VASKRS U OBIČAJIMA I TRADICIJI
Gde ti je, smrti, žalac?
Pravoslavni hrišćani 28. aprila obeležavaju Uskrs, dan kada je Hristos vaskrsao iz mrtvih. Označava se kao najradosniji praznik hrišćana jer simbolizuje pobedu života nad smrću
Uskrs je pokretni praznik i praznuje se posle jevrejske Pashe (hebrejski: pessach) u prvu nedelju posle punog meseca, koji pada na sam dan prolećne ravnodnevnice, ili neposredno posle nje. Kod istočnih hrišćana, Vaskrs najranije može da padne 4. aprila, a najkasnije 8. maja.
Za ovaj veliki praznik priprema počinje Velikim postom, čija se poslednja sedmica naziva Strasna nedelja. Iako je ustaljeno mišljenje da se termin “strasna” odnosi na suzdržavanje od strasti, izvorno značenje se zapravo odnosi na stradanje, na veliki “doček” dana koji obeležavaju Hristove muke kojima je iskupio svetske grehe. Ova nedelja obeležava velika čuda koja je činio Hristos i posvećena je poslednjim besedama Gospoda Isusa Hrista.
Na dan Velikog petka postoje običaji koje valja ispoštovati, a o njima nam je govorila Aleksandra Jovanović, kustos etnolog Narodnog muzeja u Šapcu.
-Veliki petak je vrlo značajan dan u toku Velikog uskršnjeg posta jer je taj dan Isus Hristos razapet na krstu. Toga dana narod je u žalosti, a običaj je da se ni u crkvi ne oglašavaju zvona, već se klepa drvenim klepalima, kaže naša sagovornica.
-Na dan kada farba jaja, domaćica u pripremljenu vodu u kojoj će se jaja farbati sipa malo osvećene vode i prvo jaje koje se farba treba da bude ofarbano u crvenu boju i ono se odvaja od ostalih jaja koja se farbaju i ostaje u kući tokom čitave godine da štiti kuću od zlih uticaja. To jaje se naziva čuvarkuća. U nekim krajevima, kada je veliko nevreme iznosi se pred kuću kako bi je odbranilo od te elementarne nepogode, kaže Aleksandra i dodaje da crvena boja jajeta simbolizuje radost, vaskrsenje Hristovo i nov život.
-Na dan Vaskrsa, ukućani se umivaju vodom u koju je bio potopljen bosiljak, glog, zdravac, crveno jaje, a na taj način ukućani sebi obezbeđuju zdravlje čitave godine. Takođe, veruje se da noć pred Uskrs ne treba leći pre 12 sati, jer postoji verovanje da ako legne pre 12, osoba će cele godine biti pospana. Kada se okupe na dan Uskrsa, ukućani se prvo omrse uskršnjim jajima koja su velika radost naročito za decu, kao i tucanje ili kucanje jajima, objašnjava kustos etnolog i deli sa nama još neka verovanja iz naroda.
-U nekim krajevima postoji verovanje da uskršnje jaje treba zakopati u mravinjak u blizini kuće, što donosi napredak kući u toku te godine. Takođe, mnogi ga zakopavaju u njivu da bi plodotvorna moć jajeta obezbedila dobar prinos njivi, kaže Aleksandra.
S obzirom na to da se Uskrs slavi tri dana, pitali smo je šta se dešava u danima nakon samog praznika.
-Drugi dan Vaskrsa naziva se Pobusani ponedeljak, jer je taj dan posvećen mrtvima, odnosno, ukućani odlaze na groblje, posećuju grobove svojih predaka i na taj dan uređuju grobove. Zove se pobusani, jer donose busenje zemlje sa zelenom travom i njom prekrivaju grobove i pale sveće, obavezno donose hranu i uskršnja jaja na grobove, objašnjava Aleksandar.
Dan kada je
stradao nevini
U noći uoči Velikog petka, Hrista su bičevali i mučili. Kako mu rimski prokurator Pontije Pilat nije našao krivice, predao ga je Judejima, a oni, kako bi našli način da ga osude, optužili su ga za pobunu protiv imperatora jer sebe proglašava carem. Za vreme praznika Pashe, običaj je bio da narod odluči kojem će od osuđenika biti oprošteno, pa je ovaj put izbor bio između nevinog Hrista i ubice Varave (smatra se da od njegovog imena potiče današnja reč “baraba” kojom se označava loš čovek). Svetina nahuškana od fariseja oslobađa Varavu, a Hrista osuđuje na smrt na krstu.
Na Veliki petak, Hristos je bio ponižavan, bičevan, stavili su mu venac od trnja na glavu kako bi ga ismejali što je sebe prozvao “carem”, nosio je svoj krst do brda Golgota gde je, između dva razbojnika, razapet. Poslednje njegove reči bile su reči oproštaja i ljubavi: “Oče, oprosti im jer ne znaju šta čine”. Isus je ovim rečima pokazao da su za zlo i surovost sposobni samo neosvešćeni umovi, oni koji ne shvataju da smo svi jedno u Bogu i da čineći drugome zlo, zapravo ga čine sebi. Usledilo je pomračenje neba, tresak zemlje i gromoglasna oluja, a pored Krsta ostala je Bogorodica sa apostolom Jovanom i Marijom Magdalenom. Hristos je potom bio sahranjen, na njegov grob navučen veliki kamen, a oko groba straža. Jevanđelja se pomalo razlikuju u prikazu prvih svedoka Hristovog vaskrsnuća, a Jevanđelje po Mateju govori o Mironosicama, prvim blagovesnicama vaskrsenja. Anđeo je njima pokazao prazan grob (ova predstava se može videti na mileševskoj fresci Belog anđela), a one su prve ugledale vaskrslog Hrista i objavile najradosniju vest za sve hrišćane – večni život.
Šta je starije – kokoška ili jaje?
Postoji mnogo izvora, mnogo verzija i objašnjenja porekla običaja koji se praktikuju za Uskrs. Tim povodom često se čuju polemike oko toga koji su običaji izvorni, koji su stariji, a koji preoblikovani i prilagođeni.
Običaj farbanja jaja vezuje se za praznik vaskrsenja Hristovog, a počeo je dolaskom Marije Magdalene u Rim da propoveda jevanđelje. Kada je stigla kod cara Tiberija, ponela mu je korpu jaja i pozdravila ga “Hristos vaskrse!”, a on nije verovao u vaskrsenje, te je rekao da bi to bilo verovatno koliko i da sva bela jaja u korpi postanu crvene boje. Upravo to se dogodilo, pa je nastavljena tradicija farbanja jaja u crveno, kao “dokaz” Hristovog vaskrsenja za neverne Tome.
Prema drugoj legendi, narod u Jerusalimu se rugao hrišćanima i njihovoj veri u vaskrsnuće. Govorili su da je to nije moguće, kao što nije moguće da kokoške snesu crvena jaja. Sledeće godine na dan Vaskrsa, sve kokoške u Jerusalimu snele su crvena jaja.
Postoje i druga objašnjenja običaja farbanja jaja. Mnogi običaji su potekli iz paganskog nasleđa, pa je crkva morala da privoli sebi vernike određenim ustupcima, ugradnjom duboko ukorenjenih paganskih običaja u crkvenu tradiciju i njihovim preoblikovanjem. Takav primer imamo u krsnim slavama kod Srba, gde je kućni patron, duh pretka koji štuje porodica, preoblikovan u lik određenog svetitelja koji pada na taj datum. Slična objašnjenja imamo za farbanje jaja. Jaje je odvajkada simbol rađanja, stvaranja, kosmičkog nastanka, rađanje iz jajeta simboliše stvaralački čin duha u vaseljeni. U svim kosmogonijskim mitovima starih naroda i kultura, kosmičko jaje i mišljenje da se univerzum razvio iz njega je deo predanja. Za stare Grke jaje je izvor života na zemlji, simbol besmrtnosti. U alhemičarskoj tradiciji u unutrašnjosti jajeta otkriva se “tajna nečeg drugog”, a odnos sadržaja i forme mogao bi da se preobrazi u neki element, kako su oni smatrali, u zlato. Sholastičko pitanje “Šta je starije – kokoška ili jaje?” ostaje fraza koja simboliše jaje kao oličenje trajanja, obnavljanja u prirodi, plodnosti, života i večnosti – izvorne kreacije. Ima i onih koji veruju da običaji vezani za Uskrs potiču od prolećnih paganskih svetkovina i kulta plodnosti. Paganski narodi verovali su da božanstvo plodnosti umire svake zime i ponovo se rađa na proleće. Pojedini izvori povezuju Uskrs sa asirskom boginjom Ištar, od čijeg imena je engleski naziv za Uskrs (Easter). Ova boginja ljubavi i seksualnosti ima određeno podudaranje sa simbolom jajeta koje predstavlja žensko načelo, izvor života. Ono što je slično sa vaskrsenjem, to je silazak boginje Ištar u podzemni svet gde biva ubijena, ali je sluge oživljavaju i vraćaju na zemlju. Još jedna od nedoumica je: zašto su zečevi povezani sa Uskršnjim praznikom? Neka predanja kažu da su zečevi simbol plodnosti, te se zbog toga priključuju ovom ciklusu proslavljanja obnove prirode.
Svrha praznovanja
Bez obzira na razna verovanja vezana za ovaj praznik i poreklo njegovih običaja, ono što je važno je krajnji cilj praznovanja. Pravoslavni hrišćani smatraju dan Uskrsa najradosnijim danom, jer je to proslava veličanstvenosti života na delu, konačna težnja hrišćanstva i potvrda za večni život. Svi rituali i običaji povezani su sa održavanjem žive veze na događaj Isusovog vaskrsenja, dakle, nisu u pitanju samo prazni obredi, već svetkovina živog Boga koji je ljubavlju i praštanjem pobedio greh i smrt, dajući nam život večni. Ovo je prilika da se prisetimo ideala ljubavi, praštanja i sloge, tolerancije prema bližnjima i neosuđivanja, i da jedni drugima uputimo pozdrave pune nade u smislenost postojanja: Hristos vaskrse!
Za ovaj veliki praznik priprema počinje Velikim postom, čija se poslednja sedmica naziva Strasna nedelja. Iako je ustaljeno mišljenje da se termin “strasna” odnosi na suzdržavanje od strasti, izvorno značenje se zapravo odnosi na stradanje, na veliki “doček” dana koji obeležavaju Hristove muke kojima je iskupio svetske grehe. Ova nedelja obeležava velika čuda koja je činio Hristos i posvećena je poslednjim besedama Gospoda Isusa Hrista.
Na dan Velikog petka postoje običaji koje valja ispoštovati, a o njima nam je govorila Aleksandra Jovanović, kustos etnolog Narodnog muzeja u Šapcu.
-Veliki petak je vrlo značajan dan u toku Velikog uskršnjeg posta jer je taj dan Isus Hristos razapet na krstu. Toga dana narod je u žalosti, a običaj je da se ni u crkvi ne oglašavaju zvona, već se klepa drvenim klepalima, kaže naša sagovornica.
-Na dan kada farba jaja, domaćica u pripremljenu vodu u kojoj će se jaja farbati sipa malo osvećene vode i prvo jaje koje se farba treba da bude ofarbano u crvenu boju i ono se odvaja od ostalih jaja koja se farbaju i ostaje u kući tokom čitave godine da štiti kuću od zlih uticaja. To jaje se naziva čuvarkuća. U nekim krajevima, kada je veliko nevreme iznosi se pred kuću kako bi je odbranilo od te elementarne nepogode, kaže Aleksandra i dodaje da crvena boja jajeta simbolizuje radost, vaskrsenje Hristovo i nov život.
-Na dan Vaskrsa, ukućani se umivaju vodom u koju je bio potopljen bosiljak, glog, zdravac, crveno jaje, a na taj način ukućani sebi obezbeđuju zdravlje čitave godine. Takođe, veruje se da noć pred Uskrs ne treba leći pre 12 sati, jer postoji verovanje da ako legne pre 12, osoba će cele godine biti pospana. Kada se okupe na dan Uskrsa, ukućani se prvo omrse uskršnjim jajima koja su velika radost naročito za decu, kao i tucanje ili kucanje jajima, objašnjava kustos etnolog i deli sa nama još neka verovanja iz naroda.
-U nekim krajevima postoji verovanje da uskršnje jaje treba zakopati u mravinjak u blizini kuće, što donosi napredak kući u toku te godine. Takođe, mnogi ga zakopavaju u njivu da bi plodotvorna moć jajeta obezbedila dobar prinos njivi, kaže Aleksandra.
S obzirom na to da se Uskrs slavi tri dana, pitali smo je šta se dešava u danima nakon samog praznika.
-Drugi dan Vaskrsa naziva se Pobusani ponedeljak, jer je taj dan posvećen mrtvima, odnosno, ukućani odlaze na groblje, posećuju grobove svojih predaka i na taj dan uređuju grobove. Zove se pobusani, jer donose busenje zemlje sa zelenom travom i njom prekrivaju grobove i pale sveće, obavezno donose hranu i uskršnja jaja na grobove, objašnjava Aleksandar.
Dan kada je
stradao nevini
U noći uoči Velikog petka, Hrista su bičevali i mučili. Kako mu rimski prokurator Pontije Pilat nije našao krivice, predao ga je Judejima, a oni, kako bi našli način da ga osude, optužili su ga za pobunu protiv imperatora jer sebe proglašava carem. Za vreme praznika Pashe, običaj je bio da narod odluči kojem će od osuđenika biti oprošteno, pa je ovaj put izbor bio između nevinog Hrista i ubice Varave (smatra se da od njegovog imena potiče današnja reč “baraba” kojom se označava loš čovek). Svetina nahuškana od fariseja oslobađa Varavu, a Hrista osuđuje na smrt na krstu.
Na Veliki petak, Hristos je bio ponižavan, bičevan, stavili su mu venac od trnja na glavu kako bi ga ismejali što je sebe prozvao “carem”, nosio je svoj krst do brda Golgota gde je, između dva razbojnika, razapet. Poslednje njegove reči bile su reči oproštaja i ljubavi: “Oče, oprosti im jer ne znaju šta čine”. Isus je ovim rečima pokazao da su za zlo i surovost sposobni samo neosvešćeni umovi, oni koji ne shvataju da smo svi jedno u Bogu i da čineći drugome zlo, zapravo ga čine sebi. Usledilo je pomračenje neba, tresak zemlje i gromoglasna oluja, a pored Krsta ostala je Bogorodica sa apostolom Jovanom i Marijom Magdalenom. Hristos je potom bio sahranjen, na njegov grob navučen veliki kamen, a oko groba straža. Jevanđelja se pomalo razlikuju u prikazu prvih svedoka Hristovog vaskrsnuća, a Jevanđelje po Mateju govori o Mironosicama, prvim blagovesnicama vaskrsenja. Anđeo je njima pokazao prazan grob (ova predstava se može videti na mileševskoj fresci Belog anđela), a one su prve ugledale vaskrslog Hrista i objavile najradosniju vest za sve hrišćane – večni život.
Šta je starije – kokoška ili jaje?
Postoji mnogo izvora, mnogo verzija i objašnjenja porekla običaja koji se praktikuju za Uskrs. Tim povodom često se čuju polemike oko toga koji su običaji izvorni, koji su stariji, a koji preoblikovani i prilagođeni.
Običaj farbanja jaja vezuje se za praznik vaskrsenja Hristovog, a počeo je dolaskom Marije Magdalene u Rim da propoveda jevanđelje. Kada je stigla kod cara Tiberija, ponela mu je korpu jaja i pozdravila ga “Hristos vaskrse!”, a on nije verovao u vaskrsenje, te je rekao da bi to bilo verovatno koliko i da sva bela jaja u korpi postanu crvene boje. Upravo to se dogodilo, pa je nastavljena tradicija farbanja jaja u crveno, kao “dokaz” Hristovog vaskrsenja za neverne Tome.
Prema drugoj legendi, narod u Jerusalimu se rugao hrišćanima i njihovoj veri u vaskrsnuće. Govorili su da je to nije moguće, kao što nije moguće da kokoške snesu crvena jaja. Sledeće godine na dan Vaskrsa, sve kokoške u Jerusalimu snele su crvena jaja.
Postoje i druga objašnjenja običaja farbanja jaja. Mnogi običaji su potekli iz paganskog nasleđa, pa je crkva morala da privoli sebi vernike određenim ustupcima, ugradnjom duboko ukorenjenih paganskih običaja u crkvenu tradiciju i njihovim preoblikovanjem. Takav primer imamo u krsnim slavama kod Srba, gde je kućni patron, duh pretka koji štuje porodica, preoblikovan u lik određenog svetitelja koji pada na taj datum. Slična objašnjenja imamo za farbanje jaja. Jaje je odvajkada simbol rađanja, stvaranja, kosmičkog nastanka, rađanje iz jajeta simboliše stvaralački čin duha u vaseljeni. U svim kosmogonijskim mitovima starih naroda i kultura, kosmičko jaje i mišljenje da se univerzum razvio iz njega je deo predanja. Za stare Grke jaje je izvor života na zemlji, simbol besmrtnosti. U alhemičarskoj tradiciji u unutrašnjosti jajeta otkriva se “tajna nečeg drugog”, a odnos sadržaja i forme mogao bi da se preobrazi u neki element, kako su oni smatrali, u zlato. Sholastičko pitanje “Šta je starije – kokoška ili jaje?” ostaje fraza koja simboliše jaje kao oličenje trajanja, obnavljanja u prirodi, plodnosti, života i večnosti – izvorne kreacije. Ima i onih koji veruju da običaji vezani za Uskrs potiču od prolećnih paganskih svetkovina i kulta plodnosti. Paganski narodi verovali su da božanstvo plodnosti umire svake zime i ponovo se rađa na proleće. Pojedini izvori povezuju Uskrs sa asirskom boginjom Ištar, od čijeg imena je engleski naziv za Uskrs (Easter). Ova boginja ljubavi i seksualnosti ima određeno podudaranje sa simbolom jajeta koje predstavlja žensko načelo, izvor života. Ono što je slično sa vaskrsenjem, to je silazak boginje Ištar u podzemni svet gde biva ubijena, ali je sluge oživljavaju i vraćaju na zemlju. Još jedna od nedoumica je: zašto su zečevi povezani sa Uskršnjim praznikom? Neka predanja kažu da su zečevi simbol plodnosti, te se zbog toga priključuju ovom ciklusu proslavljanja obnove prirode.
Svrha praznovanja
Bez obzira na razna verovanja vezana za ovaj praznik i poreklo njegovih običaja, ono što je važno je krajnji cilj praznovanja. Pravoslavni hrišćani smatraju dan Uskrsa najradosnijim danom, jer je to proslava veličanstvenosti života na delu, konačna težnja hrišćanstva i potvrda za večni život. Svi rituali i običaji povezani su sa održavanjem žive veze na događaj Isusovog vaskrsenja, dakle, nisu u pitanju samo prazni obredi, već svetkovina živog Boga koji je ljubavlju i praštanjem pobedio greh i smrt, dajući nam život večni. Ovo je prilika da se prisetimo ideala ljubavi, praštanja i sloge, tolerancije prema bližnjima i neosuđivanja, i da jedni drugima uputimo pozdrave pune nade u smislenost postojanja: Hristos vaskrse!
N. Marjanović
Najnoviji broj
25. april 2024.
