Српски рукомет... тешко

-Српски рукомет ... тешко. Тешко је стварно без могућности, без инфраструктуре, тешко је без помоћи државе. Помињем стално Мађарску, али у Мађарској је држава стала иза спорта дебело, најпре са инфраструктуром, потом са академијама... – рекао је Матић и додао да је рад у српском рукомету попут трговине половним аутомобилима.

-Купимо половни аутомобил, чекамо три, четири месеца да га саставимо, опоравимо и продамо даље, а онда опет купимо јефтиније, поново са истим циљем. Сви причају о неком систему, али система нема без средстава. Мора да се пође од темеља, да се пруже услови, дворане млађим нараштајима, да се добро плате тренери млађих категорија, да имају вољу и жељу за рад, а не да долазе на тренинг после целодневног посла, да га у кући жена пита где ћеш ти сада за 50, 100 евра, не иде то тако и неће бити добро. Кошарка је национални спорт, фудбал је национални спорт, рукомет је у запећку. Сви чекају нешто од репрезентације да би нешто кренуло... тешко.

-Дођемо на семинар у Крагујевцу, има нас пет, шест с послом, који живимо пристојно, сви остали се боре за голи живот. Претходне године тренеру финалисте плеј офа (Дарио Кржељ, тренер Партизана – додатак аутора) потребна операција испостави се да нема здравствено осигурање. То мени стварно није јасно како може да се деси. Човек поломио кук и нема новца за операцију, скупљамо међусобно, сви помало да му помогнемо, о чему причамо...Ми у Металопластици немамо велика примања, али смо бар здравствено осигурани и плате су редовне, нису велике, али су редовне. Решење за рукометаше је да играју добро и да наставе свој пут даље... – указује Матић наглашавајући пример Мађсарске као пример улагања.

В. Матић: Улагања претходе систему

-Мој син је у Академији Сегедина. Све имају, први дан дође и добије велику торбу са 15 дресова, тренерки, патика, овде морају да се плаћају чланарине, скупља се новац за основно. Наш спорт је у умирању. Има изузетака, али већином је пресипање из шупљег у празно. Можда смо и сами криви, полазна тачка су резултати репрезентације, нема нас нигде бар 20 година, тешко је вратити се. Мађари улажу милијарде и милијарде, па репрезентације нема нигде, а они опет улажу много – рекао је стартег Шапчана и некадашњи играч Металопластике додајући да у Србији постоје само позитивни изузетци.

-Војводина као пионир нешто ради и то је за свако поштовање, волео бих да је више таквих клубова. Добре тимове, уз Војводину и нас, издвојио бих још Динамо, Партизан, Раднички, Дубочицу, боримо се колико можемо, јако је тешко и то вам кажем од срца – отворено ће Матић.