Криза хуманизма и погледи Михаила Ђурића на нихилизам и хуманизам у фокусу ове године у делу посвећеном предавању ученицима Гумназије. Дело Ђурића свеобухватно и увек актуелизовано у савремености
Михаило Ђурић је наш суграђанин, али и један од најзначајнијих, можда и најзначајинији српски савремени филозоф. Уважени универзитетски професор није само делом у свом времену стекао поштовање академске заједнице, већ су теме које је обрађивао већно актуелне и примењиве у савременом разматрању. На годишњицу његове смрти крајем новембра, већ традиционално у Шапцу је приређена манифестација „Дан Михаила Ђурића“ фокусирана на његово дело и актуелизацију проблема.
Тема хуманизма, заснована још у антици, као једно до оних којима се бавио професор Ђурић, представљена је ученицима Шабачке гимназије. Хуманизам је постао омражен у филозофским круговима током века у којима су се догодила два велика рата. Европски дух је допао у кризу и то се манифестује стварањем антихуманизма кога следи постхуманизам и трансхуманизам у коме данас живимо, истакао је проф. др Маринко Лолић.
-Идеал хуманистичког интелектуалца нестао је са филозофске сцене током претходног века. Мене су интересовали разлози. Многи интелектуалци су уочили кризу европског духа. Желео сам да покажем колико је Ђурић одступајући од линије марксистички оријентисаних филозофа усмерених на марксовов хуманизам успео да расветли појам хуманизма у Европи, али је истовремено био у закашњењу, као и они, у проницању да ли ће се уопште рехабилитовати идеја хуманизма или ћемо доживети тријумф антихуманизма, постхуманизма и данас трансхуманизма – рекао је проф. др Лолић о предавању приређеном ученицима Гимназије „Разумевање светске димензије проблема хуманизма и нихилизма“
Претходне године објављен је зборник који обједињује и причу о пет година манифестације Дан Михаила Ђурића, али и указује на вредност дела једног од наших најзначајнијих савремених филозофа. Идеја је представљање дела младим људима у Шабачкој гимназији, а потом, у Библиотеци разговор о темама које је Ђурић покренуо, а циљ је управо грађење споне лика и дела филозофа са младима, односно дискусија као начин за најкомплетније сагледавање целине.
Биографија Михаило Ђурић је рођен 22. августа 1925. године у Шапцу. Студирао је право, филозофију и класичну филологију на Правном и Филозофском факултету Универзитета у Београду. Докторирао је 1954. године на тему „Идеја природног права код грчких софиста“. Године 1972. осуђен је на девет месеци затвора због критике уставних амандмана. Зато је и изгубио радно место на факултету. Свој научни рад је продужио у Институту друштвених наука у Београду радећи као научни саветник. Године 1990. враћа се на Правни факултет где је већ наредне године пензионисан. Преминуо је у новембру 2011. године. Мишљење и деловање Михаила Ђурића пример су одговорног, храброг и принципијелног интелектуалца у нашем времену.
-Дело Михаила Ђурића је обимно, разноврсно. На својој филозофској стази се бавио кључним темама филозофије и тежио је да са становишта своје струке одговори на судбинска питања човека у савременом свету, кризе са којима се појединац и друштво суочавају. Од прве манифестације смо желели да фокус сећања буде дело и покушај сарадника и ученика да његове ставове проблематизују и актуелизују како би направили копчу између дела Михаила Ђурића и младих људи којима се обраћамо. Од првог дана имамо подршку Града и то нам је изузетно важно – истакао је професор др Јовица Тркуља, један од покретача Манифестације.
Манифестација је окончана разговором у Библиотеци шабачкој на тему деловања професора Михаила Ђурића у Институту за филозофију Филозофског факултет Универзитета у Београду који су припремили др Часлав Копривица, др Борис Милосављевић и др Маринко Лолић. Организатори манифестације су Библиотека шабачка, Шабачака гимназија и Град Шабац.
