DELO DR VASE MIRIĆA
SVETLIJA VIZIJA SVETA
Nekadašnji učenik šabačke Ekonomske škole, dr Vasilije Mirić, u delu “Društvena ravnotežna moć” osvetlio uzroke koji, u dvadeset prvom veku, dovode do svetskih ekonomskih kriza i ukazao na moguće reforme sadašnjeg neoliberalnog kapitalizma i njegovom nenasilnom prelasku u društvo bez kriza i sa više socijalne pravde.
Sadašnje kapitalističko, u nekim zemljama i socijalističko, društvo može, reformama i bez nasilnih promena odnosno revolucija, prerasti u društvo bez kriza, bez sadašnjih enormnih socijalnih razlika i sa više pravde u odnosima vlasnika kapitala i mnogo veće mase učesnika u procesima rada i stvaranja novih materijalnih vrednosti – tvrdi Vasilije Mirić, doktor ekonomskih nauka u svom delu “Društvena ravnotežna moć” koje je, nedavno, izašlo iz štampe. Ovaj, nekada odlikaš Ekonomske škole u Šapcu, a sadašnji penzioner, posvetio je mnoge godine truda proučavajući dela najvećih naučnika i teoretičara ekonomske nauke u svetu, posebno u sadašnjem neoliberalnom kapitalizmu. Uz ocenu da je sadašnje kapitalističko društvo, tom neoliberalnom praksom i stvaranjem razlika između malobrojnog sveta kapitala i mnogobrojnog sveta rada – dovelo svetsko društvo u ćorsokak, dr Mirić razrađuje ideju kenzijanskih ekonomista da se svet može promeniti u okviru kapitalizma. Zato su potrebne odluke u parlamentima država koje bi obavezale vlasnike kapitala da više ostvarenog profita usmeravaju u društvene fondove koji bi omogućili da se stvore povoljniji uslovi rada, života, obrazovanja i zdravlja u svetu radnika. To radnici, učestvujući u procesu proizvodnje, zaslužuju – jer bez toga neće biti ni profita za vlasnike kapitala.
Dr Mirić smatra da su takve reforme neophodne i u odnosima između razvijenih i nerazvijenih država u svetu. Ukazuje i na primere savremene Kine i sadašnje Nemačke koje ne praktikuju neoliberalni kapitalizam i globalizaciju za koju se taj kapitalizam zalaže. Ovaj ekonomista ocenjuje da se te reforme mogu započeti ozbiljnim promenama u strukturama koje, putem parlamentarnih izbora, mogu doneti potrebne zakone i postarati se da se oni primenjuju. Na taj način, vlasnici kapitala mogli bi prihvatiti mnogo veću odgovornost za sudbinu sveta, to jest odgovornost za pravedniji život sveta rada i sveta kapitala.
Takve promene, smatra dr Mirić neće biti lake i brze, ali su neophodne za bolju i mirniju budućnost sveta.
Sadašnje kapitalističko, u nekim zemljama i socijalističko, društvo može, reformama i bez nasilnih promena odnosno revolucija, prerasti u društvo bez kriza, bez sadašnjih enormnih socijalnih razlika i sa više pravde u odnosima vlasnika kapitala i mnogo veće mase učesnika u procesima rada i stvaranja novih materijalnih vrednosti – tvrdi Vasilije Mirić, doktor ekonomskih nauka u svom delu “Društvena ravnotežna moć” koje je, nedavno, izašlo iz štampe. Ovaj, nekada odlikaš Ekonomske škole u Šapcu, a sadašnji penzioner, posvetio je mnoge godine truda proučavajući dela najvećih naučnika i teoretičara ekonomske nauke u svetu, posebno u sadašnjem neoliberalnom kapitalizmu. Uz ocenu da je sadašnje kapitalističko društvo, tom neoliberalnom praksom i stvaranjem razlika između malobrojnog sveta kapitala i mnogobrojnog sveta rada – dovelo svetsko društvo u ćorsokak, dr Mirić razrađuje ideju kenzijanskih ekonomista da se svet može promeniti u okviru kapitalizma. Zato su potrebne odluke u parlamentima država koje bi obavezale vlasnike kapitala da više ostvarenog profita usmeravaju u društvene fondove koji bi omogućili da se stvore povoljniji uslovi rada, života, obrazovanja i zdravlja u svetu radnika. To radnici, učestvujući u procesu proizvodnje, zaslužuju – jer bez toga neće biti ni profita za vlasnike kapitala.
Dr Mirić smatra da su takve reforme neophodne i u odnosima između razvijenih i nerazvijenih država u svetu. Ukazuje i na primere savremene Kine i sadašnje Nemačke koje ne praktikuju neoliberalni kapitalizam i globalizaciju za koju se taj kapitalizam zalaže. Ovaj ekonomista ocenjuje da se te reforme mogu započeti ozbiljnim promenama u strukturama koje, putem parlamentarnih izbora, mogu doneti potrebne zakone i postarati se da se oni primenjuju. Na taj način, vlasnici kapitala mogli bi prihvatiti mnogo veću odgovornost za sudbinu sveta, to jest odgovornost za pravedniji život sveta rada i sveta kapitala.
Takve promene, smatra dr Mirić neće biti lake i brze, ali su neophodne za bolju i mirniju budućnost sveta.
C. Mićić
Najnoviji broj
18. april 2024.
