Петорица момака из Лакташа код Бања Луке кренули су на ходочашће дуго 460 километара како би помогли свом пријатељу Александру Милинковићу који је након повреде на базену оста потпуно непокретан. Путовање до манастира Тумане почели су 18. априла, а план је да тамо стигну 29. Дневно прелазе око 40 километара, а једину једнодневну паузу направили су у понедељак у Шапцу.
Срђан Станковић, Владимир Јованић, Драган Савић, Срђан Гајић и Горан Василић прошле године са истим циљем пешачили су до Острога. Током пута носе број жиро рачуна на који људи могу да уплате помоћ за њиховог друга Ацу, а неретко им пролазници донације дају и на руке.
-Прошлогодишња акција је била заиста успешна. Одазвали су се људи са свих страна света. По повратку смо Аци обећали да ћемо све поновити и обећање смо испунили. Прешли смо око 240 километара до сада и негде смо на пола пута. Одмарамо и санирамо повреде и жуљеве. Чини нам се да ће ово путовање бити још успешније. Доста људи већ и зна због чега ходамо и многи стају нуде нам храну, освежење, преноћиште, као и новац, прича Гордан Василић.
Путовање до манастира Тумане почели су 18. априла, а план је да тамо стигну 29. Дневно прелазе око 40 километара, а једину једнодневну паузу направили су у понедељак у Шапцу
Александар Милинковић је остао непокретан након скока у базен. Првих осам месеци није могао самостално ни да дише. Након дуготрајних терапија може да помера руке, али не и шаке. Рехабилитација у Новом Саду даје резултате, али један дан кошта око 100 евра, а само један Ацин родитељ ради.
Фото: Приватна архива
Пут је за 40ак километара дужи него прошле године, али пријатељи планирају да га пређу за исто време, 12 дана. Дневно пешаче око 12 сати.
-Први дан нас је пратила киша. После кише је дошло сунце. Ноге отичу, због врућине се јављају осипи. Други проблем је саобраћај и возачи који поред колоне не смањују брзину, него и додају гас, тако да нам је поред физичке спремности потребна и стална концентрација, каже Гордан.
Фото: Приватна архива
