ŠABAC OBELEŽIO DAN OSLOBOĐENjA U PRVOM SVETSKOM RATU
Iz pepela rata iznikao slobodan grad
Uništen, spaljen, prepolovljen Šabac je nikao iz pepela tog rata, zahvaljujući herojstvu i snazi duha. Generacijama koje su stradale danas odajemo počast. Njihovo herojstvo i nevina žrtva obezbedili su im večnost, a naša je obaveza da im obezbedimo nezaborav
Grad Šabac je umeo i znao da na pravi način obeleži Dan oslobođenja u Velikom ratu, 2. novembar.
Tim povodom organizovana je svečana sednica Skupštine grada na kojoj su govorili istoričarka dr Sanja Petrović Todosijević, dobitnik Ninove nagrade za roman Veliki rat Aleksandar Gatalica i dr Stavrula Mavrogeni, profesorka Univerziteta Makedonija u Solunu.
Predsednik Skupštine grada Nemanja Pajić rekao je na početku sednice da je Šabac oslobođen posle velikog stradanja u Prvom svetskom ratu.
- Uništen, spaljen, prepolovljen Šabac je nikao iz pepela tog rata, zahvaljujući herojstvu i snazi duha. Generacijama koje su stradale danas odajemo počast. Njihovo herojstvo i nevina žrtva obezbedili su im večnost, a naša je obaveza da im obezbedimo nezaborav. Ovaj skup je prilika da izrazimo duboko poštovanje precima i pošaljemo poruku svog vremena, koje se suočava sa mnogim izazovima. Vrednosti na kojima je izvojevana sloboda i nastao novi život, su temeljne vrednosti društva. Zato je, u svakom vremenu, pa i danas, kada se mnoge tradicionalne i temeljne vrednosti dovode u pitanje i kada su mnoge podložne različitim vrstama revizije, važno podsetiti, očuvati ih i razvijati - rekao je Pajić.
Istoričarka Sanja Petrović Todosijević je govorila o herojskoj bitci na Ceru, ali i o običnim Šapčanima koji su branili svoj grad i državu.
- Volela bih da zamislite nekog sasvim običnog čoveka koji je mesec i po dana ranije sedeo u nekoj šabačkoj kafani i čitao u novinama vest kako je u Sarajevu jedan golobradi dečak, a zvao se Gavrilo Princip, ubio austro-ugarskog prestolonaslednika Ferdinanda. Volela bih da ga zamislite kako sedi i nevoljno klima glavam pitajući se „kakva je ova današnja omladina“. 14. avgusta 1914. godine on je u rovovima Cerske bitke kad do vojnika iz šabačkog odreda stiže vest da Austrijanci počinju napad na Šabac. Kada je srpska vojska deset dana kasnije ušla u grad, Šabac je predstavljao zgarište. Kao jedini grad u Srbiji pored Beograda koji je do tog trenutka prošao iskustvo bombardovanja grada naoružanjem koje će svoje ubilačke kapacitete usavršiti u jednom drugom ratu, Šabac je predstavljao paradigmu veka koji je zapravo tek počinjao - istakla je ona.
I naš pisac Gatalica se osvrnuo na običnog čoveka u Velikom ratu.
- Naš veliki pisac i vaš zemljak Dušan Kovačević je rekao da je veliki otpor Austrougarskoj vojsci na Ceru i izvojevna pobeda rezutat toga što su srpski vojnici sa Cera mogli da vide svoje kuće u Mrđenovcu. Naravno da fizički nisu mogli da vide svoj Mrđenovac, ali su znali da na Ceru brane svoje domove i porodice. Zato su i pobedili - naglasio je Gatalica.
Gošća iz Grčke dr Stavrula Mavrogeni istakla je značaj srpske vojske koja je preživela pravu golgotu, a onda probila Solunski front.
- Srbima nije preostalo ništa drugo nego da se preko Albanije upute prema Jadranskoj oblali. Kakvo je bilo stanje, govori saopštenje nemačke Vrhovne komande od 29. novembra: "Pošto srpska vojska više ne postoji, već postoje samo njeni bedni ostaci koji su se razbegli u divlje albanske i crnogorske planine, gde će bez hrane po ovoj zimi naći svoju smrt, to su prekinute dalje operacije i neće se više izdavati izveštaji sa balkanskog ratišta". Tim putem, poznatim kao „Albanski Golgota“, je krenula srpska vojska u zimu 1915/16. godine. Morala je da stigne „Tamo daleko, gde cveta limun žut“, jer „Tamo je srpskoj vojski jedini bio put - podsetila je Mavrogeni.
Parastosom i polaganjem venaca na Spomenik izginulim ratnicima u Prvom svetskom ratu, u porti Šabačke crkve, obeležen je 2. novembar, dan kada je 1918. godine iz razorenog grada proteran i poslednji vojnik Austro – ugarske monarhije. Vence su položili predstavnici grada, vojske Srbije, Udruženja potomaka palih ratnika i brojni gosti. Prisutnima se obratio gradonačelnik Nebojša Zelenović i naglasio da je sloboda podjednako važna danas kao i pre jednog veka. Tema o kojoj treba da se govori i za koju se treba boriti.
Tim povodom organizovana je svečana sednica Skupštine grada na kojoj su govorili istoričarka dr Sanja Petrović Todosijević, dobitnik Ninove nagrade za roman Veliki rat Aleksandar Gatalica i dr Stavrula Mavrogeni, profesorka Univerziteta Makedonija u Solunu.
Predsednik Skupštine grada Nemanja Pajić rekao je na početku sednice da je Šabac oslobođen posle velikog stradanja u Prvom svetskom ratu.
- Uništen, spaljen, prepolovljen Šabac je nikao iz pepela tog rata, zahvaljujući herojstvu i snazi duha. Generacijama koje su stradale danas odajemo počast. Njihovo herojstvo i nevina žrtva obezbedili su im večnost, a naša je obaveza da im obezbedimo nezaborav. Ovaj skup je prilika da izrazimo duboko poštovanje precima i pošaljemo poruku svog vremena, koje se suočava sa mnogim izazovima. Vrednosti na kojima je izvojevana sloboda i nastao novi život, su temeljne vrednosti društva. Zato je, u svakom vremenu, pa i danas, kada se mnoge tradicionalne i temeljne vrednosti dovode u pitanje i kada su mnoge podložne različitim vrstama revizije, važno podsetiti, očuvati ih i razvijati - rekao je Pajić.
Istoričarka Sanja Petrović Todosijević je govorila o herojskoj bitci na Ceru, ali i o običnim Šapčanima koji su branili svoj grad i državu.
- Volela bih da zamislite nekog sasvim običnog čoveka koji je mesec i po dana ranije sedeo u nekoj šabačkoj kafani i čitao u novinama vest kako je u Sarajevu jedan golobradi dečak, a zvao se Gavrilo Princip, ubio austro-ugarskog prestolonaslednika Ferdinanda. Volela bih da ga zamislite kako sedi i nevoljno klima glavam pitajući se „kakva je ova današnja omladina“. 14. avgusta 1914. godine on je u rovovima Cerske bitke kad do vojnika iz šabačkog odreda stiže vest da Austrijanci počinju napad na Šabac. Kada je srpska vojska deset dana kasnije ušla u grad, Šabac je predstavljao zgarište. Kao jedini grad u Srbiji pored Beograda koji je do tog trenutka prošao iskustvo bombardovanja grada naoružanjem koje će svoje ubilačke kapacitete usavršiti u jednom drugom ratu, Šabac je predstavljao paradigmu veka koji je zapravo tek počinjao - istakla je ona.
I naš pisac Gatalica se osvrnuo na običnog čoveka u Velikom ratu.
- Naš veliki pisac i vaš zemljak Dušan Kovačević je rekao da je veliki otpor Austrougarskoj vojsci na Ceru i izvojevna pobeda rezutat toga što su srpski vojnici sa Cera mogli da vide svoje kuće u Mrđenovcu. Naravno da fizički nisu mogli da vide svoj Mrđenovac, ali su znali da na Ceru brane svoje domove i porodice. Zato su i pobedili - naglasio je Gatalica.
Gošća iz Grčke dr Stavrula Mavrogeni istakla je značaj srpske vojske koja je preživela pravu golgotu, a onda probila Solunski front.
- Srbima nije preostalo ništa drugo nego da se preko Albanije upute prema Jadranskoj oblali. Kakvo je bilo stanje, govori saopštenje nemačke Vrhovne komande od 29. novembra: "Pošto srpska vojska više ne postoji, već postoje samo njeni bedni ostaci koji su se razbegli u divlje albanske i crnogorske planine, gde će bez hrane po ovoj zimi naći svoju smrt, to su prekinute dalje operacije i neće se više izdavati izveštaji sa balkanskog ratišta". Tim putem, poznatim kao „Albanski Golgota“, je krenula srpska vojska u zimu 1915/16. godine. Morala je da stigne „Tamo daleko, gde cveta limun žut“, jer „Tamo je srpskoj vojski jedini bio put - podsetila je Mavrogeni.
N.K.
Najnoviji broj
25. april 2024.
