Трулеж корена јагоде – Phytophora fragariae
Појава, распрострањеност и штетност
Ово је веома озбиљно оболење у областима са свежијом климом, и пролећима са већом количином влаге. Ово оболење може да доведе до угинућа биљке. Штете су велике и кроз неколико година доводе до изумирања биљака на парцели као и загађења парцеле патогеном
Ова болест је регистрована још далеке 1937. у Шкотској.
Код нас први пут 2002. у Западној Србији. Болест се појављује у свим регионима наше земље где се гаји јагода, малина и купина. Ово је веома озбиљно оболење у областима са свежијом климом, и пролећима са већом количином влаге. Ово оболење може да доведе до угинућа биљке. Штете су велике и кроз неколико година доводе до изумирања биљака на парцели као и загађења парцеле патогеном.
СИМПТОМИ
Овај патоген напада јагоду, малину и купину, и напада само корен поменутих биљака. Нападнути корен се слабија развија, и добија мрку боју, а касније одумире.
Основни симптом је сушење биљака. Он се најпре манифестује слабим растом и развојем младих изданака. Такође се дешава да се цела биљка нагло осуши.
Симптоми су нарочито видљиви у ниским и влажним деловима засада, а подразумевају озбиљно труљење корена које претходи увенућу и угинућу биљке са повећањем дневних температура ваздуха. Главни корен убрзано почиње да трули од врха ка бокору, при чему се бочни коренови распадају, док главни корен поприма изглед “rat tail” (реп пацова). Посебно је карактеристично губљење биљне боје средишње корене жиле које прелази и на бокор када се земљиште охлади.
Овај патоген механички затвара спроводне судове корена па биљка из тог разлога угињава.
Поменути симптоми се појављују тачкасто по парцели. Током година се шире и спајају у веће површине.
ЦИКЛУС РАЗВОЈА
Ова гљива се одржава у земљишту. Преноси се зараженим садним материјалом на нове парцеле. На парцели се преноси водом тј. веома висока влажност земљишта пружа одговарајуће услове за ширење ове гљиве.
МЕРЕ ЗАШТИТЕ
1)Превентивне мере
Треба користити здрав садни материјал
Гајење отпорних сорти јагодастог воћа
Изабрати оцедне и не заражене парцеле
Обрадом и дренажом омогућити да се сувишна вода одведе са парцеле односно прављењем банкова приликом узгоја јагоде
Одстрањивање заражених биљака и њихово изношење из засада.
2)Хемијске мере
Од хемијских средстава који могу помоћи у контролисању ове болест спадају препарати на бази: металиксила, фосетил алуминијума , специјална ђубрива која садрже фосфите, препарати који у себи садрже гливицу Trichoderma spp.
НАПОМЕНА
Борба против ове гљивице се не заснива само на једној мери. Она је континуирана и комплексна.
Код нас први пут 2002. у Западној Србији. Болест се појављује у свим регионима наше земље где се гаји јагода, малина и купина. Ово је веома озбиљно оболење у областима са свежијом климом, и пролећима са већом количином влаге. Ово оболење може да доведе до угинућа биљке. Штете су велике и кроз неколико година доводе до изумирања биљака на парцели као и загађења парцеле патогеном.
СИМПТОМИ
Овај патоген напада јагоду, малину и купину, и напада само корен поменутих биљака. Нападнути корен се слабија развија, и добија мрку боју, а касније одумире.
Основни симптом је сушење биљака. Он се најпре манифестује слабим растом и развојем младих изданака. Такође се дешава да се цела биљка нагло осуши.
Борба против ове гљивице се не заснива само на једној мери. Она је континуирана и комплексна
Симптоми су нарочито видљиви у ниским и влажним деловима засада, а подразумевају озбиљно труљење корена које претходи увенућу и угинућу биљке са повећањем дневних температура ваздуха. Главни корен убрзано почиње да трули од врха ка бокору, при чему се бочни коренови распадају, док главни корен поприма изглед “rat tail” (реп пацова). Посебно је карактеристично губљење биљне боје средишње корене жиле које прелази и на бокор када се земљиште охлади.
Овај патоген механички затвара спроводне судове корена па биљка из тог разлога угињава.
Поменути симптоми се појављују тачкасто по парцели. Током година се шире и спајају у веће површине.
ЦИКЛУС РАЗВОЈА
Ова гљива се одржава у земљишту. Преноси се зараженим садним материјалом на нове парцеле. На парцели се преноси водом тј. веома висока влажност земљишта пружа одговарајуће услове за ширење ове гљиве.
Симптоми су нарочито видљиви у ниским и влажним деловима засада, а подразумевају озбиљно труљење корена које претходи увенућу и угинућу биљке са повећањем дневних температура ваздуха
МЕРЕ ЗАШТИТЕ
1)Превентивне мере
Треба користити здрав садни материјал
Гајење отпорних сорти јагодастог воћа
Изабрати оцедне и не заражене парцеле
Обрадом и дренажом омогућити да се сувишна вода одведе са парцеле односно прављењем банкова приликом узгоја јагоде
Одстрањивање заражених биљака и њихово изношење из засада.
2)Хемијске мере
Од хемијских средстава који могу помоћи у контролисању ове болест спадају препарати на бази: металиксила, фосетил алуминијума , специјална ђубрива која садрже фосфите, препарати који у себи садрже гливицу Trichoderma spp.
НАПОМЕНА
Борба против ове гљивице се не заснива само на једној мери. Она је континуирана и комплексна.
ПССС ШАБАЦ Славица Максимовић
Најновији број
25. април 2024.
