Krivina u ogledalu
Kao da smo gubavi, a nismo
Konačno je, posle više od četiri godine, na red došla i realizacija projekta Odbrana Mačve od poplava.
Dugo se čekalo na početak, i eto - dočekasmo ga. Još početkom prošle nedelje najavljen je dolazak premijerke Ane Brnabić i svi smo se obradovali da ćemo biti u prilici da je vidimo, a možda i priupitamo nešto. Da li zbog toga što je, ipak u pitanju Šabac, opozicioni grada, ili zbog abera da joj je partnerka u blagoslovenom stanju, a ništa nije preče od porodice, mi premijerku ne videsmo. Umesto premijerke bio je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, naš komšija iz Mitrovice, ali ne i u Gradsku kuću gde su bili zamenik gradonačelnika Dušan Kostadinović i šef evropske misije u Beogradu Sem Fabrici.
Predsednik i premijerka nikako da dođu u Šabac, kao da smo gubavi. A, nismo. Samo nismo na njihovim radikalskim, pardon, naprednjačkim talasima. Dobri smo Evropskoj uniji, ali vama nismo.
Što bi bio problem da premijerka i predsednik dođu u Šabac? Zar je merilo stvari to ko je gde na vlasti? Pa, možda bi to bio dokaz te veličine o kojoj svakodnevno govore kada govore o Prvorođenom i u čijoj umišljenoj verziji žive premijerka i predsednik.
Premijerka se nešto diči u poslednje vreme silnim medaljama koju srpska pamet osvaja širom sveta. Gde si Ana da dođeš da vidiš kako to da je u proteklih nekoliko godina nekoliko šabačke dece završilo Stenford i IMT u Americi. Da vidiš malo kako ta deca uče, napreduju, ko sa njima radi i kako. Ne, to ne važi, vi ste iz Šapca, niste naši. Ćao.
Da li znate da je otvaranje fabrike Jazaki u Šapcu bilo jedino otvaranje fabrike u Srbiji kojoj je prisustvovao Prvorođeni, a da se nije obratio novinarima i dozvolio im da iga pitaju nešto. Pritisnuo dugme, zasadio drvo trešnje i brže, jače, bolje, seo u audi A8 i pobegao dok su ga novinari pitali za izjavu. Ajde to što se nije ni pozdravio sa gradonačelnikom. To je već stvar kućnog vaspitanja i političke korektnosti.
U Šabac, doduše, ume da dođe Zorana Mihajlović. Bila je nekoliko puta, nije da nije. Odvedu je naši naprednjaci u svoje baze, iskukaju se malo više na lokalnu vlast, ona ih pogladi, poruči da ne brinu ništa, da Prvorođeni misli na njih. Još pride ode do sedišta SNS da popije kafu i vodu, koju iz svog džepa plate poverenici SNS, a stigne i do televizijskog studija neke od njima podobnih TV kuća i to je to. Da se, slučajno vidi sa gradonačelnikom - ne dao Bog. Pa, ako sve to ne valja, kako kukaju ovi naši doktori, kako joj ne pade na pamet - „Ček da se vidim sa tim monstrumom od gradonačelnika“. Jok.
Projekat o kojem je bilo reči na početku teksta, vredan je više od devet miliona evra. Ni predsednik, ni premijerka nisu našli za shodno da se pojave. Ne tako davno, Prvorođeni je otvorio put u nekom selu od par stotina metara. Eto.
Dugo se čekalo na početak, i eto - dočekasmo ga. Još početkom prošle nedelje najavljen je dolazak premijerke Ane Brnabić i svi smo se obradovali da ćemo biti u prilici da je vidimo, a možda i priupitamo nešto. Da li zbog toga što je, ipak u pitanju Šabac, opozicioni grada, ili zbog abera da joj je partnerka u blagoslovenom stanju, a ništa nije preče od porodice, mi premijerku ne videsmo. Umesto premijerke bio je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, naš komšija iz Mitrovice, ali ne i u Gradsku kuću gde su bili zamenik gradonačelnika Dušan Kostadinović i šef evropske misije u Beogradu Sem Fabrici.
Predsednik i premijerka nikako da dođu u Šabac, kao da smo gubavi. A, nismo. Samo nismo na njihovim radikalskim, pardon, naprednjačkim talasima. Dobri smo Evropskoj uniji, ali vama nismo.
Što bi bio problem da premijerka i predsednik dođu u Šabac? Zar je merilo stvari to ko je gde na vlasti? Pa, možda bi to bio dokaz te veličine o kojoj svakodnevno govore kada govore o Prvorođenom i u čijoj umišljenoj verziji žive premijerka i predsednik.
Premijerka se nešto diči u poslednje vreme silnim medaljama koju srpska pamet osvaja širom sveta. Gde si Ana da dođeš da vidiš kako to da je u proteklih nekoliko godina nekoliko šabačke dece završilo Stenford i IMT u Americi. Da vidiš malo kako ta deca uče, napreduju, ko sa njima radi i kako. Ne, to ne važi, vi ste iz Šapca, niste naši. Ćao.
Da li znate da je otvaranje fabrike Jazaki u Šapcu bilo jedino otvaranje fabrike u Srbiji kojoj je prisustvovao Prvorođeni, a da se nije obratio novinarima i dozvolio im da iga pitaju nešto. Pritisnuo dugme, zasadio drvo trešnje i brže, jače, bolje, seo u audi A8 i pobegao dok su ga novinari pitali za izjavu. Ajde to što se nije ni pozdravio sa gradonačelnikom. To je već stvar kućnog vaspitanja i političke korektnosti.
U Šabac, doduše, ume da dođe Zorana Mihajlović. Bila je nekoliko puta, nije da nije. Odvedu je naši naprednjaci u svoje baze, iskukaju se malo više na lokalnu vlast, ona ih pogladi, poruči da ne brinu ništa, da Prvorođeni misli na njih. Još pride ode do sedišta SNS da popije kafu i vodu, koju iz svog džepa plate poverenici SNS, a stigne i do televizijskog studija neke od njima podobnih TV kuća i to je to. Da se, slučajno vidi sa gradonačelnikom - ne dao Bog. Pa, ako sve to ne valja, kako kukaju ovi naši doktori, kako joj ne pade na pamet - „Ček da se vidim sa tim monstrumom od gradonačelnika“. Jok.
Projekat o kojem je bilo reči na početku teksta, vredan je više od devet miliona evra. Ni predsednik, ni premijerka nisu našli za shodno da se pojave. Ne tako davno, Prvorođeni je otvorio put u nekom selu od par stotina metara. Eto.
Nenad Kulačin
Najnoviji broj
18. april 2024.
