Нема стиха, ни речи, ни слога, да се нису винули до - Бога

Крсно знамење, спомен обележје, које је подигао град Шабац, уз подршку Задужбинског друштва „Први српски устанак“ са Мишара, у четвртак, 10.августа, благосиљао је и освештао протојереј Илија Митрић.

-Од мноштва књига које је објавио, од мноштва стихова, прозних радова, књижевно-историјских, од мноштва антологија које је приредио, мислим да ће најдуже остати оно што је певао о Мишару. Песме посвећене Мишару сад су овде, а Крстивоје је Мишар носио у срцу; и после Филипа Вишњића, у историји српске културе написао је најбоље и најдубље песме о Мишарском боју, а Мишарски бој је највећа победа српског оружја у његовој историји“ - „над уснулом главом Крстивоја Илића, великог песника“ беседио је, у име Задужбинског друштва Добрило Аранитовић. Говорио је и стихове Мишарских елегија, из Одељка Похвала певачу, уз речи: „Похвала Певачу Крстивоја Илића односи се на Филипа Вишњића. Данас, овде, док стојимо над његовом уснулом главом, та похвала односи се на самог Крстивоја Илића...“

... Постиђен сам од рођеног вида,
сенка песме своју кулу зида.
На Мишару – где знамени стоје:
Тако писах: ГРЕШНИ КРСТИВОЈЕ!

Свечаност је настављена у Мишару, преко пута Споменика Карађорђу и мишарским јунацима, како Стеван Симић поручи „у „Културном центру „Мишар“ - изложбеном простору Задужбинског друштва „Први српски устанак“. Скулптуру у дрвету, рад вајара Милутина Ранковића из Лајковца, открио је шабачки књижевник Никола Девура.

Фотографије:
Б.Станић

-Драги пријатељи, познаници почившег нашег Крстивоја, нашег великог српског песника. Припала ми је част да откријем овај споменик вероватно због тога што сам највише о њему писао. Ја сам о свим његовим збиркама писао у водећим новинама. Крстивоје је заслужио овај споменик и надам се да неће бити једини“.

Присутнима на дар била је још једном песма Похвала певачу, коју је говорила Смиљка Драгојевић, и песма Вокално-инструменталне групе „Шапчанке“ – „Мируј, мируј, срце моје“...

-Хвала граду Шапцу који је помогао да се подигне надгробни споменик.

Друштво је штампало ново издање Мишарских елегија... Хвала члановима и пријатељима (двадесет шест их је), који су учествовали у помоћи да се то оствари... Хвала сликарима „Круга 10“, њих шеснаест је даровало своје слике... Посебно хвала, за ангажовање и подршку, Ани Маринковић и Дејану Живановићу, и хвала што су и данас са нама“ – биле су речи захвалности председника Извршног одбора Задужбинског друштва Стевана Симића.

Помен, сећање на Крстивоја Илића, завршен је по српском обичају, заједничким ручком... Том приликом чула су се и топла присећања – успомене на драгог песника. Милутин Ранковић, аутор скулптуре песника, настале у оквиру овогодишње Мишарске колоније, рекао је: „Част је потписати споменик човеку који је рођен као песник, живео као песник и умро као песник.“ А порука Стевана Симића била је: „Крстивоје и ја, то су два света, али Мишар нас је везао.... Пријатељу, ово ти је што смо ми могли да урадимо!“