„Готово је немогуће замислити вашар без рингишпила и других справа за разоноду новијег и старијег типа, намењених свим генерацијама вашарџија. У социјалном смислу вашари су одувек били места сусретања, специфичног гостопримства и успостављања нових веза“, истакла је Ивана Јовановић Гудурић
Поставка “Традиција вашара у Србији” у Народном музеју у Шапцу заједнички je пројекат установа културе из Србије. Идеја је да се кроз интересантну поставку прикаже историјат вашара као посебног вида окупљања, размене роба, информација и дружења на велике црквене празнике.
Фото: "Глас Подриња"
Богатство различитости На изложби су приказане репродуковане фотографије, писана и аудио-визуелна грађа из фондoва различитих интиттуција културе у земљи.
-Током претходних деценија етнолози запослени у музејима су прикупили вредну грађу о најзначајнијим вашарима на нашим просторима, а многи то чине и данас. Ради се о архивалијама, фотографијама и видео записима насталим од средине 20. века до данашњих дана. Изложба „Традиција вашара у Србији“ настала је са идејом да се део ове грађе обједини и прикаже најширој јавности. Такође, жеља нам је била и да промовишемо праксу заједничког рада у области презентације културног наслеђа -истакла је координаторка пројекта Ивана Јовановић Гудурић и додала да су вашари и сабори вековима одржавали суштинске особине српског народног бића и представљали јавну сцену живота у правом смислу речи.
Фото: "Глас Подриња"
-Њихова појава, услови развоја и трансфомације, као и значај за ужу и ширу заједницу, могу се пратити, на основу различитих извора, од средине 18. века до данас на простору читаве Србије. Још је Вук Стефановић Караџић у Српском рјечнику, добро уочио и сажето описао основне функције вашара: верску (саборску), трговачку (економску), забавну (културну) и друштвену (у ужем смислу). У новије време потребно је додати и њихову функцију у развоју туризма. Одржавање вашара се и данас везује за велике црквене празнике, а некада су се и физички одвијали у портама или у близини православних храмова. Економски аспект вашара огледа се, пре свега, у трговачкој функцији, која је током векова, а и данас, представљала њихову примарну одредницу. На вашарима се трговало стоком, житарицама и другим пољопривредним производима. Они су били главна места на којима су своје производе пласирале занатлије, а продавани су и производи домаће радиности.
Шабачки вашар -Први записи о одржању вашара у околини Шапца датирају из. 14. века, где се у Раваничкој повељи наводе приходи од панађура у Мачви и Подгорици. Од времена Првог српског устанка у Шапцу су се одржавали вашари на Ђурђевдан и Митровдан. Кнез Милош Обреновић је 1839. године донео донео уредбу о одржавању панађура (вашара) у читавој Кнежевини Србији. Тада је вашар у Шапцу тада био на простору Топовика (од данашњег маркета Лидл до Поцерског Причиновића) у време Ђурђевдана и Митровдана. По завршетку Првог светског рата уведен је и вашар на Малу госпојину који је постао најважнији – појаснила је музејска саветница Народног музеја у Шапцу Александра Јовановић.
Вашари као место сусрета Наглашава да су вашари интензивирали робну размену између села и града, предеоних целина или суседних области.
-С временом је забавна функција вашара постајала све израженија. Забавни живот одвија се по вашарским шатрама уз препознатљиву гастрономску понуду и музику и у оквиру „забавних паркова“. Готово је немогуће замислити вашар без рингишпила и других справа за разоноду новијег и старијег типа, намењених свим генерацијама вашарџија. У социјалном смислу вашари су одувек били места сусретања, специфичног гостопримства и успостављања нових веза.
Фото: "Глас Подриња"
У пројекту су учествовали Етнографски музеј у Београду, Музеј Војводине, Народни музеј Шумадије, Народни музеј Зрењанин, Народни музеј Ваљево, Народни музеј Зајечар, Народни музеј Крајине, Народни музеј Крушевац, Народни музеј Чачак, Народни музеј Шабац, Завичајни музеј Рума, Народни музеј Панчево, Завичајни музеј Параћин, Музеј Старо село Сирогојно, Завичајни музеј Књажевац, Историјски архив „Тимочка крајина“, Народни музеј Краљево, Музеј Понишавља Пирот, Музеј „Рас“ Нови Пазар, Историјски архив у Панчеву.
Фото: "Глас Подриња"
Фото: "Глас Подриња"
Фото: "Глас Подриња"
