Сусрет са другачијом културом

Десеторо ученика и два професора Средње пољопривредне школе из Шапца недавно се вратило са седмодневне размене ученика из Француске. Да буду гости образовне установе у којој се школују будући радници у области пољопривреде у граду Ла Рошел (област Нанта), изабрани су на основу успеха и мотивационог писма. Прилику да учествују у том избору имали су ученици треће и четврте године образовних профила: ветеринарски техничар, пољопривредни техничар и техничар хортикултуре.

Одлазак шабачких ђака у иностранство и долазак њихових европских вршњака у Шабац, у Пољоприведној школи је вишегодишња пракса, док сарадња са француском школом траје једну децеценију преко Ерасмус пројекта.

Искуства са пута, са нама су поделили матуранткиња Анђела Грковић и ученици треће године Огњен Секулић и Алекса Маринковић.

Мотивација
На питање шта их је мотивисало да се упусте у ову авантуру, наши саговорници су дали готово идентичне одговоре, односно, сво троје су се сложили да је ово била јединствена прилика да на лицу места упознају културу, традицију и начин живота једне другачије земље. Такође, сложили су се и са тиме да су се са пута вратили оствареног циља, јер су имали прилику да доста тога виде и науче. Да упију и разумеју различитости.

Били и видели
Огњен: Смештени смо били у хотелу у центру Ла Рошела. Обишли смо Нант, бројне приватне фарме, од којих ми је најјачи утисак оставила она где је све роботизовано: од муже до четкања крава. Видели смо Атлантски океан и „потапајуће острво“, односно полуострво на које може да се дође и копненим путем, али тај пут у међувремену нестане, па је повратак могућ једино преко моста.

Анђела Грковић, Фото: Анђела Грковић и званични ФБ профил СПШ Шабац

Анђела: Обишли смо округ у ком смо били смештени. Архитектура и природа су прелепе. Што се људи тиче ми смо два различита света. На многе ствари не гледамо исто. Тамо су пољопривредници цењенији, имају већу ширину. На пример, директор школе домаћина није знао енглески, док је већина пољопривредника на фармама које смо посетили, без проблема, са нама причала на енглеском језику.

Дружење
Aлекса: Са Французима смо се мало дружили. За разлику од нас нису дружељубив народ. Што се излазака тиче, и то је другачије него код нас. Немају клубове, а град је увече пуст. Били смо у неком пабу где смо уместо столова имали бурад, за њих је то било нормално, али нама мало чудно. Зато смо искористили прилику да се ми у нашој групи међусобно боље упознамо, па смо увече излазили у град, а онда дружење настављали у хотелу.

Алекса Маринковић, Фото: Анђела Грковић и званични ФБ профил СПШ Шабац

Огњен: Њихови ученици нису били дружељубиви, али морам да похвалим професоре. Они су се стварно трудили око нас, али поново, општи утисак је да нема нигде гостопримства као у Србији. Занимљиво је и да су нам на улици углавном прилазили странци када чују непознат језик да питају одакле смо, али не и Французи.

Најјачи утисак
Анђела: Океан. Пешачили смо ка њему, а он је постајао све већи и већи, јер је истовремнео он прилазио к нама. Била је јака плима и невероватан доживљај. Сама естетика тог градића на Атлантском океану ме одушевила. Имала сам утисак да сам у Шпанији. У односу на то, Нант ми је деловао као уобичајен, модеран, европски град.

Огњен Секулић, Фото: Анђела Грковић и званични ФБ профил СПШ Шабац

Огњен: Одушевио ме велики градски парк у Нанту, који је уствари ботаничка башта. Улаз је бесплатан, а животињице слободно шетају. Идеално место да човек дође и мало ужива.
Алекса: Најјачи утисак ми је то колико каснимо за Европом. Неке ствари никада нисмо видели код нас. Све је роботизовано и модернизовано. Следећи је чистоћа града. Нема папирића и опушака на улици. То је прелепо, а морам признати да смо се и ми баш трудили да и после нас тако остане.

Боље да се није десило
Алекса: Огњен се заглавио у лифту. Док смо га извукли правили смо буку, а онда се мало опустили у соби и пустили музику. Други гост се жалио. Испао је проблем. Ујутро смо купили чоколаду и извинили се, па је ствар легла.

Огњен: То што сам се заглавио у лифту.

Њихови ученици нису били дружељубиви, али морам да похвалим професоре. Они су се стварно трудили око нас, али поново, општи утисак је да нема нигде гостопримства као у Србији

Зашто би препоручили другима слично путовање, а зашто не?
Анђела: На оваквим путовањима имате прилику да упознате другу културу, имате могућност да схватите да смо различити и да је то апсолутно у реду. Због тога је свако овакво путовање вредно. Са друге стране, ми смо доста гостољубивији од њих, лакше прилазимо да комуницирамо, нисмо ксенофобични, волимо да упознајемо друге, а они не.

Огњен: Због дружења велико да. Ако не са самим домаћинима, онда је ово била јединствена прилика да се упознамо боље између себе. Алекса и ја идемо три године у исти разред, али за ових седам дана смо се боље упознали него за те три године.
Зашто не? Дефинитивно због хране. У Француску никако не идите ако сте јешни.

Алекса: Треба видети и упознати друге културе. Нант је један од најлепших градова у којем сам био. Треба видети како људи у иностранству живе и оно што је добро донети код нас. За храну се слажем са Огњеном. Није ми се свидела. Не воле месо, све је на поврћу, нема пуно зачина.

Најјачи утисак ми је то колико каснимо за Европом. Неке ствари никада нисмо видели код нас. Све је роботизовано и модернизовано

И за крај, шта вам је значило ово путовање?
Алекса: Значило ми је доста. Седам дана сам покушао да закључим да ли бих могао живети тамо и закључио сам да могу.

Огњен: Могао бих и ја тамо живети, без обзира на храну, али ми је јако фалила наша земља.

Анђела: За мене је ово било предивно искуство за цео живот. Баш ми је значајно. Од самог лета авионом, преко излета до Океана. Било ми је савршено.