Како побољшати квалитет пољопривредног земљишта

Како би се парцела што боље припремила за јесењу и пролећну сетву, треба приступити озбиљној и адекватној обради земљишта. Јесења обрада земљишта подразумева заоравање жетвених остатака насталих жетвом стрнина или скидањем кукуруза. То је дубока обрада земљишта која подразумева превртање горњег слоја оранице.

Редовна обрада се може поделити на: основно обрађивање земљишта и допунско обрађивање. Задатак основне обраде је да захвати оранични слој до одређене дубине, до дубине на којој се развија главна маса кореновог система, у складу са захтевима усева (дубока обрада и ђубрење). Допунска обрада подразумева припрему површинског слоја оранице, која допуњује основну обраду.

Да би се постигла што квалитетнија обрада, јесење орање треба извршити што раније у јесен док још има влаге и док је време још топло. Да би наредна култура која се заснива имала довољно хранљивих материја за постизање доброг квалитета и високог приноса, потребно је извршити агрохемијску анализу земљишта одмах по скидању усева, а пре орања. Овом мером се може видети колико хранива има у земљишту после скидања културе на тој парцели. То је потребно да би се испланирало колико треба унети органског, а колико минералног ђубрива за заснивање наредне културе која се планира на тој парцели, односно колико хранива треба вратити земљишту које је изнела претходна култура.

Агрохемијска анализа не показује само колико хранива (азота, фосфора и калијума) има у земљишту, него нам говори још неке параметре, као што је киселост земљишта, структура, односно тип земљишта. На основу овакве слике стања земљишта, може се приступити адекватној и квалитетној поправци њених особина.

Адекватна и правилна нега парцела подразумева како правилну обраду, тако и правилно уношење ђубрива.

Уношење стајњака, односно органске материје и заоравање у јесен има вишеструке користи, а првенствени циљ јесте повећање биолошке активности земљишта, а тиме и његове плодности. Због веће активности, органска метерија има већи утицај на целокупну динамику земљишта и све његове особине, јер уношењем органске материје поправљају се физичке, хемијске и биолошке особине земљишта.
Код тешких, глиновитих земљишта овакав начин обогаћивања доводи до растресања ораничног слоја, а код песковитих врши везивање и штити таква земљишта од ерозије и дефлације.

Минерализацијом унете органске материје, ослобађају се биљна хранива и угљен диоксид - неопходне материје у процесу фотосинтезе. Угљен диоксид ослобођен разлагањем органске материје, доприноси активирању хранива из постојеће резерве земљишта, чиме се повећава приступачност за биљке (посебно фосфора кога има у земљишту, али у неприступачном облику за биљку, везаном и заробљеном, посебно у киселим земљиштима).

Време извожења стајњака на парцеле, обзиром на време потребно да стајњак сазри (сазрење од 3 – 5 месеци), може бити у сва четири годишња доба, али свакако треба водити рачуна о губицима који могу настати како у летњем, тако и у зимском периоду. Треба имати у виду климатске прилике и текстуру земљишта, како би се остварио што већи учинак при уношењу стајњака.

Веома је важно знати да извожење стајњака, растурање и заоравање морају бити синхронизоване операције, како би се смањили губици хранљивих материја у земљишту.

Позитивно дејство стајњака на искоришћавање земљишта и принос може да се утврди после десет и више година његове примене.