Такав нам Архијереј требаше

Поводом 90 година од упокојења Епископа шабачко-ваљевског Михаила, протеклог петка у Саборном храму Светих апостола Петра и Павла, Епископ Јеротеј служио је парастос блаженопочившем Архијереју.

- Постављен за Епископа шабачког након страшног Првог светског рата, Епископ Михаило је материјално обновио и духовно уздигао Шабачко-ваљевску епархију, град Шабац и овај дивни храм, у коме вршимо свете Божје службе, учинио украсом, не само ове Епархије, него и читаве Срспке православне цркве. Заслужан је за обнову и неговање богослужбеног светотајинског живота, као и монаштва. Управо је Епископ Михаило основао монашко сестринство у манастиру Ћелије у који ће, неколико деценија потом, доћи свети Јустин Поповић, наш духовни отац и родитељ. Такође, он је увек био Епископ и свог верног народа и подржавао га је, нарочито богомољачки покрет који се развио између два светска рата. Управо захваљујући том његовом раду, наша црква је и опстала у тешким временима Другог светског рата и касније, у време богоборног атеизма, истакао је Епископ Јеротеј и додао - Овај Архијереј остаће упамћен великим словима у историји Шабачко-ваљевске епархије, потврђујући и испуњавајући речи Св. Апостола Павла: „Такав нам архијереј требаше“.

У сали парохијског дома Саборне цркве, одржано је предавање историчара Стевана Дакића, докторанда Филозофског факултета у Новом Саду на тему: Епископ шабачко-ваљевски Михаило Урошевић (1863 – 1933): Живот и дело.

Са предавања историчара Стевана Дакића, Фото: "Глас Подриња"

Историчар Стеван Дакић
Према Дакићевим речима, Епископ Михаило Урошевић имао је три велике етапе у животу - као настојатељ манастира Враћевшница, потом Српског подворја у Москви и, по повратку из Русије, на трону Епископа Шабачко-ваљевске епархије.

- С обзиром да је Епархија Шабачко-ваљевска била разрушена после Великог рата, Епископ Михаило је обновио Саборни храм који је био потпуно девастиран. Бавио се хуманитарним и просветитељским радом. Основао је фонд сиромашних Руса како би помогао руским емигрантима. Залагао се за обнову женског монаштва и основао новине „Глас Цркве“. Имао је многе заслуга на очувању културе сећања на пале хероје у Првом светском рату: освештао је цркве костурнице на Церу, у Крупњу, на Мачковом камену... Био је велики славијанофил, што је мање истражена црта његове личности, која је усмеравала његово деловање - очување словенских и православних корена, рекао је, између осталог, Дакић.