Шапчанин Никола Јаковљевић није имао стандардан животни пут.
Рођен у Југославији, са породицом је, као дечак, живео у Немачкој, потом дошао у Србију, где је проживео најлепши део свог живота у основној и средњој школи, вратио се у Немачку, завршио гимназију и студије електротехнике на једном од најпрестижнијих европских техничких универзитета, пропутовао Европу и свет, боравио у Америци годину дана и поново се вратио у Немачку, где протеклих седам година ради за Mercesdes-Benz.
ЖИВОТ ИДЕ ДАЉЕ „У фокусу је штедња енергије. Мој утисак је да људи живе нормално, да обраћају пажњу на потрошњу, али не страхују. Ојачали смо кроз пандемију и спремни смо на нове околности. Енергетска криза се заиста осећа, све је видно поскупело. Ипак, за сада немам утисак да је лоше. Живот иде даље.“
У разговору за наш лист рекао нам је да је најважнија вера у себе, да воли живот и да се радује великим изазовима.
- Из сваког периода свог живота које делим по земљама и градовима у којима сам живео, носим позитивна сећања и дугогодишња пријатељства, волим да упознајем нове људе и верујем да човек може да оствари све што замисли. Код мене је било тако. Увек су ми се сва врата отварала, што не може бити случајно. Јака воља, постављени циљеви и посвећен рад све чине могућим. Највише сам захвалан мајци, сестри и оцу, који су ме увек подржавали. Мајка Ружица је успешни инжењер хемијске технологије у области боја и лакова (радила је на пројектима широм Европе), а сестра Наташа је, поред завршених студија германистике у Београду, кренула мајчиним стопама и студира хемијско инжењерство у Немачкој.
Никола је рођен је ‘87 године. Када је имао пет година, преселио се у Немачку, где су му родитељи радили, а њему су селидбе постале не само нормалне, него и пожељне. Никада ништа не искључује. У Шапцу је завршио основну школу и три године природног смера у Шабачкој гимназији. Заиграо је и рукомет, а данас рекреативно игра тенис, као и велики део породицe. Каже да му је шабачки период најдражи у животу.
- Било је савршено. У основној школи и Шабачкој гимназији упознао сам пријатеље за цео живот. Редовно смо у контакту и често се виђамо. Професорка нам је била Маријана Исаковић, која ми је пружила подршку када сам са 18 година поново отишао у Немачку.
ВОЛИМ ЖИВОТ У НЕМАЧКОЈ „Познајем много људи у Шапцу који су веома успешни, добро живе и не планирају да се селе у иностранство. Волим да живим овде зато што сам у центру Европе, све ми је близу, доступно, бавим се оним што волим, могу да путујем, знам језик, интегрисан сам и имам доста пријатеља из шабачког периода који живе у Немачкој и широм Европе.
Јесте било изазовно, али њега изазови покрећу. Тада је у Немачкој средњошколско образовање трајало девет година, што је уредно завршио и уписао Електротехнички факултет na Tehnoloskom Institutu u Karlsrueu (KIT). Већ је имао искуства, знао је немачки језик, радовао се да се опроба у нечем новом.
- Био сам у првој генерацији студената којима је уведен болоњски систем. Завршио сам основне и мастер студије. Као студент сам путовао, радио техничке пројекте и научна истраживања, најпре у Београду, потом у Берлину, где сам радио завршни мастер истраживачки рад. Пре завршетка студија, годину дана је провео у Њујорку и Њу Џерсију, такође на пројектном раду. Иако је одушевљен Великом јабуком и Америком, није пожелео да остане. За себе каже да је Европљанин.
- Волим Европу, скоро целу сам је пропутовао. Волим разноликост, да упознајем нова места, људе и културе, али никада не бих заувек напустио „колевку цивилизације“.
Када се 2015. вратио у Немачку, запослио се у Mercedes-Benzu, у Daimler korporaciji, која је прошле године подељена на Mercedes-Benz Automobile i Daimler Kamione. Седиште обе је у Штутгарту.
- У Benzu сам прошао многе кораке и изазове у разним областима пословања. Каријеру сам започео као развојни инжењер. Развијали смо систем за климатизацију за daimlerove аутобусe. То ми је било јако интересантно, јер је реч о иновацији. Нове технологије ме покрећу. Због тога сам и студирао инжењерство.
То је био први задатак на ком се задржао две и по године, а онда је кренуо даље. Прешао је у развој погонa за Mercedes-Benz аутомобиле, где је радио на систему за пуњење електричних аутомобила. Ту је остао две године. Одатле је прешао у одељак за електричне камионе, што је пионирски рад. У том периоду, Никола је био на позицији помоћника директора. Од прошле године, када се фирма раздвојила, определио се за Mercedes-Benz и постао пројектни лидер у развоју електронских системa који су задужени за кoмфор у аутомобилу. У каријери се кретао постепено и узлазно.
- Волим иновацијe, аутомобиле и правац у ком се развија аутомобилска технологија. Све се брзо мења. Све технологије које се развијају у аутомобилима, вештачка интелигенција, дигитализација и аутономни аутомобили, велики су изазови и иду до крајности. Сада не можемо ни да замислимо шта ће технолошки бити за пет, или десет година.
Живи у регији Штутгарт, radi у Mercedes Tehnology Centru u Sindelfingenu, где је запослено око 35 хиљада људи и где се налази технолошки центар и фабрика. Главна централа је у Штутгарту.
Често долази у Шабац, кад год може. Овде му живe родбина и пријатељи. Воли, као и сви Шапчани, да прошета градом, јер увек сретне некога кога познаје.
- У Шапцу ми време протиче доста спорије него овде. Овде ми је живот баш у брзини, радим, путујем, од прошле године сам срећно ожењен Шапчанком Вањом. Заједно смо дванаест година. Вања сe бави ИТ технологијама и развојем софтвера у Штутгарту.
На питање да ли ће се вратити у Шабац одговара да не зна, али да никада не планира далеко унапред.
- Код мене ништа није искључено. Волим да живим у Немачкој, радујем се сваком дану, волим људе и посао који радим.
С обзиром да воли да учи и да се усавршава, идеја му је да се опроба у приватном бизнису. То је жеља још из студентских дана. За сада је човек из корпорације, што га инспирише и у чему ужива.
- Увек ме је водило позитивно, али не слепо позитивно размишљање, такав однос према животу. И овај разговор ми је био интересантан, јер први пут причам о себи на овај начин. Заинтересован сам за разне ствари.
Звучи једноставно. Када имамо позитиван однос према животу, онда и живот има позитиван однос према нама. Ако му се радујемо, радује нам се.
