Kraj kao početak i sredina

Kako je sezona počela, zahuhtavala, dolazila do vrhunca, privodila se kraju, tako je i završena. Šabački kajakaši su ostvarili apsolutni kontinuitet uspeha tokom 2018. godine. Nije bilo velikog takmičenja sa koga nisu stizale medalje, nije bilo uzrasta a da nije obnovio trofejnu kolekciju “Zorke”. Pali su svetski rekordi, prvi put je klub apsolutni šampion Srbije, no ovakvi rezultati zaslužuju poseban osvrt u nekom od narednih brojeva. Da bude potpuni niz pobrinuli su se najmlađi. Nade šabačkog, srpskog kajaka, pokazali su da su i velike olimpijske nade i već se možemo nadati da bi mogli u opremi Srbije veslati u Parizu 2024, Los Anđelesu 2028. godine. Srbija je osvojila osam, a sam Šabac tri medalje u Poznanju na regati “Olimpijskih nada”.
Prvo odličje Srbiji doneo je dvojac Vuk Miletić i Branko Lagundžić. Ovojili su drugo mesto u K2 1.000, a deo su istorijske trke u kojoj su oni i posada Mađarske podelili drugu poziciju jer su oba čamca prošla u apolutno istom vremenu kroz cilj. Vuk i Branko su se istakli i pojedinačno. Miletić bronzom u sprintu jednoseda na 200 metara, dok je isti sjaj poneo i Lagundžić u K1 500. Uz njih nastupali su još Žarko Jakovljević, Dunja Sarić, Bojan Delibašić i Veljko Dovragović.