У сали Културног центра у Шапцу представљена је несвакидашња књига аутентичних прича „Ниси сама“, коју је објавило Удружење Центар за бебе из Београда
Пре десет година, Центар за бебе основала је Мила Тодоровић, здравствени комуниколог, са идејом да оствари позитивно окружење у коме би свака беба била добродошла, сигурну и подстицајну средину за родитеље, укључујући информисаност, психосоцијалну и материјалну подршку породицама.
- Ово Удружење је моја мисија зато што је сваки људски живот вредан, а у нашој земљи не постоји довољно подстицајних индивидуа и организација које могу да пруже свеобухватни приступ овој причи. Пре свега мислим на информисање, саветовање, практичну помоћ и едукацију. То је нешто што радимо и посвећени смо дуготрајној бризи за маме и њихове породице. Постоје бројне кризе, ситуације када жена бива остављена од партнера, без подршке примарне породице, када мора да бира између каријере и детета, што никако не би требало да искључује једно друго, када је у питању већи број деце, што је за породицу финансијско оптерећење. Суштина је у пружању подршке, јер никада беба није проблем, него указује на кризну ситуацију у којој се неко иначе налази. Радимо индивидуално и пружамо континуирану подршку, каже Мила Тодоровић, председница Центра за бебе.
ДЕЦА СУ РАДОСТ „Сви пренатални тестови благовремено су рађени и били су у реду. Онда се испоставло да Милица има Даунов синдром. Али, ја бих опет исто урадила. За мене то никад није било битно. Са Центром за бебе упознали смо се пре три године. Много су нам помогли. Нисам ни знала да је могуће да такви људи постоје. Непосредно после тога, сазнали смо да је моја ћерка трудна, а њен партнер није желео да има дете. Ми смо се обрадовали што ћемо постати баба, деда, тетке.. Мила нам је поново пружила помоћ. Увек су били уз нас. Пре две године смо добили Богдана, који нам је донео много радости, као и свако дете. Свако ко мисли да ће абортусом решити нешто, заправо ће одустати од љубави, ускратиће себи радост. Децу треба рађати и волети, јер је то нешто најлепше. Деца су радост.“ (Јелелна Чачић)
Пре пет година, Удружење је покренуло Саветовалиште за непланиране и кризне трудноће Ниси сама, које окупља стручњаке.
- Добро је то што се данас људи повезују кроз разна удружења и налазе утеху једни у другима. Независност стичу уз помоћ других људи, јер кад дозволите људима да буду своји, аутентични. Најбољи су када су то што јесу, поручила је психолог Мирјана Илић и додала да су припадање и повезивање кључни.
Књига Ниси сама зборник је петнаест потресних животних прича. Присутни су имали прилику да одгледају и видео записе у којима су наше суграђанке Кристина Артуковић и Јелена Чачић поделиле своје приче које сведоче кризне ситуације у којима су се затекле. Представљене су две ситуације: трудноћа у адолесценицији, која се најчешће завршава прекидом, и искуства неповољне пренаталне дијагностике .
САМОХРАНО РОДИТЕЉСТВО „Остала сам трудна у осамнаестој години. То је била тинејџерска трудноћа, коју у почетку нисам желела, јер сам била јако млада. Хтела сам да абортирам и отишла код лекара који ми је предочио какве последице тај поступак носи, посебно што сам пре трудноће имала здравствене проблеме. Одлучила сам да задржим и родим бебу и то је била најбоља одлука коју сам икад донела. Данас моја ћерка има десет година. Поручила бих људима да рађају бебе, јер тако долази до повезивања. Сви имамо потребу да неком припадамо, а људи то забораве у кризама. А опет, то је шанса да се повежемо на најбољи могући начин. Абортусом се губи та шанса и бежи од људи. Самохрано родитељство јесте дужи и неудобан пут и, али све дође на своје кроз узајамну помоћ и подршку.“ (Николија Фуруновић)
- Циљ овог догађаја је да видимо какве су могућности за решавање извесних ситуација, јер постоје краћи путеви и дужи која доносе боља решења, више среће и задовољства. Планирамо да оснујемо огранак Центра за бебе у Шапцу, рекао је Дејан Павловић, члан Управног одбора Удружења Да будемо сви једнаки, које је организовало промоцију књиге.
