Крај или нови почетак?

Стављањем тачке на формално образовање означава се крај једне епохе, али то никако није последња станица у образовању појединца. Неформално образовање и практично искуство које млади добијају при запослењу или похађању различитих курсева, истраживању на интернету и учењу од ментора кључно је за стицање практичних вештина и знања које нису могли добити у учионицама. С тим у вези, нова искуства и упознавање различитих људи и бранши доприносе у ширењу видика и бољем разумевању својих страсти и интересовања у пословима.

Није се свако родио са унапред предодређеном жељом да постане доктор или учитељица, многима је потребно време да разлуче шта их занима и чему би посветили цео живот. Одустајање од факултета доноси дозу зрелости и преузимање сопствене одговорности за поступке који означавају почетак самосталности. Ово је од изузетне важности јер се млади убрзо потом суочавају са осудом околине. Велико разочарање због наметнутих туђих очекивања и додатни притисак поводом тога сваком тешко пада. Када се на све то дода чињеница да су оставили нешто недовршено, велике су шансе да то може бити отежавајућа околност при тражењу послова и стицања каријерних могућности који захтевају диплому. Али...

Свако има другачију причу и постоје особе које се изборе за своје снове, упркос свим препрекама

Сведоци смо времена у којем су многе дипломе купљене, одређене нису довољно добре јер се вреднују колико и средњошколска диплома и поједине се стичу само да би се задовољиле неиспуњене жеље родитеља. Да ли је тај папир у који су уткане непроспаване ноћи током којих се учило, сузе, радост и потискивање сопствених жеља зарад стицања дипломе, толико важан? Сасвим сигурно да јесте, али не свима.

Свако ко се осмели да се посвети неформалном образовању, препуштен себи, сусреће се са мноштвом изазова. Нови почетак означава и нову енергију која је спремна да препозна и прихвати вредне лекције. Самодисциплина на том путу је некада изнад покушаја друштва да калупи младе и неизбрушене и задржава их у оквирима који одговарају друштву, не појединцима. Зато треба подједнако пружити шансу за доказивањем и једнима и другима. Образовање не игра никакву улогу уколико није допринело ширењу видика и поштовању свачијег рада и труда.

Уверила сам се у то да се снови остварују не само када верујеш него и када вредно радиш да их сам оствариш. Ту се није завршио мој пут учења али сам срећна што имам диплому у рукама као доказ знања, одговорности, одрицања и истрајности која је понајвише обележила тај период
мог школовања

Ипак, свако има другачију причу и постоје особе које се изборе за своје снове, упркос свим препрекама. Сања је уписала Природно – математички факултет јер је одувек била посебно заинтересована за биологију. Предуслов да започне даље школовање је био да упадне на буџет што је и успела. Након тога је само низала успехе и постизала резултате на које је била поносна. Она каже да јој није било нимало тешко да буде посвећена јер ју је занимао сваки сегмент науке о којој је учила. „Када нешто волиш, заиста немаш проблем да си целим бићем присутан. Предавања, вежбе, учење код куће, у библиотеци, некада јесте било напорно, али обележило је део мог живота на леп начин и увек се радо мислима вратим у тај период.“

Борба за своје место под сунцем не јењава ни након завршетка студија. „Уверила сам се у то да се снови остварују не само када верујеш него и када вредно радиш да их сам оствариш. Ту се није завршио мој пут учења али сам срећна што имам диплому у рукама као доказ знања, одговорности, одрицања и истрајности која је понајвише обележила тај период мог школовања.“

Поштовање напора младих да пронађу свој пут ка личном и професионалном успеху мора бити присутно без обзира на то да ли се до њега стиже кроз формално или неформално образовање. На крају дана, човек се учи док је жив па тако никада не би требало да престаје да буде жедан новог знања.