Поцерска кућа италијанске расе говеда кијанина

Јанковићи из Добрића потврда да квалитет увек нађе подршку. Рецепт за напредак искуство и стално улагање у знање

Газдинство породице Јанковић из Добрића је од недавно једино место у Србији где се могу наћи говeда расе кијанина. Девет грла која припадају једној од најстаријих и нaјкрупнијих раса говеда на свету, дошла су у Поцерину захваљујући сарадњи са институтом у Перуђи (Università degli Studi di Perugia).

Перуђу и Добрић пре пет година повезале су саднице лешника по чијој су производњи Јанковићи познати у свету и код нас скоро четврт века. Њихова породична фирма „Леска“ је носилац ексклузивног права на умножавање леске сорте Tonda Francescana.

Данас је у власништву породице Јанковић 380 хектара земље у Поцерини и Срему. Поред воћарства, баве се ратарством, а сада и сточарством. Циљ им је унапређење технологија и производње. Најјачи адути у остварењу зацртаног, по речима Јанка Јанковића, маст. инж. пољопривреде, су искуство и образовање.

Ово је једна од најстаријих и најкрупнијих раса говеда на свету, а намењена је производњи меса. Женке достижу тежину од 800 до 1.000 килограма, а бикови од 1.200 до 1.500 килограма. Мишићна маса ових говеда може премашити и 2 килограма дневно

Из Умбрије и Тоскане у Поцерину
Према постојећим подацима за расу говеда кијанина се знало пре више од две хиљаде година. Због њихове величине и мишића до појаве механизације биле су главни носилац пољопривредне моћи у Италији. Данас се гаје превасходно због говедине.

- Ово је једна од најстаријих и најкрупнијих раса говеда на свету, а намењена је производњи меса. Женке достижу тежину од 800 до 1.000 килограма, а бикови од 1.200 до 1.500 килограма. Мишићна маса ових говеда може премашити и 2 килограма дневно- објашњава за „Глас Подриња“ Јанко Јанковић.
У Италији се гаје највише у Тоскани и Умбрији. Јанкова веза са Перуђом условила је да се кијанине доселе и у Србију.

-Са институтом Università degli Studi di Perugia сарађујемо већ пет година. То је највећи институт у Италији за производњу садница лешника, али ту смо дошли у сусрет и са производњом говеда кијанина.
За почетак смо добили осам женки и једног бика за приплод. Сада су у карантину, док ће касније ићи на испашу- рекао је Јанко и додао:

-Процес прављења праве фарме је дуг, траје неколико година. Идеја нам је да за две, три године имамо двадесетак приплодних грла, један ресторан где ће то месо да се спрема, тако да кољемо једног до два јуна бика месечно.

Подршка града
Протеклог четвртка домаћинство Јанковића посетили су градоначелник Шапца др Александар Пајић и начелник градске управе Александар Јовановић. Градоначелник Шапца је овом приликом изјавио да је за наш град од велике важности да промовише и подржава сточарство и друге видове пољопривредне производње, јер је то будућност.
-Јанковићи су препознатљиви по производњи садница лешника које се налазе на највећим плантажама у свету, али и по својим воћњацима који се налазе овде, у Поцерини. Сада креће у производњу италијанске расе говеда, са намером да једног дана снабдева престижне српске и европске ресторане- изјавио је приликом посете газдинству Јанковћ у Добрићу, градоначелник Шапца, др Александар Пајић.

Традиција производње садница леске
Пољопривредна производња је у Јанковића пословно опредељење. Много се улагало, радило, али доста се и постигло. Пре две године, 2022, добили су Априлску награду града Шапца за унапређење пољопривредне производње. Њихова породична фирма „Леска“ за производњу садница лешника, позната је двадесет пет година. Квалитет су препознали и италијански партнери, па Јанковићи имају ексклузиву: једини у свету, поред института у Перуђи, имају право да умножавају леску сорте Tonda Francescana.

Под засадима леске сада је 25 хектара обрадивих површина. Међутим, циљ им је 100 хектара плантаже под лешницима. Да ће га остварити не брину превише. Адут им је искуство и стална жеља за знањем.

Пољопривредна производња је у Јанковића пословно опредељење. Много се улагало, радило, али доста се и постигло. Пре две године, 2022, добили су Априлску награду града Шапца за унапређење пољопривредне производње

За успех у послу кључ је образовање
-Образовање је пресудно да би се могла контролисати и водити производња. Завршио сам мастер студије на воћарству. Логично је било да и децу усмеримо ка образовању. Син који ће наставити да се бави овим послом, завршио је мастер и уписао докторске студије на воћарству. Жеља нам је да их заврши у Перуђи. Млађа ћерка је завршила биохемију као најбољи студент са просеком 10,00. сада је на докторским студијама на Медицинском факултету у Новом Саду и очекујемо да ускоро почне да ради- објашњава Јанко Јанковић.

Т.Трифковић