Berza

  • aero 896 ▲ 2,40%
  • dinnpb 3.650 ▲ 1,81%
  • enhl 645 ▲ 0,62%
  • fito 2.801 ⚫ 0,00%
  • irtl 680 ▲ 7,59%
  • kmbn 3.300 ▼ -2,94%
  • kmbnpb 1.250 ▲ 3,65%
  • niis 680 ⚫ 0,00%
  • svrl 560 ⚫ 0,00%
  • tlkb 10.000 ⚫ 0,00%
(5. oktobar 2017.)
PROTEKLOG VIKENDA U KOCELjEVI ODRŽAN SAJAM ZIMNICE

TRADICIONALNA PRIPREMA, NEODOLjIVI UKUSI

Prema nezvaničnim procenama organizatora za dva dana ovu posavotamnavsku varoš posetilo je do 25 hiljada ljudi
TRADICIONALNA PRIPREMA, NEODOLjIVI UKUSI
Prošlog petka i subote Koceljeva je bila domaćin još jedne, devete po redu privredno-turističke manifestacije „Festivala zimnice” koji je postao zaštitni znak ove opštine.
Tek se sumiraju rezultati sajma, ali su izlagači i organizatori kao i posetioci izrazili zadovoljstvo. Posećenost je bila iznad svih očekivanja, a prodato je na hiljade teglica i flašica zimnice, ali i meda i pčelinjih proizvoda, domaćih alkoholnih pića poput rakije, vina i likera, suvomesnatih proizvoda... Prema nezvaničnim procenama organizatora za dva dana ovu posavotamnavsku varoš posetilo je do 25 hiljada ljudi.
–Mi smo zaista zadovoljni i posetom, i brojem izlagača i takmičarskih ekipa. Još nam je bitnije da su gosti otišli takođe zadovoljni, sa lepim utiscima o manifestaciji, o našoj opštini i nama kao dobrim domaćinima. Sve je proteklo u najboljem redu, bez ikakvih problema ili incidenata- rekla je predsednica organizacionog odbora Festivala i zamenica predsednika opštine Slavica Ranković.
Dušan Ilinčić, predsednik koceljevačke opštine ocenio je da je “Festival zimnice” jedna od najboljih manifestacija ovakvog tipa u našoj zemlji koja je premašila sve dosadašnje rekorde po broju izlagača i ekipa u pripremanju lovačkog gulaša.
–Iz godine u godinu smo sve uspešniji i trudimo se da manifestaciju podignemo na još viši nivo. Ovaj Festival ima dušu i vredan je poštovanja- poručio je Ilinčić.
Govoreći o sajmu narodni poslanik i predsednik SO Koceljeva Veroljub Matić je istakao da je manifestacija izrasla u veliki događaj i da je Koceljeva postala prepoznatljiva po njoj. On je najavio da će ova opština pokušati da u budućnosti privuče još jednog investitora koji će biti, kako je rekao, novi “Voćar”.
Među gostima Festivala u Koceljevi bila je i premijerka Vlade Republike Srbije Ana Brnabić koja je u ovu opštinu došla prvi put. Ona je poručila Koceljevcima da treba da budu ponosni na svoje mesto, na opštinu kao i na rukovodstvo jer je Koceljeva jedna od najodgovornijih opština u Srbiji.
–Ova lokalna samouprava ima zaposlenih 88 ljudi. Optimalno je da ima 126. Nikada opština nije imala zaposlenih koliko je mogla da ima i to pokazuje da su odgovorni, to pokazuje da štede da bi mogli da investiraju u lokalnu samoupravu. Podržaćemo Koceljevu. Podržaćemo celu Mačvu. U zadnje vreme otvoreno je 1.050 novih radnih mesta. Jedna od najvećih investicija je fabrika “Rauh”, ali mi ne smemo da se oslanjamo samo na strane investitore i to je ono što Koceljeva dobro radi. Vi se oslanjate na vaše preduzetnike, na vaše poljoprivrednike, na vaše zemljoradnike- izjavila je Brnabić i dodala da iz ovog kraja ima mnogo mladih poljoprivrednika koji su se prijavili za subvencije za traktore i obećala da će ih Vlada Srbije u tome podržati.
Premijerka je obišla i štandove na kojima je svoju robu izlagalo gotovo 230 izlagača. Od tog broja njih 150 su bili proizvođači zimnice, a čak trećina su prerađivači voća i povrća iz koceljevačkog kraja.
– Sećam se da smo prve godine imali tek 36 izlagača a danas ih je oko 230. Na prvom festivalu samo sedam domaćica iz Koceljeve je izlagalo svoju zimnicu a na ovogodišnjem ih ima čak 50. Drago mi je što je to tako i verujem da će ih u narednim godinama biti još više- izjavio je jedan od organizatora Vladimir Matić.
Među domaćicama koje su prvi put svoje proizvode ponudile kupcima je i Dragica Mihajlović iz Draginja.
–Kajem se što to nisam uradila ranije, ali nije bilo vremena da se sve spremi u većim količinama. Za prvi put smo ponudili, između ostalog, specijalno slatko od ljutih papričica kao i od čeri paradajza. Manje pakovanje košta 300 dinara i naišlo je na veoma dobar prijem kod kupaca. Neobičan je pa valjda zbog toga i interesantan kupcima- kaže Dragica na čijem štandu su posetioci mogli da pronađu i slani i slatki program iz kojeg je domaćica izdvojila pekmeze svih vrsta sa ukusima limuna, pomorandže, suvog grožđa...
Prvi put na “Festivalu zimnice” u Koceljevi svoje proizvode predstavilo je i “Gazdinstvo Poznanović” iz sela Ravna, između Valjeva i Krupnja. Prema rečima Milisava Poznanovića učešće na ovom sajmu obezbedilo im je takmičenje “Izađi mi na teglu” u okviru kojeg su u Valjevu napravili dobar ajvar što je prepoznao organizator ovog festivala. Sa ponosom ističe da su svi proizvodi sa njihovog imanja, od voćnih sirupa, kompota i pekmeza, preko ajvara do sirćeta od šljive za koje tvrdi da je odlično za čišćenje krvnih sudova.
–Ovo su naši preci ranije koristili za odmašćivanje krvnih sudova, protiv holesterola. Dobija se prilikom pečenja rakije, cedi i na kraju flašira- objašnjava Milisav.
Gosti iz Slovenije, izlagači vina, prvi put su na koceljevačkom sajmu zimnice i nisu krili zadovoljstvo zbog dobre organizacije i izuzetne posećenosti.
–Veoma nam se dopada ovde, puno je ljudi, vreme je dobro, tak da odgovara sve- kaže Milan Nevec i dodaje da su od svega najlepše devojke.
Gost Festivala već četvrti put je i Ana Pour iz Hrvatske koja je ocenila da je ova manifestacija sve bolja.
–Ovde sam četvrtu godinu, a treći put sam izlagač. Ove godine sam u Kreativnom sokaku. Svake godine je sve bolje, sve lepše i osećam se kao kod kuće- kaže gošća iz Bjelovara.
NAJBOLjI AJVAR, DžEM
I VOĆNI SIRUP
Bez ajvara, džema i voćnog sirupa zimnica se ne može zamisliti. I ove godine trud domaćica i kvalitet proizvoda bio je nagrađen. Najbolji ajvar, prema oceni stručnog žirija, pripremila je Biljana Vulović iz Svileuve, koja je pre osam godina odlučila da iskoristi znanja i iskustva sticana punih 26 godina u koceljevačkom “Voćaru” i počne da proizvodi zimnicu.
–Prvi put sam osvojila ovo priznanje i moram priznati da sam već bila po malo ljuta. Rekla sam sebi da ću prestati da se takmičim ako i ove godine nešto ne osvojim. Međutim, desilo se da je moj ajvar proglašen za najbolji ove godine- kaže ova domaćica na čijem štandu je tegla blagog ili ljutog ajvara od čisto pečenih paprika koštala 500 dinara, dok je za onaj od cepanih bilo potrebno izdvojiti 300 više.
–U ajvar ubacujemo samo čistu pečenu papriku, bez ikakvih dodataka. Paprika se ispeče, očisti, samelje, isprži i to je to. Na kraju se pasterizuje. Nema nikakvog tajnog sastojka- tvrdi vlasnica najbolje pripremljenog ajvara.
Drugo mesto pripalo je Milijani Bajić iz Draginja a treće Biljani Čkojić iz Svileuve. U kategoriji džemova, odnosno marmelada najbolji je bio proizvod “Domaćinstva Sofranić” iz Ljutica. Džem od kajsije Ivani Đurović iz Predvorice doneo je drugo mesto, dok je trećeplasirana bila Vasić Mileva-Jula iz Koceljeve. Po oceni žirija najbolji je bio sirup od kajsije koji je pripremila Gordana Đurić iz Koceljeve. Na drugom mestu našao se sirup od jagode koji je proizveo Dragan Živković iz Družetića, dok je sirup od višanja Biljani Ilić iz Svileuve obezbedio treću poziciju.
NAJVEĆA GULAŠIJADA
U SRBIJI
Najaktuelniji prateći sadržaj na koceljevačkom “Festivalu zimnice” je takmičenje u pripremanju lovačkog gulaša koje je drugog dana manifestacije okupilo skoro 240 ekipa iz zemlje i inostranstva. Duž Nemanjine ulice krčkalo se meso u kotlićima, a ni dim koji je na trenutke neumoljivo štipao za oči posetioce i učesnike nije uspeo da pokvari dobro raspoloženje. Zabava, druženje i dobar provod je motiv velikog broja ekipa koje su pripremale lovački gulaš, ali je bilo i onih kojima nije najvažnije učestvovati već i pobediti.
Takmičari uglavno nisu želeli da otkrivaju svoj tajni sastojak, ali dr Nenad Čkonjević, član ekipe “Dubnica” iz Hrtkovaca, tvrdi da se začin koji daje posebnost dobrom gulašu zove ljubav, strast i da tu drugi sastojci ne pomažu, te da ili umeš ili ne umeš da ga spremiš.
–Svake godine, sem prošle, sam dolazio u Koceljevu i uvek se trudim da sa sobom povedem nekog novog da vidi kako to ovde izgleda. Na stranu to što je ovo najveća kotlićijada u Srbiji. Koceljeva ima jedan fluid, jednu priču. Ono što se meni jako dopada kao nekom ko se bavi tim manifestacijama u regionu, pa i šire, to je taj duh zajedništva gde celo mesto radi na tome da ovo sve uspe i da se zaista, ko god je došao sa strane, oseti kao da je došao kod rodbine ili dugogodišnjih dragih prijatelja- izjavio je dr Čkonjević i čestitao organizatorima na odlično obavljenom poslu.
On je dodao da je veoma zadovoljan što Srbija ima ovakvu manifestaciju i napomenuo da je naša zemlja kuvarska velesila, te da je potrebno da brendiramo neke stvari i sačuvamo tradiciju i ono kako su se jela nekada pripremala.
Prema ocenama žirija, najbolji lovački gulaš na ovogodišnjoj manifestaciji pripremila je ekipa “1000 začina” iz Draginja. Na drugoj poziciji našla se “Lovačka kuća Kozarica” iz Kozarice, dok je ekipi “Pavle i Andrija” iz Koceljeve pripalo treće mesto.
Žiri sačinjen od eminentnih stručnjaka imao je izuzetno težak zadatak i od ukupnog broja takmičarskih ekipa nagrađeno je prvih 30 koji su, prema tvrdnjama sudija, zaslužili da budu proglašeni za najbolje, te da su na kraju odlučivale finese.
–Ove godine je zaista teško žiriju da oceni gulaše jer je mnogo uzoraka. Ali mi smo profesionalna komisija za ocenjivanje. Propozicije su krajnje jasno definisane a svi takmičari su imali pravo da prisustvuju ocenjivanju i prate naš rad. Organizator je odradio veliki posao i mi smo zaista zahvalni na gostoprimstvu. Ja sam imao dve ponude za suđenje koje sam glatko odbio zbog ove manifestacije na kojoj sam već četvrtu godinu za redom- kaže profesor na Visokoj hotelijerskoj školi u Beogradu i predsednik sudijskog tima Srbije ispred VAKS-a Jordan Nastanović.
Milorad Aćimović, predsednik i delegat kulinarske Asocijacije Srbije, koji je sudija na ovom takmičenju već devet godina, smatra da su kriterijumi veoma oštri i jasno definisani ali da su zbog toga svi zadovoljni.
–Ja sam od početka ovde i moram da kažem da je iz godine u godinu broj takmičara u porastu. Možda bi trebalo razmišljati da se ovo takmičenje odvoji od festivala zimnice i postane zasebna manifestacija kako bi gulaš mogao da bude uveden u zvaničan kalendar. Ove godine smo imali 240 gulaša, a prve ih je bilo tek 30-ak- izjavio je Aćimović.
I njegov kolega Mladen Perišić, gastronom, idejni tvorac i organizator međunarodnog takmičenja u spremanju srednjovekovnih jela Evrope, autor tri knjige iz oblasti gastronomije i četvrti put član žirija u Koceljevi, smatra da ovo takmičenje, koje je najveće u Srbiji, ima sve predispozicije i zaslužuje da preraste u međunarodno.
–To se, nažalost, još ne ostvaruje ali se nadamo da ćemo to jednog dana moći da realizujemo zajedno sa organizatorima- poručio je Perišić.
Osim velikih količina pripremljenog lovačkog gulaša posetiocima i gostima posluženo je preko deset hiljada besplatnih porcija pasulja, škembića, svadbarskog kupusa i gulaša, a teško je bilo odoleti prasećem i jagnjećem pečenju. Gosti su odlazili zadovoljni, sa punim kesama i stomacima, uz obećanje da će se sledeće godine vratiti, ali ne sami, već u društvu rodbine, prijatelja, komšija.
V. Bošković

Najnoviji broj

11. jul 2019.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa