Инфо

20. јул 2023.20. јул 2023.
Загреб шампион Европе (фото: РК Загреб сајт)

Загреб шампион Европе (фото: РК Загреб сајт)

РУКОМЕТ: РЕГИОН

Три шампиона Европе

Највећи успеси тимова из Хрватске, Словеније и Македоније. Загреб неприкосновен са 32 узастопне титуле. Великани пре 30 година друголигаши. Највише различитих шампиона у Босни и Херцеговини. Три тима на врху Европе
Последњу сезону највишег ранга рукомета бивше Југославије, која је окупљала тимове из свих република, освојио је Загреб. У полуфиналу плеј офа су елиминисали Металопластику. У Загребу, у изједначеном мечу, домаћин славио, у хали „Зорка“, пред око 2.000 људи 5. јуна 1991. ривал победио и изборио финале. За Загреб су играли, између осталих: Пуц, Чавар, Томљановић, Гудељ, Обрван... за Металопластику: Матић, Јовановић, Спасојевић, Банфро, Сушић, Милошевић, Митровић, Новаковић, Ђорђић, Радосављевић. Загреб је овом титулом започео низ који траје још увек. Освојио је 32 националне титуле у низу. Шампион је у свакој сезони Хрватске од 1992. до данас. Уз то је два пута био и шампион Европе.

Непикосновено у Словенији је Цеље. Освојили су 27 титула у 32 сезоне, Горење Велење је три пута било најбоље, Пруле и Копер по једном. У поменутој сезони 90/91. рукометаши Цеља су освојили титулу у Другој савезној лиги група Запад. Трећу позицију је освојило Велење, а ниједан словеначки клуб није играо у највишем рангу последње сезоне СФРЈ. Цеље је свакако врхунац доживело 2004. освајањем титуле шампиона Европе.

Још једна бивша република, Северна Македонија, дала је најбољи тим Европе, скопски Вардар се два пута пењао на врх, 2017. и 2019. године. Црвено-црни су најтрофејнији клуб јужног суседа, освојили су 13 титула, но прву тек 1999. Најбољи тим Македоније у бившој држави био је Пелистер који је шест пута био шампион СМ, колико и скопски Металург, а по једном најбољи Борец Велес и Преспа Ресен. Битољ је био једни македонски прволигашки рукометни град 1991. Вардар је само две сезоне био у елити Југославије, седамдесетих година, касније је углавном друголигаш.

Где су данас?
Посматрајући учеснике Прве лиге 1990/91. прволигаши својих држава данас су: Пролетер, Ц. Звезда, Металопластика, Југовић, Загреб, Пелистер, Борац Бања Луга, Слога Добој, Замет Ријека, Умаг, Ловћен и Будућност. Црвенка, Медвешчак и Врбас су у другим ранговима својих држава, док нишки Железничар више не постоји.


Новосађани су са десет титулуа у низу, од 2013. до 2023. (сезоне 19/20 није завршена) преузели апсолутни примат са 11 шампионских пехара у Србији, 2005. су били шампиони СЦГ. Партизан има девет титула СРЈ и Србије, Ц. Звезда седам, Колубара и Пролетер су по једном били најбољи. Партизан је 1991. године изборио пласман из Друге у Прву лигу, док је Војводина играла у Другој лиги.

Ловћен је испратио СФРЈ као прволигаш, два пута је био најбољи у СР Југославији, 2000. и 2001, а најтрофејнији је и у Црној Гори од њене независности са десет титула. Црногорци су у 17 година имали шест шампиона: Будућност (још један прволигаш из доба СФРЈ) и Будва су по два пута били најбољи, Партизан Тиват, Беране и Мојковац по једном.

Од 2002. године постоји заједничка лига БиХ и за две деценије дала је седам шампиона. Извиђач Љубушки је најуспешнији са десет титула. У тренутку нестанка СФРЈ Извиђач је био члан трећег ранга, јединствене лиге СР БиХ. Борац Бања Лука и Слога Добој су представљали Босну у Провј лиги 1991. а у новој држави су освојили пет тиутла. Борац четири, Слога једну. Уз њих шампиони: Босна Сарајево (7), Босна Високо (1), Борац Травник (1), Грачаница (1). Сарајлије су освојиле један Куп СФРЈ, али су у финишу државе били далеко од високог ранга. Босна Високо је члан Друге лиге Југ.
Д. Б.

Најновији број

25. април 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa