Фото: Национална еколошка асоцијација
Миленко Јовановић, Национална еколошка асоцијација (НЕА)
Деловати на свим пољима у циљу побољшања квалитета ваздуха
Миленко Јовановић, диплoмирани метеоролог и члан Националне еколошке асоцијације (НЕА) говрио је о највећим загађивачима ваздуха у Србији, мониторингу, али унапређењу система контроле и побошљања квалитета ваздуха. Сматара да је неопходно да се делује на свим пољима како би резултати били видљиви за грађане.
У континуитету мерне станице у Србији током децембра и јануара регистровале су висок ниво загађења ваздуха. Посебно су забележене високе вредности штетних PM честица. Шта су честице и шта све може бити узрочник овог загађења?
Веома лош кв ваздуха у већини места у Србији је на жалост уобичајена ситуација. С обзиром на све веће медијско интересовање и забринутост грађана јер нема видљивог смањења аерозагађења ова тема се све више медијски присутна тако да овај хронични проблем угрожавања здравља грађана не губи на нивоу интересовања јавности. Квалитет ваздуха у Србији доминантно одређују концентрације управо PM честица (PM 10 и PM 2.5) јер су њихови извори одавно познати: локална ложишта и топлане до 50 МW(око 65%), индустрија (око 25%) и саобраћај (до 10%). Неспорно је да су термолектране највећи појединачни извори загађења, посебно због коришћења неадекватног енергента -неквалитетан лигнит помешан са земљом и мазутом. PM честице су мале честице којих има увек у ваздуху и могу бити антропогеног (људска активност) или природног порекла (вулкани, пешћаре).
Осим концентрације (број по јединици запремине) њихова величина одређује колико колико угрожавајиу здравље. СЗО је препознала PM 2.5 одн честице до 2.5 микрона као најопсније и најодговорније за болестри везане за прекомерно загађење. Због димензија директно улазе у алвеоле и даље се ресорбују у крв путујући до свих органа у телу. Треба знати да је потребно пратити и садржај других опасних једињења и елеманта који су често везани за PM честице, као што су тешки метали, PaX-ови, што прдставља додатну опасност за здравље.
Децембар 2023. године, према званичним мерењима, био је најтоплији у протеклих сто година. Да ли температуре изнад просека очекиваних вредности за ово доба године утичу на повећано загађење? На који начин се то одражава на квалитет вазуха?
Метео параметри посредно утичу на квалитет ваздуха, али нису узрок загађења. Присуство ветра и падавина драстично смањује концентрације полутаната,као што њихово одсуство уз појаву тзв температурних инверзија доводи до вишедневног кумулативног ‘’нагомилавања’’ емитованих загађујућих материја. Високе температуре смањују употребу енергената у локалним ложиштима, али је одуство ветра и падавина било пресудно за поменуте епизоде повећаних концентрација у овом периоду. Знајући који су изори PM честица једино решење за побољшање квалитета ваздуха је смањење емисија, али институције то или уопште не раде или раде неадекватно у квалитативном и квантитативном делу. Упоређујући ситуацију са медицином, може се рећи да је тачна дијагноза постављена, болесник је ваздух, терапија је позната (смањење емисија познатих извора) али се не спроводи више од деценије или се на 50 болесних са високом темп. даје 1 аспирин дневно укупно.
НЕА преузима податке са шабачке аутоматске мерне станице. У чему је значај оваквог начина мерења квалитета ваздуха и како то може утицати на унапређење у овој области?
Апликација xЕcо Д. Лекића, једног од оснивача НЕА на најпрофесионалнији, најтачнији и најразумљивији начин у реалном приказује резултате постојећег мониторинга квалитета ваздуха (све то што на ради институција за то задужена-Агенција за заштиту ж.средине). Аутоматска станица за праћење квалитета ваздуха у Шапцу је најсавременија, најопремљенија и најпоузданија у Србији и даје поуздане податке о концентрацијама полтаната на локацији где је постављена. Али, треба знати да веома добар мониторинг, одн дијагностика стања кв. ваздуха постоји у многим градовима, да су резултати јако лоши у континуитету, па ипак нема потребне обавезујуће реакције надлежних институција (Ваљево, Смедерево, Бор, Београд, Краљево....).
Такође је неспорно да велики број градова нема мониторинг (Лесковац, Пријепоље,Сурдулица, Пожега, Прибој, Сента, Шид, Пазова...) или непотпун јер се не мере поменуте PM честице (Крушевац, С. Митровица, Врање....) па званично Агенција приказује да имају одличан кв ваздуха. То је недопустива обмана грађана док Београд има потпуно непотребно 35 аутоматских станица (више од остатка целе Србије). То је као да се болесном мери темперартура са 5 топломера. Сам мониторинг је неопходна почетна фаза у процесу управљања квалитетом ваздуха, али се код нас често ту и завршава. Треба рећи да НЕА већ трећу годину 1. јануара објављује стање кв ваздуха у Србији из аутоматског мониторинга за претходну годину, одн 10 месеци пре званичног извештаја. Те податке има и држава јер она води мониторонг, али не реагује нити на време нити адекватно. Резултат је континуитет у ‘’тровању’’ грађана и преко 17000 превремених смрти годишње. Тај број се може и мора смањити, али то очигледно није приоритет ове власти.
Како тумачите резултате у последња два месеца, када је и у Шапцу, као и у остатку Србије, загађење ваздуха повишено?
Овакво стање кв ваздуха је резултат континуитета ‘’нерада’’ надлежних на свим нивоима и то без последица, сем за здравље грађана. Доказано је да је улагање у смањење аерозагађења јефтиније од трошка његових последица. Али очигледно није партијски приоритет власника наше земље и нашег здравља.
Узимајући у обзир резултате у овом периоду у Шапцу, као и чињеницу да фабрика Elixir, која се често апострофира као узрок загађења, није радила током прве половине јануара, како тумачите те резултате и шта може бити узрок повећаног загађења ваздуха?
Не може се ad hoc рећи да је Elixir као највећа компанија у Шапцу одговона за лош кв ваздуха који је детектован. У индустријској зони постоји још загађивача који су испод радара јавности, као што је Зорка керамика, Аксинта... Уколико мерење емисија на испустима-димњацима Еlixira не показује прекорачења PM честица, онда они не могу бити одговорни за ово стање у Шапцу. Осим индустрије која је деценијама на периферији града, ложишта и саобраћај су сигуран извор аерозагађења (као и у Србији генерално).
Где и на који начин се може деловати у циљу побољшања квалитета ваздуха у Србији? Које кораке могу да предузму привредни субјекти (фабрике, електране), а које грађани који имају индивидална ложишта, локалне самоуправе, надлежни државни органи по питању смањења аерозагађења?
Да би се смањио ниво концентрација загађујућих материја у ваздуху потребно је кренути од одгороности државе. 8.12. 2022. Влада је усвојила Програм заштите ваздуха у Србији од 2022. до 2030. са акционим планом. То је стратешки документ који први пут признаје лоше стање у овој области (али не и одговорност) али и негативан утицај на здравље. И у њему се одлаже ургентно улагање у смањење емисија већ се то предвиђа од 2025. Зашто? Зар било шта није јасно у градовима и општинама са тзв. трећом категоријом кв ваздуха?
Локалне самоуправе су по закону једине надлежне да спроведу мере за побољшање кв ваздуха али су оне стручно и финансијски нејаке за ову активност. Да ли је то намерно урађено? Одговорности нема у било којој средини. Грађани копирају неадекватно понашање државе и компанија које штити држава да и даље раде ван законских узуса (Zi Jin, Х bis). Потребно је ургентно променити (за 5 година) око 500 000 ложишта-50 % да би се ‘’продисало’’. Новац који је потребан да се у целој Србији кв ваздуха доведе на ниво који је законом прописан је око 3 милијарде евра, што је половина суме планиране зс Бг метро. Шта је приоритетни јавни интерес?
Уз константан мониторинг, законску регулативу које се још мере могу предузети?
Закон о заштити ваздуха је неадекватан и пoгрешан у многим сегментима, али се на његовим неопходним изменама не ради. НЕА је пре 15 месеци доставила Влади и ресорном министарству предлог неопходних измена закона, али одговора није било. Сва одговорност је на институцијама, које очигледно не раде како треба, јер је висок ниво аерозагађења доказ неадекватног рада.
У континуитету мерне станице у Србији током децембра и јануара регистровале су висок ниво загађења ваздуха. Посебно су забележене високе вредности штетних PM честица. Шта су честице и шта све може бити узрочник овог загађења?
Веома лош кв ваздуха у већини места у Србији је на жалост уобичајена ситуација. С обзиром на све веће медијско интересовање и забринутост грађана јер нема видљивог смањења аерозагађења ова тема се све више медијски присутна тако да овај хронични проблем угрожавања здравља грађана не губи на нивоу интересовања јавности. Квалитет ваздуха у Србији доминантно одређују концентрације управо PM честица (PM 10 и PM 2.5) јер су њихови извори одавно познати: локална ложишта и топлане до 50 МW(око 65%), индустрија (око 25%) и саобраћај (до 10%). Неспорно је да су термолектране највећи појединачни извори загађења, посебно због коришћења неадекватног енергента -неквалитетан лигнит помешан са земљом и мазутом. PM честице су мале честице којих има увек у ваздуху и могу бити антропогеног (људска активност) или природног порекла (вулкани, пешћаре).
Осим концентрације (број по јединици запремине) њихова величина одређује колико колико угрожавајиу здравље. СЗО је препознала PM 2.5 одн честице до 2.5 микрона као најопсније и најодговорније за болестри везане за прекомерно загађење. Због димензија директно улазе у алвеоле и даље се ресорбују у крв путујући до свих органа у телу. Треба знати да је потребно пратити и садржај других опасних једињења и елеманта који су често везани за PM честице, као што су тешки метали, PaX-ови, што прдставља додатну опасност за здравље.
Децембар 2023. године, према званичним мерењима, био је најтоплији у протеклих сто година. Да ли температуре изнад просека очекиваних вредности за ово доба године утичу на повећано загађење? На који начин се то одражава на квалитет вазуха?
Метео параметри посредно утичу на квалитет ваздуха, али нису узрок загађења. Присуство ветра и падавина драстично смањује концентрације полутаната,као што њихово одсуство уз појаву тзв температурних инверзија доводи до вишедневног кумулативног ‘’нагомилавања’’ емитованих загађујућих материја. Високе температуре смањују употребу енергената у локалним ложиштима, али је одуство ветра и падавина било пресудно за поменуте епизоде повећаних концентрација у овом периоду. Знајући који су изори PM честица једино решење за побољшање квалитета ваздуха је смањење емисија, али институције то или уопште не раде или раде неадекватно у квалитативном и квантитативном делу. Упоређујући ситуацију са медицином, може се рећи да је тачна дијагноза постављена, болесник је ваздух, терапија је позната (смањење емисија познатих извора) али се не спроводи више од деценије или се на 50 болесних са високом темп. даје 1 аспирин дневно укупно.
Апликација xЕcо Д. Лекића, једног од оснивача НЕА на најпрофесионалнији, најтачнији и најразумљивији начин у реалном приказује резултате постојећег мониторинга квалитета ваздуха (све то што на ради институција за то задужена-Агенција за заштиту ж.средине). Аутоматска станица за праћење квалитета ваздуха у Шапцу је најсавременија, најопремљенија и најпоузданија у Србији и даје поуздане податке о концентрацијама полтаната на локацији где је постављена. Али, треба знати да веома добар мониторинг, одн дијагностика стања кв. ваздуха постоји у многим градовима, да су резултати јако лоши у континуитету, па ипак нема потребне обавезујуће реакције надлежних институција (Ваљево, Смедерево, Бор, Београд, Краљево....).
Такође је неспорно да велики број градова нема мониторинг (Лесковац, Пријепоље,Сурдулица, Пожега, Прибој, Сента, Шид, Пазова...) или непотпун јер се не мере поменуте PM честице (Крушевац, С. Митровица, Врање....) па званично Агенција приказује да имају одличан кв ваздуха. То је недопустива обмана грађана док Београд има потпуно непотребно 35 аутоматских станица (више од остатка целе Србије). То је као да се болесном мери темперартура са 5 топломера. Сам мониторинг је неопходна почетна фаза у процесу управљања квалитетом ваздуха, али се код нас често ту и завршава. Треба рећи да НЕА већ трећу годину 1. јануара објављује стање кв ваздуха у Србији из аутоматског мониторинга за претходну годину, одн 10 месеци пре званичног извештаја. Те податке има и држава јер она води мониторонг, али не реагује нити на време нити адекватно. Резултат је континуитет у ‘’тровању’’ грађана и преко 17000 превремених смрти годишње. Тај број се може и мора смањити, али то очигледно није приоритет ове власти.
Како тумачите резултате у последња два месеца, када је и у Шапцу, као и у остатку Србије, загађење ваздуха повишено?
Овакво стање кв ваздуха је резултат континуитета ‘’нерада’’ надлежних на свим нивоима и то без последица, сем за здравље грађана. Доказано је да је улагање у смањење аерозагађења јефтиније од трошка његових последица. Али очигледно није партијски приоритет власника наше земље и нашег здравља.
Узимајући у обзир резултате у овом периоду у Шапцу, као и чињеницу да фабрика Elixir, која се често апострофира као узрок загађења, није радила током прве половине јануара, како тумачите те резултате и шта може бити узрок повећаног загађења ваздуха?
Не може се ad hoc рећи да је Elixir као највећа компанија у Шапцу одговона за лош кв ваздуха који је детектован. У индустријској зони постоји још загађивача који су испод радара јавности, као што је Зорка керамика, Аксинта... Уколико мерење емисија на испустима-димњацима Еlixira не показује прекорачења PM честица, онда они не могу бити одговорни за ово стање у Шапцу. Осим индустрије која је деценијама на периферији града, ложишта и саобраћај су сигуран извор аерозагађења (као и у Србији генерално).
Где и на који начин се може деловати у циљу побољшања квалитета ваздуха у Србији? Које кораке могу да предузму привредни субјекти (фабрике, електране), а које грађани који имају индивидална ложишта, локалне самоуправе, надлежни државни органи по питању смањења аерозагађења?
Да би се смањио ниво концентрација загађујућих материја у ваздуху потребно је кренути од одгороности државе. 8.12. 2022. Влада је усвојила Програм заштите ваздуха у Србији од 2022. до 2030. са акционим планом. То је стратешки документ који први пут признаје лоше стање у овој области (али не и одговорност) али и негативан утицај на здравље. И у њему се одлаже ургентно улагање у смањење емисија већ се то предвиђа од 2025. Зашто? Зар било шта није јасно у градовима и општинама са тзв. трећом категоријом кв ваздуха?
Локалне самоуправе су по закону једине надлежне да спроведу мере за побољшање кв ваздуха али су оне стручно и финансијски нејаке за ову активност. Да ли је то намерно урађено? Одговорности нема у било којој средини. Грађани копирају неадекватно понашање државе и компанија које штити држава да и даље раде ван законских узуса (Zi Jin, Х bis). Потребно је ургентно променити (за 5 година) око 500 000 ложишта-50 % да би се ‘’продисало’’. Новац који је потребан да се у целој Србији кв ваздуха доведе на ниво који је законом прописан је око 3 милијарде евра, што је половина суме планиране зс Бг метро. Шта је приоритетни јавни интерес?
Уз константан мониторинг, законску регулативу које се још мере могу предузети?
Закон о заштити ваздуха је неадекватан и пoгрешан у многим сегментима, али се на његовим неопходним изменама не ради. НЕА је пре 15 месеци доставила Влади и ресорном министарству предлог неопходних измена закона, али одговора није било. Сва одговорност је на институцијама, које очигледно не раде како треба, јер је висок ниво аерозагађења доказ неадекватног рада.
Г.П.
Најновији број
16. мај 2024.
