Može im se

Kada je reč o ceni goriva u Srbiji, nešto opasno nije u redu. Cena nafte na svetskom tržištu pada, a kod nas na pumpama gotovo na nedeljnom nivou raste.
Umesto da zbog pada cene sirove nafte na svetskim berzama za oko dva dolara, sa 73,94 na 71,68, s jedne strane, i stabilnog kursa dinara, evra i dolara, s druge strane, gorivo pojeftini, ono je poslednjih dana na pumpama u Srbiji skuplje u proseku za dinar do dinar i po, u zavisnosti od vrste derivata.
Jedino objašnjenje za to je da je ponuda u poslednjih mesec dana manja od tražnje i da su trgovci upravo tu našli razlog za povećanje, jer drugih opravdanih razloga nema. Mic po mic, cena dizela ide ka 170 dinara, dok benzina ka 160.
- Cena nafte na svetskim berzama je samo jedan od parametara koji može da utiče na kretanje maloprodajnih cena goriva. Ona se formira na osnovu više parametara, i veoma je pojednostavljeno tvrditi da zavisi samo od kretanja cena nafte na tržištu - kaže Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije.
Prema njegovim rečima, sve promene troškova koje utiču na poslovanje u naftnom sektoru, na nacionalnom i globalnom planu, odražavaju se na cene goriva onoliko brzo i u onoj meri, u kojoj je razvijena tržišna konkurencija.
- Pod troškovima se podrazumevaju svi imputi, od cene sirove nafte do raznih državnih taksi. Na uređenom tržištu, uticaj konkurencije se oseti i kada troškovi poslovanja rastu i kada se smanjuju i uvek idu u prilog potrošačima. Na takvom tržištu opstaju samo naftne kompanije koje racionalno posluju i koje su u stanju da izdrže nadmetanje, koje naravno mora biti zasnovano isključivo na tržišnim principima - navodi Mićović.
On dodaje da u Srbiji poseban problem predstavljaju državna zahvatanja u ceni goriva, odnosno velike akcize i PDV.
- Generalno gledano, cena goriva je u ovom trenutku u Srbiji i regionu na ovom nivou jer je cena sirove nafte znatno porasla u odnosu na prošlu godinu. S druge strane i pojeftinjenje nafte koje se sada beleži odraziće se na smanjenje maloprodajnih cena, ali se to neće desiti sada, nego naknadno - ističe Mićović.
Ekspert za energetiku Vojislav Vuletić kaže da je sasvim normalno da trgovci benzinom formiraju maloprodajne cene na osnovu svojih troškova.
- Sasvim je razumljivo da su cene goriva skakale u periodu kada su trgovci kupovali naftu koja je bila skuplja. Sada cena nafte pada i kada trgovci istroše količine kojima raspolažu, derivate će na veliko kupiti jeftinije, pa će i maloprodajna cena goriva pasti. S druge strane, mora se konstatovati da su trgovci veoma revnosni kada je reč o poskupljenju goriva, ali da se sasvim drugačije ponašaju kada cena sirove nafte pada i tada se dosta ređe opredeljuju da cenu spuste - ističe sagovornik Vuletić.
On dodaje da je veliki problem u tome što država nema kako da puni kasu, pa se opredeljuje za visoke akcize.
- Da je kojim slučajem u Srbiji industrija razvijena, država bi više inkasirala za budžet od poreza i ne bi bilo potrebe za visokim akcizama za gorivo. Dakle, upravo bi reindustrijalizacija blagotvorno delovala na smanjenje akciza na benzin. Državna zahvatanja bi se u tom slučaju smanjila i vozači bi ga kupovali po nižim cenama - zaključuje Vuletić.
Uvažavajući sve argumente sagovornika, utisak je da je u Srbiji sasvim u redu da gorivo poskupljuje dok svuda u svetu cena pada, i da se državi i prodavcima goriva jednostavno može kako oni hoće.
Upoređujući avgust ove s avgustom prošle godine benzin je danas skuplji za 12,46 dinara, evrodizel za skoro 17 dinara po litru, a tečni naftni gas za 4,12 dinara. Sa sadašnjom cenom goriva država po svakoj litri benzina uzima 54% ili 83,24 dinara, a na litri dizela od 163,21 državi pripada 86,3 dinara, ili 52,9% od cene.