Поскупљење основних животних намирница празни потрошачке корпе

„Држава треба да интервенише тако што ће из робних резерви
пласирати на тржиште одређену количину производа чија се цена нагло променила како би заштитила најугроженије потрошаче“, наводи Алфировић

Глобалне цене прехрамбених производа порасле су у јулу, под утицајем укидања Црноморске иницијативе за жито и нових трговинских ограничења на пиринач, известила је почетком августа Организација за храну и пољопривреду Уједињених нација (ФАО). Индекс цена хране ФАО, који прати месечне промене у међународним ценама прехрамбених производа којима се тргује на глобалном нивоу, у јулу је у просеку износио 123,9 поена, што је 1,3 одсто више у односу на претходни месец, док је 11,8 одсто испод нивоа из јула 2022. Светске цене палминог, сојиног и уља репице порасле су због забринутости за изгледе за производњу у водећим земљама произвођачима. Индекс цена шећера ФАО опао је за 3,9 одсто, ФАО индекс цена млечних производа опао је за 0,4 одсто у јулу и био је 20,6 одсто испод прошлогодишње вредности у истом месецу. Светске цене сира су се благо опоравиле након наглог недавног пада, пошто је топло време утицало на сезонско смањење залиха млека у Европи. ФАО индекс цена меса опао је за 0,3 одсто у односу на јун. Понуде за говеђе, овчије и живинско месо су се смањиле због солидне понуде и у неким случајевима ниже потражње водећих увозника. Насупрот томе, цене свињског меса су порасле, одражавајући високу сезонску потражњу у комбинацији са сталним ограниченим залихама из западне Европе и Сједињених Америчких Држава, наводи се у саопштењу ФАО.

Дугорочне интервенције враћају се као бумеранг
-Поскупљење основних животних намирница је прилично комплексно питање, зато што су разлози за то делимично „увезени“ и последица су дешавања на светском тржишту, али постоје и неке наше домаће бољке и изостанак предузетих мера на домаћем тржишту које није довољно конкурентно. Имамо ситуацију да су неки наши производи јефтинији у иностранству него овде и поставља се питање како је то могуће. Трговачке марже су и даље високе и самим тим то утиче на поскупљење, али то је закон тржишта, понуде и тражње. Докле год је неко у могућности да прода одређене производе и услуге по одређеним ценама, он ће те цене и држати. Тржиште је слободно и трговци самостално формирају цене- ако виде да им опада промет, они ће реаговати тако што ће смањити цене- објашњава руководилац правног тима Националне организације потрошача Србије (НОПС) Младен Алфировић.

Он сматра да држава треба да интервенише краткорочно, јер би се дугорочне интервенције вратиле као бумеранг.

-Држава треба да „угаси неке пожаре“ и да смањи велике нестабилности ако дође до наглог скока цена, да интервенише тако што ће из робних резерви пласирати на тржиште одређену количину производа чија се цена нагло променила како би заштитила најугроженије потрошаче, као што су, рецимо, уље, брашно и сви остали производи који се налазе у робним резервама. Кад год држава утиче на формирање цена и дефинише цене одређених производа, то на дужи рок неће дати позитивне ефекте, јер ће се вратити као бумеранг. Кад та мера престане, онда ће трговци гледати да надоместе тај недостатак и подићи цене и до 50 посто ако желе кад се цена одмрзне. Зато је једини начин да се интервенише тако што ће се пласирати на тржиште одређена количина производа из робних резерви- наводи Алфировић.
НОПС нема законску могућност да утиче на било који начин на формирање цена, осим да се залаже да се најугроженијим потрошачима помогне.

Помоћ државе најугроженијим потрошачима
-Важно је да та помоћ државе буде равномерно распоређена и да се донесе закон о социјалним картама, што би значило да се тачно зна којим приходима свако домаћинство располаже. На пример, новчана помоћ би требало да се даје у већем износу домаћинствима која су слабијег имовинског стања, пензионерима, угроженим потрошачима. Свакако, има неких добрих мера које је држава донела, као што је уредба о енергетски угроженом купцу, која је некад важила само за кориснике електричне енергије, а сад и за кориснике природног гаса и топлотне енергије. То су неки примери где је помоћ стигла до најугроженијег потрошача, али треба наставити у том правцу. Гориво је код нас скупље него, рецимо, у Хрватској, где је дизел јефитнији 20 до 30 динара по литру. Поставља се питање како је то могуће, а цену сваког петка уређује држава. Дакле, има простора да неке цене буду ниже- истиче руководилац правног тима НОПС-а.

Примећује да је због скока цена основних животних намирница мања куповна моћ и да је дошло до смањења промета у малопродаји.

-Људи купују оно што им је најнеопходније и гледају на све могуће начине да уштеде. Вероватно ће трговци у неком моменту реаговати кад виде да им опада промет и кориговати марже колико год је то могуће. Мања потражња јесте начин да се приморају да се те цене мало спусте. Рецимо, постоје трговачки ланци који одређене производе пред истек рока снижавају у значајним процентима, 30 до 50 посто, а постоје неки трговински ланци који то уопште не раде. Поставља се питање да ли је исплативије да ви неки производ продате, па и по нижој цени, пред истек рока, док је и даље здравствено безбедан за конзумацију, него да вам то буде губитак. Не знам зашто се та пракса не уведе код свих трговачких ланаца- закључује Алфировић.

Д.Д.