РАЗГОВОР СА ДИРЕКТОРКОМ ШКОЛЕ ПРИМЕЊЕНИХ УМЕТНОСТИ, НЕВЕНКОМ ЂОКИЋ, ПОВОДОМ 30 ГОДИНА ПОСТОЈАЊА
Године стваралаштва и љубави
Потрудићемо се да језиком сценско-визуелне уметности и културе отворимо врата тог духовног, невидљивог света, врата љубави и да обележавање јубилеја буде повод за један пријатан и лековит сусрет- истакла је за „Глас Младих“, директорка Школе примењених уметности
Тридесет година рада Школе примењених уметности биће обележен Годишњом изложбом у Народном музеју у Шапцу 15. и 16. јуна у Шабачком позоришту свечаном академијом. По речима директорке Школе примењених уметности, Невенке Ђокић, назив изложбе, као и представе је Свет(л)ост љубави, јер је 30 година неизмерне љубави и стваралачког ентузијазма, посвећености, заједништва и креативности уткано рад Школе примењених уметности.
На свечаној академији, након обраћања представника Града и представника Министарства просвете, премијерно ће бити приказан филм о школи, аутора Михаила Симовића, рађен у продукцији школе, а потом и сценско-музички комад Свет(л)ост љубави, који припремају ученици и наставници.
Прича о оснивању Почетком 1993. године Педагошка академија ,,Душан Јерковић” налазила се у процесу трансформације, односно, постојећа школа се гасила, отварајући могућност за оснивање нове. Група наставника тадашње академије, на челу са Снежаном Станојевић (прва директорка Школе за уметничке занате) учествовала је у подношењу иницијативе Педагошке академије за оснивање нове средње, уметничко-занатске школе, чији би се ученици школовали у оквиру подручја рада – Култура, уметност и јавно информисање, упућена је Извршном одбору Скупштине општине Шабац и Министарству просвете, који су препознали потребу подизања свести младих генерација о значају очувања и обнове вештина традиционалних и уметничких заната и подржали оснивање такве једне школе управо у Шапцу. Тако је у времену великих друштвених преокрета и политичких ломова 1993. године у Шапцу основана Школа за уметничке занате која је тада представљала збир неколико малих креативних радионица. Многи градови у Србији су желели овакву школу, али ју је Шабац први добио. Тих година прављени су и први кораци, са пуно ентузијазма писани наставни планови и програми, понекад се радило и у неадекватним условима, било је време кризе, али радило се са пуно љубави и посвећености. Прва генерација ученика, њих 40, уписана је у два одељења на пет образовних профила: Конзерватор културних добара, Стилски кројач, Јувелир уметничких предмета, Ливац уметничких предмета и Гравер уметничких предмета. Касније, увођењем нових образовних профила: Фирмописац калиграф, Пластичар уметничких предмета, Дрворезбар, Клесар и Грнчар, уписивано је и више ученика, усвајани су наставни планови, програми и нормативи школског простора и опреме, а 1996. године стиже и званична верификација Школе за уметничке занате.
Назив уметнички занати су, у почетку дух школе упућивали ка извесном облику традиционализма, али данас када традиција представља основ за иновацију, уметнички занати су препознати у оном креативнијем смислу речи, што практично значи – не као механичко преузимање готових пластичких решења и репертоара форми, које су изгубиле своју временску актуелност, него као једно суптилније трагање за оним што из традиције може да буде инспиративно
У наредним годинама активности су биле усмерене на опремање школе наставним средствима. Посебан сегмент који је почео плански да се развија (у том периоду директор школе је Драган Лазаревић) била је едукација наставног кадра и омогућавање запосленима да се стручно усавршавају. Град Шабац је улагао знатна средства за реконструкцију школске зграде и окружења. Школа данас има уређено и естетски уобличено школско двориште, фискултурну салу, школску галерију, библиотеку, информатичке кабинете, учионице, атељее и кабинете за практичну наставу и, са својим четворогодишњим образовним профилима, постала је права мала радионица духа која привлачи пажњу надарених за уметност. Назив уметнички занати су, у почетку дух школе упућивали ка извесном облику традиционализма, али данас када традиција представља основ за иновацију, уметнички занати су препознати у оном креативнијем смислу речи, што практично значи – не као механичко преузимање готових пластичких решења и репертоара форми, које су изгубиле своју временску актуелност, него као једно суптилније трагање за оним што из традиције може да буде инспиративно. Из ових разлога 2012. године Школа за уметничке занате мења назив у Школа примењених уметности, а уведен је и нови образовни профил Аранжер. Град Шабац и Министарство просвете настављају да пружају подршку раду школе, а школа је у спољашњем вредновању квалитета рада, од стране Министарства просвете оцењена највишом оценом, чиме се уврстила у ред најуспешнијих школа у Србији и на то смо веома поносни. Наравно, ниједан успех није случајан, сваки успех, свако признање, подразумева вишегодишњи уложени труд, посвећеност наставног кадра педагошком раду и сарадњу на свим нивоима.
-Наша школа је по броју освојених награда на републичким и међународним конкурсима водећа ликовна школа у Србији и наши ученици јесу талентовани и даровани посебном врстом смисла, посебном, јер је у темељу тог дара управо љубав. Потрудићемо се да језиком сценско-визуелне уметности и културе отворимо врата тог духовног, невидљивог света, врата љубави и да обележавање јубилеја буде повод за један пријатан и лековит сусрет- истакла је за „Глас Младих“, директорка Школе примењених уметности.
Невенка Ђокић, директорка Школе примењених уметности
Који су главни актери – учесници програма? -Учесници представе су наши ученици и наставници, као и деца наших колега, која су некако одрастала и стасавала заједно са нама. Стручни ментор у драматизацији текста је Анђелка Лазић, доктор лингвистичких наука, која је такође радила у нашој школи. Захвалност за велику подршку дугујемо и Шабачком позоришту, које као установа културе на прави начин препознаје и вреднује рад школе и са којим увек радо сарађујемо. У представи ће учествовати и чланови црквеног хора. Једном речју, све нас је окупила љубав и посвећеност а, посебно ако имамо у виду тешке дане и трагичне догађаје из блиске прошлости, треба сви некако више да ценимо љубав, славећи је.
Током 30 година из уметничке школе изашао је велики број успешних људи, испричaјте нам нешто о њима. -Данас је Школа примењених уметности установа по којој се Шабац, у уметничким круговима у Србији, а и шире, и те како препознаје. Она је значајан ресурс из којег су потекли и многи аутори новије уметничке сцене. Читава плејада младих сликара, вајара, модних дизајнера, графичких и веб-дизајнера и других који су потекли из наше школе, данас чини нову уметничку сцену града, а њихово присуство на домаћој и интернационалној уметничкој сцени више је него довољна потврда и награда за наш труд и рад. Али, образовање у нашој школи, осим наставка школовања на високошколским институцијама примењених и ликовних уметности, даје и могућност за развијање у другим областима, па су тако из наше школе потекли и врсни глумци, новинари, архитекте, историчари уметности и други, који се данас радо сећају своје средње школе, јер им је омогућила да на прави начин препознају своје склоности. Многи од њих су се, након завршених академија и факултета вратили у школу као наставници и драге колеге. Ученици који не наставе школовање обично остају у сфери изабраног занимања и кроз предузетништво, отварањем својих дизајнерских студија или уметничко-занатских радњи успешно материјализују знања и вештине стечене у нашој школи.
Некад и сад: Кабинет дрворезбара 2002. и кабинет фирмописаца 2023.
Како видите даљи развој Школе примењених уметности? -Последњих година активности школе усмерене су на опремање учионица и кабинета, на подизање квалитета и осавремењавање наставе, пре свега у области информационих технологија, на координацију рада већа, актива и тимова, на активности у области подршке инклузији и на стручна усавршавања наставника. У школи се данас, осим традиционалних техника у оквиру појединих уметничких заната, ученици баве и савременим ликовним изразом, кроз графички дизајн, дизајн простора, фотографију и добитници су бројних награда на такмичењима и конкурсима. Школа примењених уметности је данас међу најуспешнијим уметничким школама у Србији, а наставници Наташа Јовановић, Младен Пантелић и Михаило Симовић у више наврата су проглашавани за најуспешније педагоге у Србији. Школа ће наставити међународну сарадњу са уметничким школама из региона, наши ученици ће учествовати у програмима међународне размене ученика, јер то су вредности које се у нашој школи промовишу – развијање толеранције, сарадње и партнерства, интеркултуралног учења, отвореност за ново и за све што може допринети да уметност и култура, као мера наше људскости, допру до сваког срца.
Једна од годишњих изложби у народном музеју у Шапцу
У томе годинама имамо и подршку важних установа културе у којима је школа имала запажену излагачку делатност: Народног музеја Шабац, Библиотеке шабачке, Културног центра Шабац, Музеја града Новог Сада, Педагошког музеја и Музеја Вука и Доситеја у Београду, Студентског културног центра у Београду и са свима њима настављамо сарадњу.
Школа активно учествује у свим културним и туристичким манифестацијама које организује град Шабац, сарађује са предшколском установом, основним и средњим школама. Школа сарађује са Епархијом шабачком, обнавља наше цркве, а вредна пажње је и ликовна колонија у манастиру Соко-град, која укључује све уметничке школе из Србије.
Даница Кузмановић, једна од врсних ученица
Данас је Школа примењених уметности установа по којој се Шабац, у уметничким круговима у Србији, а и шире, и те како препознаје
У даљем развоју школе, неопходно је пратити глобалне токове у образовању и уметности, образовне профиле и наставне планове прилагођавати потребама тржишта рада, односно прилагођавати знања и вештине, са посебним акцентом на вредносни систем и васпитни аспект образовања. Захваљујемо бројним појединцима, организацијама и институцијама који су препознали значај постојања једне овакве школе и у протеклих 30 година пружали несебичну подршку. Сетимо се и наших пензионера, као и оних који нису више са нама, а били су део нашег колектива, јер су нам помогли да будемо оно што данас јесмо. У нади да ћемо остварити постављене циљеве, упућујем честитку свим ученицима, садашњим и бившим члановима колектива, уз обећање да ћемо наставити да радимо најбоље што знамо, јер смо у обавези да стварамо најбоље услове за квалитетан образовно-васпитни рад, негујући и подстичући стваралачки и креативни потенцијал наших ученика.
