Године доминације и шампионски пехар

Мачва је неколико пута пропуштала прилику да се пласира у Прву лигу, када је напокон успела, морала је да одустане, поновила је тај успеш пест година касније, но такмичења није било. Ипак, с почетком новог века напокон је стигла и Прва савезна лига. У сезони 2000/01. почело је поразом у Новом Саду од Војводине 10:6, уз много замерки на суђење. Прва победа је уследила неколико кола касније, у петој рунди, тријумфом над Радничким из Крагујевца 12:4.

МАЈ 2007. донео је титулу

Више од 1.000 гледалаца је посматрало дуел две екипе са зачеља у том тренутку, у хладној хали „Зорка“. Почело је победом Радосављевића над Шаћировићем, потом је Шарић бољи Ристића, Ивановић Бурунга сигуран, а убрзо и Срнић, те је Мачва одмах стекла вођство од 8:0. Перућ није имао шансе у мечу где се борио против Марковића, но прву попбеду је обезбедио Влада Матић. У великом стилу, нокаутом донео је кључне бодове. До краја Мијаиловић је победио Илића, док је у последњем мечу поражен Машић, но коначан исход био је убедљивих 12:4.

Срнић бољи од олимпијца
Боје Војводине бранио је у сезони 2000/01 бранио је Геард Ајетовић, учесник Игара у Сиднеју и један од наших, у том тренутку, најцењенијих боксера. У првом колу он је био ривал Драгану Срнићу из Мачве. Очекивало су сви лаган посао за олимпијца, а уместо тога Срнић га је оборио у првој рунди, био бољи у преосталом делу меча, но судије су, из њима знаних разлога, пресудили да победу односи домаћи такмичар и то за један поен.

Неколико наредних година екипних успеха није било, али јесте појединачних где је клуб достигао нови ниво. Већ 2001. шампиони СРЈ постали су: Бранко Радосављевић и Зоран Митровић код сениора, односно Љубомир Марјановић и Мирослав Шарић међу јуниорима. Митровић брани титулу наредне године, осваја је и сениор Александар Васић, као и младе снаге: Бранимир Станковић, Бранислав Јовичић, Владимир Јовичић и Владимир Станковић. У години шестодеценијског јубилеја Мачве, Зоран Митровић, у том тренутку један од најбољих боскера СЦГ освојио је прву златну рукавицу за шабачки бокс. Касније је још два пута поновио тај успех.

У сезони 2000/01. почело је поразом у Новом Саду од Војводине 10:6, уз много замерки на суђење. Прва победа је уследила неколико кола касније, у петој рунди, тријумфом над Радничким из Крагујевца 12:4

На првом Првенству новостворене државне заједнице Србије и Црне Горе титулама су се истакли кадети: Бане Јовичић, Драгослав Илић и Милорад Митровић, односно пионири: Бане Станковић и Владимир Јанковић. Аца Васић и Зоран Митровић су поново шампиони 2004, као и Бане Станковић, Бане Митровић, Дарко Дудић и Милорад Митровић. Васић, Митровић, Станковић на трону остају 2005. године, као и Драгослав Илић. У истој години Јовичић осваја војвођанску златну рукавицу.

Зоран Митровић:
Освајач две златне рукавице, Фото: Приватна архива

У сезони 2006/07. било је време да Мачва покаже и екипни квалитет, јер је појединачно већ била у врху српског бокса. Ово је и прва сезона од осмаостаљења Србије. Боксерски савез је чинио много грешака у организацији шампионата, а неретко су чињене неправде у рингу. Много перипетија догодило се и у овој сезони, но Мачва и Лозница су се рано издвојиле и одлучивале о титули. Најважнији меч догодио се на Ђурђевдан, 6. маја 2007.

Боксери на великој сцени
У првој деценији овог века шабачки бокс је представљен и кроз наступе на великим такмичењима. Зоран Митровић је у периоду доминације у Србији и региону добио позив да наступи и у репрезентацији СЦГ на Медитеранским играма у Алемрији 2005. године. У категорији до 69 кг елиминисао га је Булунт Улусој, турски боксер, европски шпамион и каснији освајач Медитеранских игара.
Већ у првој години новог века Љубомир Марјановић је освојио сребрну медаљу на Европском кадетском првенству у Сарајеву. Бранислав Бане Јовичић је бранио боје Србије на Светском јуниорском првенству у Мароку 2006. године (категорија до 64 кг). Савладао га је Мађар Балаш Бачкаи који је касније освојио титулу светског шампиона, а истог лета и Бане Станковић (до 50 кг) је носио репрезентативни дрес на Европском кадетском првенству у Тирани. Бане је поражен од Азера Илкина Абајева, каснијег вицешампиона.

Дворана „Зорке“ испуњена до последњег места. Победник постаје и шампион. Рапкић и Јањић нокаутом, однсоно прекидом доносе прве бодове. Бане Јовичић одлично парира чувеном Пиперском, но ипак је поражен. Митровић бољи од Ковачевића након прекида. Чуровић и Радић против Јањића и Јанковића враћају егал, 6:6. Цветковић побеђује Пауновића, резултат је 8:6, те је Басраку потребан бар реми за победу. Меч против Милисава Симића је испуњен ишчекивањем. Ипак тешкаш Мачве је бољи, побеђује, а историја је исписана кроз громогласан поклич пуних трибина. Наредног викенда је пехар потврђен у Панчеву. Први првак Србије у боксу је БК Мачва Шабац.