Štetočine šampinjona
Šampinjonska mušica
Odrasli insekti su vrlo sitne muve, imaju jedan par prozirnih krila, tamnu glavu i telo dužine oko 2 mm. Pripadaju familiji Sciaridae i razlikuju se od fam. Phoridaepo vrlo dugim nogama koje su i 2-3 puta duže od tela. Na šampinjonima se može javiti i još jedna vrsta i to familija Cecydomidae, mada veoma retko. Larve su nežne građe, valjkaste, bez nogu, a jaja su ovalna i bela.
Štetu pričinjava larva, koja živi u kompostu i površinskom sloju na kojem se gaje šampinjoni. Sama larva, najviše se hrani micelijom gljive, ali se ubušuje i u same gljive, dršku i šešir. Štetu pravi tako što buši hodnik kroz gljivu i hrani se njenim tkivom. Smatra se da preko 3 larve prave štetu i smanjuju tržišnu vrednost. Ukoliko je larva zahvatila šešir gljive, njegovo tkivo postaje sunđerasto i više nije za upotrebu.
Zaražene šampinjone ovim mušicama lako otkrivamo jer ih privlači svetlost, a larve nalazimo lako ako razgrnemo kompost i u većini slučajeva uočavamo više larvi, leglo.
Pri gajenju šampinjona ove štetočine javljaju se uvek posle setve micelija, nakon čega mušica polaže jaja. Ova štetočina ima vrlo dobro razvijeno čulo mirisa, naročito posle oplodnje, kad može osetiti miris šampinjona na nekoliko kilometara udaljenosti. Prinos gljiva može biti smanjen i za 50% ako ih mušice napadnu posle druge i treće berbe.
Suzbijanje
Mere borbe sastoje se od besprekorne higijene prostorija pri gajenju šampinjona, tj. sprečavanju ulaska mušica u komore.
Takođe, pre svakog novog zasejavanja micelije treba dobro dezinfikovati komore, a za to se koristi insekticid kratkog delovanja Kofumin, DDVP, Nogos (Nuvan), ili neki od insekticida piretroida: Ripcord, Decis. Kasnije se primena insekticida određuje prema populaciji štetočine u uzgojnim komorama. Ako sa na rasveti nađe više od 10 mušica, mora se raditi tretman insekticidom, i za tu namenu koristi se preparat na bazi aktivne materije diflubenzurona ( Dimilin ), koji sprečava razvoj larve do odraslog oblika, i onemogućava dalji razvoj štetočine. Moguće je upotrebiti i neke druge insekticide kratkog delovanja, ali primena je prilično ograničena zbog otrovnosti i vrlo brzog rasta gljive.
Štetu pričinjava larva, koja živi u kompostu i površinskom sloju na kojem se gaje šampinjoni. Sama larva, najviše se hrani micelijom gljive, ali se ubušuje i u same gljive, dršku i šešir. Štetu pravi tako što buši hodnik kroz gljivu i hrani se njenim tkivom. Smatra se da preko 3 larve prave štetu i smanjuju tržišnu vrednost. Ukoliko je larva zahvatila šešir gljive, njegovo tkivo postaje sunđerasto i više nije za upotrebu.
Zaražene šampinjone ovim mušicama lako otkrivamo jer ih privlači svetlost, a larve nalazimo lako ako razgrnemo kompost i u većini slučajeva uočavamo više larvi, leglo.
Pri gajenju šampinjona ove štetočine javljaju se uvek posle setve micelija, nakon čega mušica polaže jaja. Ova štetočina ima vrlo dobro razvijeno čulo mirisa, naročito posle oplodnje, kad može osetiti miris šampinjona na nekoliko kilometara udaljenosti. Prinos gljiva može biti smanjen i za 50% ako ih mušice napadnu posle druge i treće berbe.
Suzbijanje
Mere borbe sastoje se od besprekorne higijene prostorija pri gajenju šampinjona, tj. sprečavanju ulaska mušica u komore.
Takođe, pre svakog novog zasejavanja micelije treba dobro dezinfikovati komore, a za to se koristi insekticid kratkog delovanja Kofumin, DDVP, Nogos (Nuvan), ili neki od insekticida piretroida: Ripcord, Decis. Kasnije se primena insekticida određuje prema populaciji štetočine u uzgojnim komorama. Ako sa na rasveti nađe više od 10 mušica, mora se raditi tretman insekticidom, i za tu namenu koristi se preparat na bazi aktivne materije diflubenzurona ( Dimilin ), koji sprečava razvoj larve do odraslog oblika, i onemogućava dalji razvoj štetočine. Moguće je upotrebiti i neke druge insekticide kratkog delovanja, ali primena je prilično ograničena zbog otrovnosti i vrlo brzog rasta gljive.
Dipl.inž.Slavica Maksimović, PSSS Šabac
Najnoviji broj
18. april 2024.
