Krivina u ogledalu
92:8
Ima li većeg paradoksa od činjenice da je Prvorođeni bio učesnik u panel diskusiji na Ekonomskom forumu u Davosu pod nazivom - Sloboda medija u kriznim situacijama? Možda da je na istom mestu Hašim Tači govorio o važnosti doniranja organa.
Čovek koji je evropski prvak u uništavanju slobode medija na ovu temu je govorio na najpoznatijem svetskom ekonomskom skupu. Taj svet očigledno se ili sprda sa nama, ili ga boli uvo za nas, ili postoje neki finansijski uslovi da bi neko negde govorio, pa se to plati. Nešto mi miriše da je ovo poslednje.
Ko bi normalan mogao da pozove nekoga ko je okupirao kompletan medijski prostor u jednoj evropskoj državi da govori o bilo čemu na temu - Sloboda medija. Ako se ta međunarodna zajednica za nešto izborila, to je sloboda medija i pravo na slobodno izveštavanje. U svakoj iole normalnoj državi u Evropi ne postoji predsednik države ili vlade koji će nezadovoljne građane da naziva ološem, a lidere opozicije lopovčinama, i to svakodnevno putem medija, a da ti mediji ne daju šansu drugoj strani da odgovori. To je nezamislivo. Taj isti Prvorođeni je izjavio da u Srbiji postoji 20 odsto kretena, a to su ljudi koji ne glasaju za njega, i niko od tih 20 odsto kretena nije imao priliku da mu odgovori.
Medijske slobode nikada nisu bile manje i uzurpiranije nego danas, kada je reč o Srbiji. Pri tom, da se razumemo, stava sam da u Srbiji postoji sloboda govora, ali ono što ne postoji to je sloboda medija. Postoji jedna dnevna novina, nekoliko nedeljnika, dve kablovske televizije, postoji i Šabac, na kojima je moguće reći kritiku, čak i napasti ovu vlast. Druga stvar je uticaj svih tih medija na javnost u Srbiji.
Problem je u medijima koji su pod stegom vlasti. RTS, Pink, Hepi, Prva, O2, Studio B, Politika, Večernje novosti, Kurir, Informer, Srpski telegraf, Alo... su mediji u kojima je zabranjeno čuti glas bilo kojeg opozicionara, bilo kakav glas kritike. Za nabrojane medije ne postoji druga strana, i u tome se ogleda medijska nesloboda. Javni servis je počeo da izveštava sa protesta u Beogradu, veoma korektno, ali nijednu reč nije objavio o protestima širom Srbije.
Ova vlast je uspela da ugasi Utisak nedelje, ceo jedan radio koji je bio simbol slobode - B92. Državnim parama su pretplatili jednog kablovskog operatera, a onda tim parama kupili preostale dve televizije sa nacionalnom frekvencijom. Ovoga se nijedan prethodnik Prvorođenog nije setio. Srpski tabloidi kojima je važnije pitanje jednog mladeža od toga ko je ubio Olivera Ivanovića se utrkuju ko će više da vređa opoziciju i građane koji protestuju. To nisu male, sitne uvrede. Kada im neko odgovori, poput Sergeja Trifunovića, onda je to kataklizma. Rafalna paljba dostigne takve razmere da je masakr slaba reč za opis takvog stanja.
Neko bi rekao, još žešće napadaju i Prvorođenog. Možda su u pravu, ali Prvorođeni ima sve mogućnosti ovoga sveta da odgovori. Nađite tog lidera neke evropske zemlje koji se tokom 2018. godine pojavljivao na malim ekranima u proseku 17 minuta dnevno, 365 dana. Ljudi moji, to nije normalno. Tokom predsedničke kampanje 2017. godine, Prvorođeni je imao 92 odsto medijskog vremena, a svi ostali kandidati samo osam odsto. To je ta sloboda medija o kojoj govori Prvorođeni. Njegove rekorde teško da će bilo ko da obori, i nadamo se nikada neće. Opozicioni lideri ne mogu da se pojave ni u jednoj emisiji u kojoj se Prvorođeni pojavi. Desi se to ponekad, doduše, u Upitniku RTS-a, ali nikada samostalno, nego uvek uz nekog Vesića, Martinovića, Jovanova, koji ne dozvoljavaju da se taj dijalog povede. Obesmisle svaki pokušaj upadanjem u reč, vređanjem, napadima. Upadanje u reč i ometanje sagovornika je standardna tehnika kojom se služe naprednjaci. I to je njihovo je pravo. Problem je u tome što voditelji dozvoljavaju takvo ponašanje i emisija izgubi svaki smisao.
Kada je Prvorođeni na Forumu rekao da je nezadovoljan stanjem u medija i da će to stanje da popravi u narednih godinu, dve, plašim da je mislio na situaciju u kojoj će njegov lik i delo da zauzme svih 100 odsto medijskog prostora u Srbiji. Nije daleko od toga. Za razliku od njega, opozicija može da se nada ponekom pozivu na N1, TV Naša i gostovanju kod šabačkih medija. Taman se to nekako uklapa u naprednjačko dostignuće - 92:8.
Svuda u svetu postoje mediji koji navijaju za vlast ili za opoziciju, to nije sporno. Nigde, međutim, ne postoji mogućnost da druga strana nema priliku da odgovori. U Americi svi znaju da je SiEnEn na strani demokrata, a Foks podržava republikance, ali ih to ih ne sprečava da se izveštava na profesionalan način i o onima drugim. E, u tome je problem, kao i u činjenici da u tim medijima rade novinari, a kod nas megafoni vlasti. Prvorođeni je čovek totalno operisan od mogućnosti da čuje i uvaži drugačije mišljenje, tako da je iluzorno pomisliti da bi se stanje u medijima u Srbiji moglo popraviti za njegovo vreme. A, kada njegovo prođe, možda ćemo uspeti da postavimo takve standarde da više nikome neće pasti na pamet da na ovaj, ili sličan način uzurpira medije u Srbiji.
Čovek koji je evropski prvak u uništavanju slobode medija na ovu temu je govorio na najpoznatijem svetskom ekonomskom skupu. Taj svet očigledno se ili sprda sa nama, ili ga boli uvo za nas, ili postoje neki finansijski uslovi da bi neko negde govorio, pa se to plati. Nešto mi miriše da je ovo poslednje.
Ko bi normalan mogao da pozove nekoga ko je okupirao kompletan medijski prostor u jednoj evropskoj državi da govori o bilo čemu na temu - Sloboda medija. Ako se ta međunarodna zajednica za nešto izborila, to je sloboda medija i pravo na slobodno izveštavanje. U svakoj iole normalnoj državi u Evropi ne postoji predsednik države ili vlade koji će nezadovoljne građane da naziva ološem, a lidere opozicije lopovčinama, i to svakodnevno putem medija, a da ti mediji ne daju šansu drugoj strani da odgovori. To je nezamislivo. Taj isti Prvorođeni je izjavio da u Srbiji postoji 20 odsto kretena, a to su ljudi koji ne glasaju za njega, i niko od tih 20 odsto kretena nije imao priliku da mu odgovori.
Medijske slobode nikada nisu bile manje i uzurpiranije nego danas, kada je reč o Srbiji. Pri tom, da se razumemo, stava sam da u Srbiji postoji sloboda govora, ali ono što ne postoji to je sloboda medija. Postoji jedna dnevna novina, nekoliko nedeljnika, dve kablovske televizije, postoji i Šabac, na kojima je moguće reći kritiku, čak i napasti ovu vlast. Druga stvar je uticaj svih tih medija na javnost u Srbiji.
Problem je u medijima koji su pod stegom vlasti. RTS, Pink, Hepi, Prva, O2, Studio B, Politika, Večernje novosti, Kurir, Informer, Srpski telegraf, Alo... su mediji u kojima je zabranjeno čuti glas bilo kojeg opozicionara, bilo kakav glas kritike. Za nabrojane medije ne postoji druga strana, i u tome se ogleda medijska nesloboda. Javni servis je počeo da izveštava sa protesta u Beogradu, veoma korektno, ali nijednu reč nije objavio o protestima širom Srbije.
Ova vlast je uspela da ugasi Utisak nedelje, ceo jedan radio koji je bio simbol slobode - B92. Državnim parama su pretplatili jednog kablovskog operatera, a onda tim parama kupili preostale dve televizije sa nacionalnom frekvencijom. Ovoga se nijedan prethodnik Prvorođenog nije setio. Srpski tabloidi kojima je važnije pitanje jednog mladeža od toga ko je ubio Olivera Ivanovića se utrkuju ko će više da vređa opoziciju i građane koji protestuju. To nisu male, sitne uvrede. Kada im neko odgovori, poput Sergeja Trifunovića, onda je to kataklizma. Rafalna paljba dostigne takve razmere da je masakr slaba reč za opis takvog stanja.
Neko bi rekao, još žešće napadaju i Prvorođenog. Možda su u pravu, ali Prvorođeni ima sve mogućnosti ovoga sveta da odgovori. Nađite tog lidera neke evropske zemlje koji se tokom 2018. godine pojavljivao na malim ekranima u proseku 17 minuta dnevno, 365 dana. Ljudi moji, to nije normalno. Tokom predsedničke kampanje 2017. godine, Prvorođeni je imao 92 odsto medijskog vremena, a svi ostali kandidati samo osam odsto. To je ta sloboda medija o kojoj govori Prvorođeni. Njegove rekorde teško da će bilo ko da obori, i nadamo se nikada neće. Opozicioni lideri ne mogu da se pojave ni u jednoj emisiji u kojoj se Prvorođeni pojavi. Desi se to ponekad, doduše, u Upitniku RTS-a, ali nikada samostalno, nego uvek uz nekog Vesića, Martinovića, Jovanova, koji ne dozvoljavaju da se taj dijalog povede. Obesmisle svaki pokušaj upadanjem u reč, vređanjem, napadima. Upadanje u reč i ometanje sagovornika je standardna tehnika kojom se služe naprednjaci. I to je njihovo je pravo. Problem je u tome što voditelji dozvoljavaju takvo ponašanje i emisija izgubi svaki smisao.
Kada je Prvorođeni na Forumu rekao da je nezadovoljan stanjem u medija i da će to stanje da popravi u narednih godinu, dve, plašim da je mislio na situaciju u kojoj će njegov lik i delo da zauzme svih 100 odsto medijskog prostora u Srbiji. Nije daleko od toga. Za razliku od njega, opozicija može da se nada ponekom pozivu na N1, TV Naša i gostovanju kod šabačkih medija. Taman se to nekako uklapa u naprednjačko dostignuće - 92:8.
Svuda u svetu postoje mediji koji navijaju za vlast ili za opoziciju, to nije sporno. Nigde, međutim, ne postoji mogućnost da druga strana nema priliku da odgovori. U Americi svi znaju da je SiEnEn na strani demokrata, a Foks podržava republikance, ali ih to ih ne sprečava da se izveštava na profesionalan način i o onima drugim. E, u tome je problem, kao i u činjenici da u tim medijima rade novinari, a kod nas megafoni vlasti. Prvorođeni je čovek totalno operisan od mogućnosti da čuje i uvaži drugačije mišljenje, tako da je iluzorno pomisliti da bi se stanje u medijima u Srbiji moglo popraviti za njegovo vreme. A, kada njegovo prođe, možda ćemo uspeti da postavimo takve standarde da više nikome neće pasti na pamet da na ovaj, ili sličan način uzurpira medije u Srbiji.
Nenad Kulačin
Najnoviji broj
25. april 2024.
