена државних службеника и културних посленика који су у тој операцији служили, а да многи, нарочито из реда ових других, нису ни знали у чему учествују.

Имајући у виду жељу да се „публици приближе оквири операције“, послужиће нам цитат из предговора поменуте студије. У предговору се каже, да је цитат наведен према руском часопису Војна мисао, број 1, за 2001. годину, стр. 53–57. Мада је о аутентичности извора тешко судити, чињеница је да је садржај вредан пажње и да од објављивања није демантован. Као такав, са ове временске дистанце он се може узети у обзир у анализи дешавања и пракси, не само из области културе него и геополитике од 1945. године до данашњих дана. Тврди се да је његов аутор (1945. године) био Ален Фостер Далс (брат тадашњег државног секретара САД Джона Фостера Далса), оснивач и директор ЦИА-е. Према тврдњама аутора, покретачи хладног рата су главни удар усмерили на људску свест:

„Рат ће се завршити и све ће се некако средити. Све што имамо, сво злато, сву материјалну моћ уложићемо за отупљивање и заглупљивање људи… Људски мозак и свест могу се изменити. Посејаћемо хаос, неприметно ћемо их упутити да верују у погрешне ствари. Натераћемо их да се приклоне лажним вредностима. Наћи ћемо своје савезнике и истомишљенике у самој Русији. Резултат ће бити грандиозна трагедија непокорног народа, која ће се на крају претворити у коначно губљење самосвести. Литература, позориште, биоскопи – све ће то приказивати и величати најнижа људска осећања… На све начине ћемо подржавати и уздизати такозване уметнике, који ће се наметати и продубљивати у људској свести култ секса, насиља, садизма и издајства – једном речју, сваку неприродност.

У руковођењу државом створићемо несналажење и хаос. Неприметно, али активно и стално, доприносићемо заглупљивању чиновника и стварању непринципијелности. Част и државни поредак представљаће нешто прошло и непотребно, што ће се исмејавати. Вешто и неприметно, као вредности наметаћемо неповерење међу људима, издајство и национализам.

Биће појединаца који ће увидети шта се догађа. Њих ћемо учинити беспомоћним, изложићемо их подсмеху. Тако ћемо стварати покољења, једно за другим. Главну пажњу усмерићемо на омладину коју ћемо изопачавати, кварити и учити разврату. Од њих ћемо правити цинике, простаке и космополите…“.
Уместо коментара, Збигњев Бжежински - саветник председника САД за националну безбедност од 1977. до 1981. године, саветник у Центру за стратегијске међународне студије и професор за америчку спољну политику у Пол Х. Ницеовој школи за међународне студије на Джон Хопкинсовом Универзитету у Вашингтону, написао је студију Велика шаховска табла (1997.г.) која је преведена и код нас . Аутор је студију је посветио својим студентима у намери да им помогне да уобличе свет.

Говорећи у студији о Америчком глобалном систему, када се Хладни рат завршио, Бжежински истиче да је „…услед унутрашњих фактора, амерички глобални систем, инсистирао на техници кооптирања (као у случају поражених ривала – Немачке, Јапана, а касније и Русије) у далеко већем обиму него што су то радили пређашњи империјални системи. Слично томе он се снажно ослања на посредан утицај на зависне елите, извлачећи много више користи из привлачности својих демократских принципа и институција. Све је то подржано масивним али неприметним утицајем америчке доминације на глобалне комуникације, популарну забаву и масовну културу, као потенцијално врло осетљивом утицајем америчке технолошке силе и глобалног војног досега“ .

Бжежински даље истиче да је …културна доминација била потцењени аспект америчке глобалне моћи. Међутим, без обзира шта се може помислити о њеним естетским вредностима, америчка масовна култура има магнетну привлачност, посебно за светску омладину. Њена привлачност се можда може извести из хедонистиог квалитета стила живота који она нуди, али се не може порећи њена планетаризација. Амерички телевизијски програми и филмови заузимају три четвртине светског тржишта. Подједнако је доминантна и америчка популарна музика, док се америчке лудорије, храна, па и начин одевања увелико имитирају широм света. Језик Интернета је енглески, а и претежни део глобалног комуницирања на компјутерима такође потиче из Америке, утичући тако на садржај светске конверзације. Коначно, Америка је постала Мека за оне који теже бољем образовању, са приближно пола милиона страних студената који су похрлили у Сједињене државе, од којих се они најспособнији никада неће вратити својој кући. Дипломирани стручњаци са америчких универзитета могу се срести у скоро сваком кабинету на било ком континенту“ .

Играјући се изреком „у здравом телу здрав дух“, према Констрaкти „у здравом телу је узнемирен ум“, а друштво је здраво колико је појединац здрав. Међутим, у овој стварности појединац је уплашен и незаштићен. Он је, на разне начине, изложен свим информацијама које су истините и лажне, а све постављене у исту раван. Тако је појединац инструментализован у операцијама и другим разним праксама, препуштен себи, трагању за собом и својом истином.