Srpski rukomet... teško

-Srpski rukomet ... teško. Teško je stvarno bez mogućnosti, bez infrastrukture, teško je bez pomoći države. Pominjem stalno Mađarsku, ali u Mađarskoj je država stala iza sporta debelo, najpre sa infrastrukturom, potom sa akademijama... – rekao je Matić i dodao da je rad u srpskom rukometu poput trgovine polovnim automobilima.

-Kupimo polovni automobil, čekamo tri, četiri meseca da ga sastavimo, oporavimo i prodamo dalje, a onda opet kupimo jeftinije, ponovo sa istim ciljem. Svi pričaju o nekom sistemu, ali sistema nema bez sredstava. Mora da se pođe od temelja, da se pruže uslovi, dvorane mlađim naraštajima, da se dobro plate treneri mlađih kategorija, da imaju volju i želju za rad, a ne da dolaze na trening posle celodnevnog posla, da ga u kući žena pita gde ćeš ti sada za 50, 100 evra, ne ide to tako i neće biti dobro. Košarka je nacionalni sport, fudbal je nacionalni sport, rukomet je u zapećku. Svi čekaju nešto od reprezentacije da bi nešto krenulo... teško.

-Dođemo na seminar u Kragujevcu, ima nas pet, šest s poslom, koji živimo pristojno, svi ostali se bore za goli život. Prethodne godine treneru finaliste plej ofa (Dario Krželj, trener Partizana – dodatak autora) potrebna operacija ispostavi se da nema zdravstveno osiguranje. To meni stvarno nije jasno kako može da se desi. Čovek polomio kuk i nema novca za operaciju, skupljamo međusobno, svi pomalo da mu pomognemo, o čemu pričamo...Mi u Metaloplastici nemamo velika primanja, ali smo bar zdravstveno osigurani i plate su redovne, nisu velike, ali su redovne. Rešenje za rukometaše je da igraju dobro i da nastave svoj put dalje... – ukazuje Matić naglašavajući primer Mađsarske kao primer ulaganja.

V. Matić: Ulaganja prethode sistemu

-Moj sin je u Akademiji Segedina. Sve imaju, prvi dan dođe i dobije veliku torbu sa 15 dresova, trenerki, patika, ovde moraju da se plaćaju članarine, skuplja se novac za osnovno. Naš sport je u umiranju. Ima izuzetaka, ali većinom je presipanje iz šupljeg u prazno. Možda smo i sami krivi, polazna tačka su rezultati reprezentacije, nema nas nigde bar 20 godina, teško je vratiti se. Mađari ulažu milijarde i milijarde, pa reprezentacije nema nigde, a oni opet ulažu mnogo – rekao je starteg Šapčana i nekadašnji igrač Metaloplastike dodajući da u Srbiji postoje samo pozitivni izuzetci.

-Vojvodina kao pionir nešto radi i to je za svako poštovanje, voleo bih da je više takvih klubova. Dobre timove, uz Vojvodinu i nas, izdvojio bih još Dinamo, Partizan, Radnički, Dubočicu, borimo se koliko možemo, jako je teško i to vam kažem od srca – otvoreno će Matić.